Намјерна сила

Знатан број летјелица, у мисији “Намјерна сила”, бомбардовало је градове, војне објекте, инфраструктуру, шумска, ријечна и пољопривредна подручја, али и бројне цивилне и привредне објекте. Као и данас неосновано, неправедно и нељудски и тада је Република Српска била оптужена за оно што није згријешила. Од страдалника, Српску су лажно приказали злочинцем, желећи да је развласте потчине и обесмисле. Исто онако како то чине и данас, само су им методе нешто другачије. Зато је 30. август датум који нас подсјећа на НАТО агресију на Републику Српску, преседан какав није видјела Европа до тада. Прошле су деценије, она живи и опстаје, а напади и даље не престају. Земљиште, шуме и ријеке које нам по Уставу припадају атлантисти желе да јој узму и предају властима у Сарајеву. Болна је судбина српског одувијек страдалничког народа. То је вјечита борба за слободом, правдом и истином. 

ОПСТАНАК

Природни ресурси јесу нешто од чега зависи опстанак људске популације кроз вијекове па у томе ни Република Српска није изузетак. Чињеница је да имамо више од половине територије покривене шумама и шумским земљиштима, што нас ставља изнад европског просјека. Плодна пољопривредна земљишта Посавине и Семберије, али и других крајева засигурно представљају сигурност за наш народ да се прехрани. 

У том контексту, производња хране мора добити већи значај и подршку нарочито у свјетлу глобалних промјена, у оквиру којих значајан број глобалних организација наводи сигурност хране за становништво као проблем са којим се суочава све већи број земаља. Дакле, земљишта, било шумска, пољопривредна, водна или нека друга су нам од кључног значаја и ресурс су за који постоји и те како велика заинтересованост западних центара моћи, чему смо свакодневно свједоци. 

Међутим, морамо и дужни смо памтити чињеницу да смо као народ били изложени НАТО агресији 1995. године, када су се западне силе обрушиле на Републику Српску, бомбардујући територију и њено становништво осиромашеним уранијумом. Данас, у ери глобализације, када је готово све доступно на интернету, тешко да ћемо наћи документа која говоре управо о овој врсти контаминације која има директан утицај не само на природне ресурсе, него и на људско здравље. Тада није контаминирано само земљиште у Републици Српској и Србији, тада су убијани цивили, а бомбе које су падале нису бирале узраст. 

НАСРТАЈИ

НАТО бомбардовање осиромашеним уранијумом је политички осјетљива тема, непожељна у јавности, неријетко оспоравана и од стране одређених научника који тврде да нема штетног дејства осиромашеног уранијума по људско здравље, те да је бесмислено доводити у везу инциденцу појављивања малигних обољења са овим. То нису западни научници, наши су. Међутим, оно што је евидентна и непобитна чињеница јесте ипак драстично повећан број обољелих од малигних болести, а који су били изложени бомбардовању те 1995. године, након чега су се преселили у друге крајеве. Стопа њихове смртности од малигних обољења била је и до пет пута већа у односу на локално становништво. 

Насртаји на наше природне ресурсе трају, само што данас немамо третман касетним бомбама са осиромашеним уранијумом, него настојања да се исти ти ресурси отму од Републике Српске и предају у власништво БиХ, супротно Уставу и свим правним нормама, управо онако како смо били третирани операцијом “Намјерна сила” без одлуке Савјета безбједности Уједињених Нација прије готово 30 година, опет супротно било којој правној норми Уједињених нација, али у потпуности у складу са аргументом силе Запада.

НАУЧНИ РАД

Саопштавање истине свијету јесте задатак свакога од нас, као друштвено одговорних особа па је допринос томе био и научни рад под насловом “Соил анд Хуман Хеалтх-Тхе Реалитy оф тхе Балкан Регион”. Урадили су га проф. др Ратко Ристић и моја маленкост. У њега су били укључени и многи сарадници. Рад је објављен у публикацији престижне међународне издавачке куће са сједиштем у Уједињеном краљевству, а који између осталог говори управо и о НАТО бомбардовању Србије и Српске. 

Својим радом у научном тијелу Конвенције Уједињених нација за борбу против дезертификације успјели смо објавити ову истину у срцу Енглеске, уз подршку цијењеног професора Ратан Лала, са Охајо државног универзитета.

Глобализација доноси бројне изазове, али и повећане захтјеве становништва за питком водом, здравим земљиштем за производњу хране, чистим ваздухом и шумама које представљају извор кисеоника, резервоар биодиверзитета, складиште угљеника, али и извор бројних економских и социјалних функција. 

Управо због тога, поред стручног и научног приступа очувању природних ресурса Српске, од кључног значаја је и политички приступ, али не само од стране политике него и од научне заједнице Републике Српске. Није риједак случај да човјек тек кад остане без нечега, види колика је вриједност тога што је имао. Тако и ми не смијемо дозволити да останемо без својих природних ресурса да бисмо цијенили њихову вриједност. Због тога смо дужни давати свој допринос сви заједно, али са једним циљем - природни ресурси Српске остају власништво Републике Српске и њеног народа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.