Медији и предизборна кампања (III дио)
Баш уз почетак предизборне кампање Удружење "БХ новинари" је презентирало своју, "хвале вриједну активност": Мониторинг рада медија у вријеме предизборног периода. Заиста, сваки допринос побољшању професионалности медија је добродошао у демократским друштвима, јер је улога медија пресудна у формирању јавног мњења.
Но, има нешто веома узнемирујуће у овој активности Удружења, из којега су још од прошле године бројни новинари из РС иступили због занемаривања њихове улоге и игнорирања њихових доприноса, подједнако колико и због неслагања са политиком Удружења. Неки новинари су се пак јавно ограђивали од саопштења која су готово свакодневно стизала у јавност са споменуте адресе. Саопштења су имала мање-више исту тему, исте адресате критике и истог потписника. Тема: Непримјерен језик извјесног круга јавних личности. Објект критике: политичари и медији из РС и "Дневни аваз". Потписник: Борка Рудић.
Но добро, сада задржимо пажњу само на овој предизборној активности. У образложењу потребе за праћењем рада медија наводи се: "Разлози за провођење мониторинга су све чешће рушење професионалних и етичких стандарда у бх-медијима као и снажна политичка контрола медија и јачање утицаја владајућих структура, економских и других лобија на уредничке политике. Истовремено, мониторинзи медија из прошлих предизборних процеса су показали да готово 80 посто текстова буде посвећено самој кампањи и да исто толико текстова буде засновано на информацијама из једног извора што оставља отвореним питање да ли медији одговоре на своју основну задаћу у предизборно вријеме - помоћ грађанима да изаберу кандидате који ће најбоље заступати њихове интересе."
Ко ће проводити овај мониторинг? "На мониторингу ће радити 15 искусних новинара из цијеле БиХ..." Која ће методологија бити кориштена? Методологија је веома занимљива и дана је у "Упутству за попуњавање табела". Но кренимо редом: Разлог за мониторинг је рушење професионалних стандарда и јака политичка контрола медија. Aко је судити по ономе што можемо видјети и читати у федералним медијима онда је ово Удружење већ могло и требало издати барем једно саопштење, али не на рачун политичара него медија. Aко су наслови: "Додикова ћерографија", "Нови српски џокер", "Витомир Поповић је задужио режим из РС-а", "Геноцид из снова", "Фахро и Рамиз".. Или ако се у дебатама политичара интервенише искључивањем микрофона гостима у студију, надгласавањем, ућуткивањем или сталним прекидањем у пола реченице... Онда овај мониторинг нема сврху. Професионални новинари не би требало да се нађу у улози промовисања извјесних идеологија, а нити рушења неких других. Биће занимљиво видјети како ће "експерти", који буду попуњавали табеле током праћења медија, испунити рубрику "Оцјена прилога: ваша лична строга оцјена текста, прилога..." Зашто? Управо зато што то отвара могућност пристрасности у оцјењивању, па тако и уношења идеолошких погледа оцјењивача. Шта значи "лична строга оцјена"? Значи отварање простора за манипулацију и ништа друго, поготово имајући у виду остатак упуте за оцјењивање: "1 - ако је само наведено шта се десило; 5 - за урадак који има све: и шта ко обећава и како ће то урадити и зашто то није урадио прије". Како у штампаним медијима имамо углавном осврте новинара о политичким партијама и њиховим лидерима, а не прилоге креиране директно са политичарима, онда овај захтјев у мониторингу постаје чак и бесмислен. Ево примјера: "Лакташка лола, вјечно урликање за Српску, Додик не само да сребренизује српску прошлост, већ то чини и са садашњошћу, Исмијавање господина Бакира Изетбеговића и обезвређивање његове личности због изјаве о недостатку дијалога са сусједним земљама..." Из ових текстова је немогуће дати оцјену из наведене рубрике по наведеним критеријима. То није могуће нити пратећи остатак упутства за "експерте", јер у упути о "личном ставу новинара", "експерт" уписује ДA, ако има, и НЕ, ако нема личног става. И шта је поента ове рубрике? Ништа! A управо та рубрика за оцјењивање би требала бити кључна за вредновање професионалности медија, посебно имајући у виду да чланци врве од индоктринација и личних ставова новинара. Само у два примјера на једној страници сарајевске дневне новине "Ослобођење" насловљених: "Додикова ћерографија" и "Фахро и Рамиз" имамо на дјелу чист лични став потписника текстова, а такве текстове можемо читати из дана у дан, у магазину "Дани" и другим сличним публикацијама. Ко оцјењује медијске прилоге? Е то је прекривено велом тајне. Јавност је обавијештена који медији ће бити надгледани. Предсједница Удружења "БХ новинари" је на једвите јаде новинарки РТРС-а, на више пута поновљено питање о саставу групе за надгледање, рекла: "Па ето, биће новинар Радио Ливна". Да ли је могуће да удружење које ради уз подршку Савјета Европе крије имена комисије за надгледање? Aко крије, а очигледно је да крије, који су мотиви за тако нетранспарентан рад? Aко су оцјењивачи барем дијелом из групе медија који ће бити оцјењивани, онда су остали оцјењивани медији унапријед у неравноправном положају, јер нема њихових чланова у комисији.
Имајући у виду досадашњу активност Удружења, о чему рјечито говоре његова бројна саопштења за јавност, наклоност а непристрасност је оно што га краси. Aко су оцјењивачи уистину експерти који нису директно ангажирани у медијима, онда не постоји ни најмањи разлог да њихова имена не буду јавно објелодањена. Или ћемо и овај пут на дјелу видјети тајне службе које ће јавно прозивати и дискредитирати само медије из РС, само неке политичаре из РС, само један медиј из Федерације, само један круга политичара из Федерације, а све тобоже због подизања професионалних стандарда у медијима. Док год ово Удружење шути о методологији рада и члановима оцјењивачког тијела, тај рад по свој прилици неће допринијети нити једном циљу који је постављен. Но о методологији оцјењивања нешто више други пут.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
