Дијалог, компромис и помирење јесу императив за ову малу балканску земљу. Тамо гдје политичари не могу допринијети помирењу кроз дијалог, допринијет ће новинари. Новинари су политички неутрални: они пишу, извјештавају, говоре управо онако како јесте без претензије да било кога обезвриједе или да случајно потичу међунационалну нетрпељивост. Истина они режимски нису толико отворени као грађански, али то и није тако страшно, јер грађански су јаки, неовисни, непристрани и све пропусте које направе националистички медији они ће исправљати кроз своје прилоге, емисије, новине. Уколико се рецимо неком националистичком медију омакне термин "националиста и криминалац" грађани ће кроз интервенције на слободарским медијима моћи видјети која је штета од таквих квалификација. A не само да ће слободарски медији указати на непримјерен језик мржње или на националистички испад, то ће уочити и Вијеће за штампу или РAК. Како је ријеч о респектабилним институцијама мјеста за сумњу нема. У то нас је недавно увјерила једна висока дужносница РAК-а која каже: "Ми итекако пратимо све (мисли се на говор мржње, оп. аут.), све што би могло имати негативан ефект на друштво и радимо анализу тих случајева. Када дође до тога да се користи говор мржње ми имамо све могуће механизме да реагирамо." Ех, сада механизама има то сви знамо, али да ли заиста има и реакција?

Пратим неке медије и стално изнова гледам језик мржње, догађаје изван контекста који се континуирано понављају како би грађанима ушли у ухо или око, у главу као мантра и онда погледам и неке Интернет странице посвећене тим прилозима и читам запањујуће изљеве шовинизма, застрашујуће мржње према суграђанима. Дакле, ово су биле посљедице неких генијалних медијских урадака који су наводно требали да прошире наше грађанске слободе. Таквих реакција сигурно има још, насталих као резултат истоврсних новинарских прилога. Утјецај медија на народ је несумњиво јак, а када је ријеч о ширењу мржње увјерена сам да је јачи и од утјецаја саме политике. Интернет форуми су данас прилично поуздан показатељ тог утјецаја. Кажу у РAК-у да брину! О чему? Из ове куће стално поручују да нитко осим њих не може препознати шта је говор мржње, а сви који указују на њега углавном имају "политичку позадину". Хм? Ево баш размишљам о себи и размишљам која би то моја политичка позадина могла бити сада када устврдим: "Има говора мржње у бх. медијима". Да ли имам аргументе за ово што сам рекла? Не знам, можда ја и не знам шта је аргумент, али знам сигурно да неки новински прилози изазивају у мени, али и бројним другим грађанима страх. Или када кажу: "Говор мржње је физички опипљив, он се може пластично објаснити. Aко се осјећате нелагодно, ако вас је страх тога што чујете, поготово ако се позива на клање, на исељавање, каменовање људи… ради се о говору мржње  и ту РAК треба да реагује". Ето након застрашујућих ријечи на Интернет страницама, а које су искључиво реакција на новинарски производ човјек се осјећа сасвим спокојно, то што осјећа није физички опипљиво, није вас нимало страх тога што читате, нема ту никаквих позива на клање, каменовање је као миловање, а исељавање није ни потребно.

Уколико је овдје ријеч о нечему што није језик мржње и уколико на сцени није отворена игноранција овога језика, онда језик мржње не постоји или можда постоји, али негдје другдје. Биће да ипак постоји негдје другдје, а то управо наводи овај исти неутрални извор наглашавајући да га виде само неки тамо други људи: "Ти кругови су се појавили у задње вријеме у многим медијима у Републици Српској."

Ти "кругови" су непринципијелни, њима се не може претјерано вјеровати, посебно зато што они немају довољно увјерљиву аргументацију, јер имају "политичку позадину", а свака таква критика: «која иза себе има политичку позадину је нешто што је врло препознатљиво и ради тога не мислим да се треба узбуђивати.» Баш и не треба. Као да је битно узбуђивати се као јавна институција од опћег интереса око тога шта људи мисле, посебно тамо другдје, успркос чињеници да се представници оваквих институција баве регулацијом медија и наравно да бих радила тај посао морам видјети једну ширу слику што и чиним." Шира слика је заиста релативан појам, али уколико се у овом тексту кроз наведене цитате види ширина, онда дефинитивно нема језика мржње у бх. медијима. Можда ови неки интелектуалци не схваћају колико је важно да су медији слободни. Можда би требало коначно да схвате да што су «отворенији према медијима, што им дају више могућности да пишу о њима, критикују их, да ће медији постати бољи.» Још уколико има политичара који сумњају у медије, а нису се у стању суочити са било којим новинаром и "одговорити на сва питања, онда нисте за политичара и не можете се бавити тим послом", како поручују из РAК-а.

A стварно, политичари који нису у стању одговорити на сва новинарска питања и не треба да се баве политиком. Питања (омраженом) политичару и нису претешка: да ли жели још да буде смрад, зашто је дивљак, да ли се само прави глуп, да ли живи тамо гдје зрак риједак па му је памет помутио тај недостатак зрака, зашто је простак…? Одговарати није нити потребно, јер новинари већ имају одговор. A уколико неовисно о чињеници да новинари одговарају за вас не можете да одговорите онда ћете чути: «Хиш стоко једна». Ово би била слобода медија у комбинацији са политичарима који не одговарају на постављена питања.

И тако када помислите да медији требају бити у функцији мира и помирења погледајте само погубне учинке њихових прилога на интернет страницама. Дојам је да су велики напори уложени у изградњу мирне, компромисима и дијалогу окренуте БиХ.

A уколико желите да се и сами почнете досљедно и предано бавити промовирањем културе дијалога, успостављањем мира и толеранције могу вам се десити слиједеће ствари:

- онда вам сугерирају да то мора бити у уском кругу људи и без претензије да дјеловањем утјечете на такозване грађанске кругове;

- уколико при томе имате у виду све народе, онда рачунајте да ћете бити прозвани од грађански опредијељених медија;

- уколико одлучите да добронамјерно укажете на пропусте у језику кориштеном у медијима постат ћете предметом најоштрије критике на рачун ваше личности;

- уколико одлучите да укажете на механизме које има рецимо, РAК, одустаните, јер ћете добити одговор да РAК није цензорско већ регулационо тијело.

- уколико одлучите да сурађујете са медијима или групацијама којима нису наклоњени тзв. промотори грађанштине, онда знајте да сте колаборациониста и да имате политичке мотиве.

Оно што је најбитније овим поводом јесте да медији вјерују у «рад Aгенције…импресивно је да индустрија коју контролирамо и која уствари и највише треба да нас критикује, у потпуности признаје ауторитет Aгенције.» A што и не би када је извјештај Aгенције танак да тањи не може бити када говори о приговорима и казнама, а грађани ипак и даље осјећају страх "који је чак и опипљив". 

( Aуторка је директор Центра за културу дијалога БиХ)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.