Медији и предизборне кампање (први дио)
Прича се у народу, а и политичари већ почели најављивати, како ће дани који предстоје бити пуни некоректне реторике, "прљавих кампања" (наравно то се односи искључиво на њихове политичке конкуренте), погубног утицаја медија на бираче због непринципијелног фаворизовања одређених политичких фаворита... Ево, скоро цијели август, медији су почели да представљају своје политичке миљенике у најбољем свјетлу, а оне друге и њима склоне медије сатанизују.
Тако је недавно и цијела прича испричана у магазину "Дани" о медијима у РС и њиховим политичким фаворитима. Мислите да ћу вам открити нешто ново што сам пронашла у том тексту што до сада нико није написао? Е гријешите. На три странице смо сазнали како су медији у РС у два наврата "добили финансијске инјекције" од вожда. Зашто? Ех па да би му били одани. Aли како ће му тек сада постати одани они који су већ давно денунцирани да то јесу? Некако већ хоће, јер их треба приказати у плаћеничком контексту. Занимљиво је то било читати у новини чији главни уредник већ увелико промовише свог политичког фаворита, обезвређујући заједно са својим помагачима на најнепрофесионалнији начин вољу Владе РС да помогне медије. Но цијела прича о тим медијима има и једну другу много битнију димензију од финансијске. Кључна аргументација против њих је позивање на ратну прошлост њихових челних људи. Прво, позивање на ратну прошлост је већ сасвим бесмислено, имајући у виду да би се коначно петнаест година послије рата могао појавити и још какав "аргумент против". Ко добро, а ко лоше пјева, ко је с ким и када почео сарадњу у којим новинама, ко је зависан, а ко независан, ко је чија и каква жена, само је упорно рециклирање старих инсинуација. "Aргументима који се извлаче из ратних архива" се ни на који начин не доказује да су "вождови медији" непрофесионални. Но, вриједносно неутрално говорећи, сумњиву ратну прошлост имају многи "морални чистунци" данашњег новинарства, па не би било згодно када би са свих страна почела пљуштати присјећања на улоге данашњих медијских моћника у босанскохерцеговачкој ратној прошлости. A поводом "аргумента о сумњивим мотивима донација" би се требало запитати који то медиј није добио донације са разних страна. Када су стизали новци од свјетских велесила или великих интернационалних организација бројним медијима из оба ентитета, тада нико није спомињао "плаћенике". Рећи ће најупорнији да то и нису плаћеници, јер су "они добивали новце од странаца да би опстали и раскрили злочине који су се у име њиховог народа дешавали у рату". Или, баш као што "Дани" наводе ријечи "неовисног" представника НВО сектора, извјесног Бабића, да су једне новине у РС "добиле огромне донације за развој неовисног новинарства због страдања несрпског народа..." и раскривања истине о томе. Добро је да је то споменуто, јер су управо тада готово сви медији у Федерацији били у еуфорији од појаве "неовисног и храброг новинарства" у РС и "храбрих људи који се не устручавају говорити о ратној прошлости са циљем успостављања дијалога у БиХ". Данас када су ти исти медији добили новац од Владе, нису више ни храбри, још мање неовисни, а још се њихов директор "дрзнуо говорити о независном новинарству"! Па умјесто да се наведу разлози због којих је очигледно "да у РС нема независног новинарства", наводи се некаква биографија директора јавног сервиса РС. Ето, та биографија би према вјеровању те новине требала бити кључни доказ непрофесионализма, што је у бити само доказ за непрофесионалност новине која пласира такве тврдње. Да ствар буде још апсурднија, наводи се и нека изјава Жељка Копање за магазин "Дани" у којој он 2007. каже: "Ма не слажем се ја са Додиком, болан Сенаде, у 80 посто ствари, кад је политика у питању, али нећу да заустављам позитивне процесе који су кренули". 2007. година није била тако давно, још тада је могао за "независне медије" у Федерацији рећи покоју ријеч човјек који у својој редакцији има новинаре из цијеле БиХ, рубрику посвећену Сарајеву, за разлику од готово свих сличне врсте у Федерацији, и чије дневне новине умјесто идеолошких памфлета својим читаоцима пласирају информације. Не само да је могао тада проговорити у медијима него је рекао реченицу која је незамислива за федералне медије који се не престају хвалисати тиме како су храбри и неовисни, премда у њима нема ни "к" од критичких ставова према политикама оних партија или лидера чију идеологију заступају. Па и сам дугачки текст посвећен медијима у РС у новини која је гласило или, боље рећи, предизборни плакат једног бошњачког политичара није ништа друго него (прљава) кампања медија у предизборно доба. Преко таквих прилога очито треба утјецати на бираче "мањег ентитета" да не гласају за Додика и свакако да не прате Копањине и Давидовићеве медије, него ваљда да конзумирају медије Сарајевске котлине који нису овисни ама баш ни о коме и ни о чему (па ни о логици и уљудности). У тим медијима можете истински неовисне (или у преведу: неодмјерене, увредљиве и денунцирајуће) текстове прочитати само о актуалним политичким лидерима РС и домаћим кланским противницима, а остатак простора је посвећен промовисању одабраних политичких фаворита у које се убрајају и екстремни српски националисти у које се полажу велике наде да би напокон требали стати у крај Давидовићевом и Додиковом "доказаном четништву". Која иронија! На страницама "Дана" и њихових сестринских дневних новина као "спас" од вожда даноноћно се нуде оцјене и процјене најгорљивијих радикала. Дакако, добро је да на политичком тржишту постоји плурализам, јер људи вјерују у различите идеологије, али скандалозно је за грађанске медије да на посве перфидан начин (а опет у име слободе медија!) пласирају "радикализам који ће демократизовати" друштво.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
