Наставићемо...

Данас се тај "Глас", Ваш "Глас", опрашта од Вас.

Најтеже је, кажу, опраштати се. А опростити се заувијек, у неколико реченица, на папиру, у Вашем и нашем "Гласу", чини се да је немогуће.

Правимо "Глас" какав никада раније није изашао, чак ни сличан. Нисте нас томе учили. А учили сте нас много чему. Пружили сте нам шансу, вјеровали сте увијек у нас, објашњавали како није тешко бити новинар и како само треба "загристи" и не пуштати. Храбрили нас када бисмо посустали, бодрили и гурали даље.

Имали сте визију. Увијек сте знали шта хоћете, имали сте циљ и некако с лакоћом све то постизали.

Тако сте учили и нас. И знам да бисте нам сада рекли да не правимо драму и да ћемо све добро направити.

Били сте скромни. А били сте Велики. Свједоче томе данас бројни телеграми, изрази саучешћа, посљедњи поздрави, књига жалости... Као да сви желе да Вам још нешто кажу, поруче нешто посљедњи пут, да се опросте од Вас.

Болан осјећај да сте отишли изненада и прерано нас не напушта. Толико ријечи је остало неизговорено, толико разговора недовршено, толико прича ненаписано.

Једино што сада можемо рећи јесте да ћемо наставити тамо гдје смо са Вама стали. Вашу енергију је било тешко пратити и биће је немогуће надокнадити. Прошли сте толико тога, скупо платили своје ставове, а опет имали снаге да идете даље. Били сте покретач многих ствари, мирили непомирљиво и због тога су Вас цијенили и поштовали.

Једно је сигурно. Остаћете запамћени. По много чему. А Ваше новине ће Вас чувати од заборава. И не само новине. Људи. Људи у чијим животима сте оставили неизбрисив траг. И који ће Вас памтити по храбрости, сналажљивости и по доброти. Увијек сте за свакога имали времена, тренутак пажње и ријеч утјехе. А то се памти.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.