Мит о кинеској прекапацитираности

Тврди се да кинеска “нетржишна политика и пракса доводе до прекапацитираности тржишта”. Даље се тврди да Кина по такозваним дампиншким, дакле сниженим цијенама, продаје вишкове производа у иностранству, што доводи до нереда тржишта, односно угрожавања економија других земаља. Те оптужбе на рачун кинеских произвођача у сектору нових енергија нису у складу са објективним чињеницама и економским теоријама.

Из перспективе понуде и потражње на глобалном тржишту, са растом тржишне скале расте и потенцијал који се активира, тако да не само да не може доћи до појаве вишка одређеног производа него до његовог мањка. 

Међународна агенција за енергетику (ИЕА) процјењује да ће потражња електричних возила 2030. године достићи 45 милиона, 4,5 пута више него што је била 2022. године. Исте процјене говоре да ће глобална потражња за новим фотонапонским производима, соларним панелима и припадајућом опремом достићи 820 гигавата, око четири пута више него што је била 2022. Тренутни глобални производни капацитет је далеко од тога да задовољава потражњу на тржишту. 

Потенцијална потражња за новим енергентима у многим земљама у развоју је огромна. Може се рећи да је, са становишта огромног потенцијала потражње, нови производни капацитет Кине далеко од “вишка”. 

Штавише, причама САД и ЕУ о кинеској прекапацитираности недостају аргументи у виду чињеница. У Кини не постоји политика широко распрострањена и упорна  “прекапацитираност”, и не извози се “вишак произведених капацитета”.

Раст

Кинески извоз електричних возила расте, а цијене возила исто тако расту. Просјечна цијена водећих кинеских електричних возила у Европи је отприлике двоструко већа од цијене у Кини, што показује да је потражња у порасту и да су оптужбе Запада о дампингу нетачне. Кина је највеће свјетско тржиште за електрична и хибридна возила, с извозом који чини много мањи удио производње него у главним земљама произвођачима аутомобила као што су Њемачка, Јапан и Јужна Кореја. 

То је природа слободне међународне трговине, у чијој је суштини постулат да ће све земље производити и извозити више производа у којима имају компаративну предност. Поставља се питање како би се одвијала међународна трговина ако би се сви производи неке земље који премашују домаћу потражњу прозвали “прекапацитираношћу” (overcapacity), и да се од те земље захтијева да смањи производни капацитет?

Заправо, САД, Уједињено Краљевство и Француска спроводе снажнију политику субвенција свом сектору електричних возила. Влада САД је кроз Закон о смањењу инфлације (Inflation Reduction Act) обезбиједила 369 милијарди долара пореских подстицаја и субвенција за индустрију чисте енергије, укључујући и дио који се односи на производњу електричних возила. 

Бројне европске земље су такође одлучиле субвенционисати своје произвођаче електричних возила, кроз порезе - како за компаније тако и за купце. Мотивација која стоји иза овог очигледно двоструког стандарда Запада је лако разумљива. 

Де факто, Кина се развила снажно од производње јефтине робе за коју је имала уговоре са страним наручиоцима и партнерима ка извозу производа високе додате вриједности, и у глобалном ланцу производње и снабдијевања и постаје све конкурентнија. 

Западни капитал, који има монополистичку позицију, све је више забринут због развоја нове кинеске напредне индустрије и стога његови протагонисти не пропуштају прилику да блате Кину и истискују је из тржишне утакмице. 

То је крајње непримјерен начин на који ти актери желе сачувати своје интересе. Чак се и бројни амерички корисници интернета такође не слажу са америчким приступом, па у шали говоре да, када САД имају тржишну предност, онда се пишу хвалоспјеви слободном тржишту; а кад је немају, онда бјеже у протекционизам. Тако изгледа владавина Сједињених Држава.

Рационалне одлуке

Тржишне предности кинеске индустрије нове енергије су укоријењене у предностима које креирају кинеско огромно тржиште, комплетни индустријски системи и обилни људски ресурси. 

Предузећа стално смањују трошкове производње кроз огромно улагање у технолошке иновације, побољшавају економску доступност производа, промовишу глобалну зелену и нискоугљичну трансформацију те дају допринос ублажавању глобалног инфлаторног притиска.

Кинески напредни производни капацитети доприносе јачању свјетске економије и виталности индустрије. Не постоји вишак висококвалитетних производа, него њихов недостатак. 

У контексту дубоког прилагођавања глобалног ланца снабдијевања вођеног напретком нових енергетских технологија, умјесто лажних наратива, Запад треба објективно и дијалектички да сагледа питање производних капацитета, истражи више могућности сарадње с Кином и донесе рационалне политичке одлуке у корист свих страна.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.