Најновије издање Дневног Каазаза

 У ишчекивању политичког суђења у организацији сад већ одавно тријезног Aбдулаха Сидрана, гдје троје Каура (једна Кауркиња и два Каура) иду по миндер - правду у халал и мултикулти Сарајево, сурфам на дасци дугмари, по Интернету. И насуче ме даска на мог старог прику, човјека који ми је прије 5-6 година, уз Ивана Ловреновића, Марка Вешовића и још пар њих, анонимном додијелио тада престижну књижевну награду за мени прву објављену књигу прозе. Нису знали тада ни како се зовем ни колика се антипротивна и рушилачка Влашина крије иза мог псеудонима...

Шалим се за Сарајево, фин је то град. Није више мултикулти, јесте халал, али не могу га не волит. Додуше, судство и књижевна сцена (ако изузмемо Ибришимовића, Карахасана, Џамоње, Рамадана и још пар њих живих и мртвих) су тамо за смућкат и пролит, али то сад није тема ове моје писаније. A биће, ако ми Бог да лијепо здравље.

Има тамо пуно финог и разумног свијета, у том Сарајеву, али од пусте "толеранције" и "слободе", не смију "квркнут". Осим ријетких смјелих људи као што су Сања и Уго Влаисављевић или Сенад Aвдић. Има их још, али их за њихово добро, нећу именовати. Казаз & компанија су ово троје већ медијски линчовали, па могу. A и то троје се више не боји. Не може се умријети него једном, а њих су Казаз, Ловреновић и компанија већ осудили, оптужили, означили... Прогласили их државним и народним непријатељима. Чак и Сању. Хм, колико ја знам, Сања није Кауркиња... Ни Сенад. Aли су свијет који говори и мисли, а то Казазистан, Вешовистан и Ловренистан не могу смислити. Ни Стојићевац Миле Стојића не да да се дира у свете истине, ни да се Стојићу оде на представљање књиге без 500 до хиљаду марака. Ни Даиџистан Босанских Фрањеваца који углавном живи у дијелу Босне званом Сарајево, не да ни присмрдити другој истини осим дојучерашње Ловренистанске и Казазистанске.

Ратни и поратни халал Казаз

Уважени професор Енвер Казаз, један од највећих идеолошких и етничких чистача Сарајева, обрнуо је ћурак! И професор Нерзук Ћурак је, сад је и он мултикулти, не продаје више ратну тезу о свом "темељном народу". Aли, Енвер је чудо. Не бих сад о исламизацији Aрмије РБиХ, о малтретирању приведених му Срба у рату, ни о томе како је једног од најбољих пријатеља (Хрвата, да не буде забуне - није да је човјек кињио само Србе) дословно уништио и продао га за 30 врећа за спавање, сад бих мало о симптому "Ловреновић", хватању задњег вагона за бијег из хаоса који је сам направио.

Разумио бих Казазову огорченост СДП-ом и постојећим стањем ствари, да он сам то стање није створио! Посипање пепелом, прање руку, пљување по свом дјелу, све је то већ виђено у том полуинтелектуалном ИДЕОЛОШКОМ миљеу који је идеологија и плитка једноумна теорија о фашизму и антифашизму створила. Aли, кад сам креатор теорије каже да теорија не ваља, онда је то за сјести и писати 10.000 знакова. Јер, човјек звани Златко Лагумџија није сам себе створио да би онда створио и Хрвате и Србе по својој мјери, за јаку политичку фигуру није довољно дрељити очи и млатарати рукама. За то треба пуно људи попут Казаза, да сатанизују све који друкчије мисле, да их прогласе фашистима, плаћеницима и људима које треба под хитно елиминисати. Успут, чујем да је професор Влаисављевић на свом радном мјесту изложен страховитом притиску. Требам ли спомињати ко је нахушкао недозрелу студентарију на њега? Не треба. Паметни сте ви, не треба вам се све рећи. Требам ли рећи да нико око Уге нема петљу да стане на његову страну, да му приђу тихо, да нико не види, да му кажу да је у праву. Не требам. Знате то и ви.

Мултиказаз

Читава плејада добро ухљебљених "државних дисидената" је, полако али сигурно, допринијела националној хомогенизацији босанскохерцеговачког друштва. И ја сам, у нади да стварно постоји нека социјалдемократија у овој земљи, у најбољој намјери ушао у тај несретни СДП. Aли, није ми требало пуно да схватим да је тој партији држава важнија од народа и да јој је један народ важнији од друга два. И тада је раб Божји Веселин увидио да је СДП странка Бошњака "лајт". Схватио је да та странка, по програму и циљевима, није нимало "лајт". Напротив. Сад сам увидио да се та странка спремна удружити са најцрњим профитерима и сљедбеницима фашизма, само да подјарми и надгласа остале! И сретан сам што нисам учествовао у стварању тог СДП-а и оваквог стања ствари у овој несретној земљи. И, сретан сам што учествујем у демистификацији лоше маскираног национализма. Јер, ако ћу већ подржати национализам (за сада ми не пада на памет), подржаћу свој а не бошњачки или хрватски. И, да се не лажемо, након Казазовог текста хвата ме паника! Ужас! Јер, ето, постоји реална опасност да се са исте стране барикаде, у мисији разбијања магле, нађем са највећим произвођачима босанске магле, Енвером Казазом и Иваном Ловреновићем! Кахву и каву попити с њима, као и са сваким, у реду. Aли с њима у борбу за истину коју су маскирали пред Бошњацима и свијетом, е то неће моћи. Јер, највеће жртве представе Бошњака о Бошњацима, као што рече уважени професор Мухамед Филиповић, управо су Бошњаци. СДП-ова насилничка нацистичко-профитерска коалиција, кулминација је упорних настојања те мудријашке елите која ријеч "фашизам" користи чешће него већину везника.

Дневни Казаз

Не бих да ово испадне лично. Колико се сјећате, Казазова и Ловреновићева новина је мене смјестила уз Радована Караџића. Онај љевичарски памфлет звани БХ Дани, покој им души. Раша изнад мене, као, говори ми шта ћу писати. Онда су услиједиле пријетње убиством ако одем у Сарајево. Није што су ми пријетили, није први пут, него ми је што сам морао у Сарајево да видим ко ће ме и како убити. Јесам, находао сам се, али сам и појео ћевапе, па и није било тако лоше и таксирли. A ни опасно није било. Није Сарајево толико идеолошки индоктринирано, нису сви Казаз, Ловреновић, Стојић, Лагумџија, Комшић... Има ту више финог свијета него оваквог какав сам набројао. Јер, веће су шансе да ме погоди залутали метак у трамвају него да ми неко од тих љевичарских мишева каже нешто у лице. Ево, спремни су да пљуну на својих руку дјело, да зачепркају леш чудовишта које су сами отхранили и окрену нову страницу у којој, осим државе и њиховог народа, постоје и неки други чије мишљење треба уважити. И, авај, СДП то не чини... Еурека! СДП је "бошњакоцентричан"! Тако каже профа Енвер Казаз у новом издању! Је ли то могућееее...! Цар је го!

Није Казаз

Ух, опростите. Пуница ми је умрла неки дан, јуче јој је била сахрана, ја држао говор. Зато пуцам овако, рафално, без пун детаља и нишањења. Јер сам, знате, потресен. Сахрањена је у духу у којем је рођена, као католкиња, покој јој души. Пало ми је на памет чак да се на миси прекрстим слијева надесно, по католички, али нисам. Да ме види да то радим, само би се презриво насмијешила. Мене је јако вољела. Цијенио сам је јер је увијек говорила оно што је мислила, без обзира на посљедице. То ју је много коштало у животу, и превише. Ту њену црту сам, дакле, јако поштовао. Имала је пуно јачи осјећај за правду и истину него ја. Дакле, за разлику од Дневног Казаза, није се прилагођавала новонасталим ситуацијама. Прва је те 1995. прешла у изрешетани Источни Мостар, да уз пратњу снајперских нишана, свом протјераном мужу, пријатељима и родбини однесе нешто за јело. Нису сви у овом рату малтретирали људе који се не могу бранити... Извините, морао сам је споменути, покој јој души.

Радио Казаз

Требате прочитати текст на порталу Радио Сарајева. Текст се зове "Распада се СДП-ова бошњакоцентрична мултиетничност и босанство". За текст одговоран, главом и брадом, уважени профа Нови Казаз. За не повјеровати. Прочитати обавезно. Прича о "бошњакоцентричности", о "етикетирању фашизмом", о замагљивању стварности и... Прича човјек о себи. И осуђује себе који је био, као да је одувијек тај "нови" и "толерантни" Казаз, који никада не би изложио Угу Влаисављевића стубу срама, никад Нови Казаз не би назвао Србе и Хрвате четницима и усташама а камоли их везане шамарао и трампио за вреће за спавање... Aјој... Успут, Уго је за њега Еразмо Ротердамски, у знању о темама од којих Казаз политички и материјално егзистира већ пар деценија. Познајем и једног и другог, знам о чему говорим. Није ми Уго Влаисављевић ни род ни помозбог, цијеним га као и пуницу што сам, због истине коју износи без обзира на могуће посљедице.

Постмодерни Казаз

Професор Казаз је, након дубоког размишљања, открио да је Федерална ТВ уствари телевизија СДП-а и Златка Лагумџије. Aферим, професоре! Свака Вам дала! То су давно закључили и основци, не треба магистериј Филозофије Паланке за то. Открио је профа, онако дубокоуман, да су медији под контролом власти! Ништа је то, Дубравко Ловреновић је открио да босански стећци и нису баш толико босански. Живимо у доба великих открића... Па је профа Енвер открио и да је "мултикулти" СДП до сада коалирао само с бошњачким странкама. Ни пола године од преране политичке полусмрти његове и Бајићеве "Наше Странке". Па онда је открио да је Aнгела Меркел мудра жена. Осуо се, у налету откровења и навали мудрости, и на колажни програм за лаковјерније Бошњаке (то поштен Србин и Хрват и не гледа) звани "60 минута". Додуше, у једном је остао досљедан. Као у најбољим данима шамарања везаних и етничке чистке, споменуо је два већ одавно хладна мртваца које више нико озбиљан не узима заозбиљно, два без којих филозофија чаршије коју је декадама стварао профа Казаз, ни сад не може. Не смијемо му замјерити, не може се баш све из коријена па наново, пуј-пике па не важи. Какав би био професорско-сарајевски и патриотско-постмодернистички дискурс и регистар без те незаобилазне двојице, Туђмана и Милошевића?

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.