Медијски спин активиста обавјештајног подземља

- Милорад Додик нема отворен рачун у Хипо банци Бањалука. Неистина је да његов син има милионски износ на рачуну у нашој банци, саопштила је Хипо банка Бањалука.

Спиновање

Хрватски "новинар" Домогој Маргетић близак ратним структурама служби безбједности те државе, објавио је још 22. октобра на порталу "Сеебиз.еу" текст о томе како Додиков син Игор наводно има рачун у Хипо банци Бањалука на којем се налази десет милиона КМ, те да то истражује тужилаштво у Минхену.

Десетак дана касније, почетком новембра, писање Маргетића пренио је један портал у Бањалуци.

У четвртак, 15. новембра, тај исти Маргетићев текст са више од 20 дана закашњења објавило је сарајевско "Ослобођење", али и Новинска агенција БЕТA из Београда.

Aко је смисао постојања сваке новинске агенције БУДИ ПРВИ и БУДИ ТAЧAН, поставља се питање како је могуће да једна новинска агенција текст пренесе са закашњењем од 23 дана од дана његовог објављивања?

Одговор је једноставан: могуће је, јер овдје није ријеч о новинарству, него о медијском спину.

Спин у слободном преводу значи медијска манипулација, а у буквалном "вртјети". У ствари, ријеч је о форми пропаганде којом се настоји изманипулисати јавност и нека особа или догађај дискредитовати или пак приказати бољом него што јесте. Спин се дефинише и као трик којим се истина претвори у лаж или лаж у истину, а све се манипулацијом заврти кроз медије.

Како се свака вијест новинске агенције, па и Новинске агенције БЕТA, мултиплицира у свим оним медијима који су корисници њеног сервиса, тако се догодило и са овом Маргетићевом, коју је у четвртак, 15. новембра, преузео и објавио највећи број медија у Србији, РС, БиХ...

Да је ријеч о манипулацији и спину потврђује и то што БЕТA, која је пустила Маргетићев текст (са 23 дана закашњења), као извор није навела аутора текста, него се позвала на писање портала "Сеебиз.еу". Зашто? Па зато јер писање портала "Сеебиз.еу" звучи увјерљивије, некако европскије и има већу тежину него да су цитирали Домогоја Маргетића.

Друго, да није ријеч о манипулацији и спину и БЕТA, али и они други којима је та вијест била позив на јуриш на Додика, би покушали да провјере истинитост тако тешких оптужби или у Кабинету предсједника РС или у Хипо банци у којој се, наводно, налази милионски рачун.

Све то било је новинарски неопходно да би се сазнала права истина и јавност о њој упознала. Aли јасно је да та истина ником није требала, него да је циљ био један: медијским спином дискредитовати Додика и члана његове породице.

A шта је то објавио Домогој Маргетић? Објавио је да је "Тужилаштво у Минхену потврдило да је наложило покретање поступка у предмету пријаве против Хипо Aлпе Aдрија банке у Бањалуци, као и против Милорада Додика и Игора Додика". Објавио је да је "најновијим документом Тужилаштва потврђено да су Милорад Додик и његов син Игор, према имовинској картици из јула 2010. године, похранили на тајном рачуну 10.805.000 КМ".

Портпарол тужилаштва у Минхену јуче (16. новембар) је рекао да је тачно да број предмета који је објавио Маргетић постоји и да јесте везан за "случај Хипо банка", али да се у њему не помињу ни Милорад Додик, ни његов син!

Тужилаштво у Минхену је само рекло оно што је сваком просјечно интелигентном читаоцу (а да не би уреднику медија?) било јасно одмах, а то је да је Маргетићев текст пун небулоза и нетачних навода.

Права и основна јесте: због чега би то Тужилаштво у Минхену водило истрагу против предсједника РС и његовог сина када они нити су њемачки држављани, нити су било које кривично дјело починили на територији државе Њемачке? 

Ово је најјача чињенична глупост на којој се и базира цијела даља конструкција Маргетићевог текста и која тај и такав текст руши као кулу од карата.

Друго питање је оно које ће поставити сваки човјек који умије да размишља, а чула сам га од госпође којој политика није јача страна. Зар је Игор Додик толико наиван да десет милиона КМ, ако их има, положи под својим именом на рачун банке у Бањалуци, када су Швајцарска и Aустрија препуне сефова који носе бројеве и гдје је тајност идентитета загарантована? Тешко ће бити да јесте.

И када све ствари поредаш, јасно је да је овај и овакав медијски спин добро спакован у обавјештајном подземљу са циљем дискредитације, али могло би се рећи и "слуђивања" Милорада Додика. Нису наивни обавјештајци па да нису снимили психолошки профил Додика и по њему га "ударили" тачно тамо гдје је емотивно најтањи, а то је син.

Aктивисти служби

О Домогоју Маргетићу лично, признајем, не знам много, али знам довољно. Једном давно, када се Маргетић појавио у неком тиму за борбу против корупције у РС, мој друг загребачки новинар ми је на питање ко је тај човјек понешто рекао. Рекао ми је да је Маргетић човјек близак ратној структури тајне хрватске службе и усташкој емиграцији и да њиме и данас као навођеном ракетом руководи структура ратних шефова СИС-а.

На његово наручено дискредитовање јавних личности лажима и манипулацијама упозоравали су у тамошњим медијима и угледни хрватски новинари Драго Пилсел и Гордан Малић.

Е сада, не знам, нити могу да знам ко је ангажовао Маргетића у том тзв. "Експертском тиму југоисточне Европе за борбу против тероризма и организованог криминала" са сједиштем у Бањалуци, али би тај одговор био занимљив јер бисмо тога који га је ангажовао могли да упитамо шта је била препорука и чија је била препорука за Маргетићев ангажман. Тај одговор додао би само још неку коцкицу у већ сложени мозаик, али веома важну.

И по стоти пут неопходно је повући паралелу између "случаја Додик" и "случаја Ђинђић" и њихове медијске дискредитације. И не зато што су Додик и Ђинђић у било чему слични, или различити, свеједно, него зато што је дискредитација и на крају убиство Ђинђића било школски примјер медијске манипулације и криминализације једне јавне личности.

Том операцијом руководио је хрватски недјељник "Национал" чији текстови су се, наравно, мултиплицирали потом у српским медијима! У том недјељнику покренута је серија текстова о Зорану Ђинђићу као члану "дуванске мафије", "криминалцу који се вози авионом тајкуна Станка Суботића, трговца цигаретама" итд, итд. Циљ је био један "распаметити" Ђинђића и криминализовати га до те мјере да, када дође до убиства, народ изведе само један закључак, да је страдао у мафијашком обрачуну, јер је и сам био дио мафије.

И шта се догодило? Зоран Ђинђић је медијски убијен. Онда је стријељан пред зградом Владе Србије. "Национал" је десетак година касније угашен. Aутор текстова о "дуванској мафији" новинарка Јасна Бабић признала је да јој је готове текстове које је само потписивала доносио Ратко Кнежевић и да су "иза свега стајали и хрватски пословно-полицијски кругови".

Прије самог гашења "Национал" се оградио од самог себе, тј. од писања о "дуванској мафији" и извинио Станку Суботићу Цанету, потом је објавио огроман интервју са Цанетом и завијек нестао са киоска. У међувремену, два живота су насилно прекинута. Убијен је уредник "Национала" Иво Пуканић и много прије њега, његова жртва - премијер Србије Зоран Ђинђић.

Српски медији, који су здушно учествовали у кампањи против Ђинђића, нису се извинили до данас. Никада нису одговарали они који су били плаћени или инсталисани од удбашко-тајкунских и мафијашких групација са једним задатком да активно учествују у дискредитацији премијера.

И ето, као што се и чита, сценарио и разрада су већ виђени.

Милорад Додик, очигледно је, наивно је повјеровао да све може да се поравна и то истог оног тренутка када је заборавио да му је из исте кухиње и по истом сценарију прије скоро 15 година закачен надимак "Миле Ронхил". Aли се није држао мудрости по којој је "некоме дати другу шансу исто као дати му метак за онај пиштољ из којег те први пут промашио".

Њега су обавјештајно-тајкунско-мафијашко-рекеташки активисти у медијима промашили, ево, и други пут. Aли није ово крај, јер јасно је да се Додик својим политичким ставом замјерио многима, као што је јасно да никоме не требају јаки лидери на Балкану, посебно не у РС. Надати се да им неће додати још један метак. Aли и да ће медијски савјетници почети да раде.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.