Љубав и власт

Ја сам се љубави према било чему (демагошки речено "као таквој"), увијек дивио. Не љубави према другим људима, то сам осјетио. Али, љубав према, рецимо, риболову, никад нисам осјетио, бар не као други. Стајање са штапом на обали или у води, бацање мамаца и повлачење уз ријеку, никад ме нису бацали у екстазу. Понека глупа риба би се закачила и мени за штап, а ја бих је узео, мислећи "Е глупачо једна, што ти је ово требало... Сад те морам убити да ми се не патиш на хави (рјечник!), однијети кући и појести, а не волим рибу... Да је риба добра, вук би у море а не у тор скакао". Завидим и људима који скупљају поштанске марке. Заљубљено их гледају, мазе их кажипрстом, гледају под повећалима и микроскопима, насекирају се кад се један зупчић на ободу поремети или, не дај Боже, отпадне. Хм, да, ја волим и псе и вукове. Али, то је више пријатељство, наклоност. Можда чак и зависност. Али, рецимо, неизмјерно се дивим људима који воле новац. Човјек, у теорији, може имати неограничено пуно новца, иако, у пракси, мало ко који није из Херцеговине, може јести два пута заредом. Мислим нешто, и ти богаташи, не једу ништа боље него ја. Мислим, једу шта хоће. Ја бих, и да сам сто пута богатији, јео ћевапе у Церници или "Код Бахре". То, наиме, могу и сад. Додуше, они имају докторе који им кажу шта ће јести, али џаба им, опет на крају умру. Ја немам доктора за јело, а још сам жив. Могу они свугдје путовати? Па, могу и ја. И то гдје год и они могу. Можда би трајало мало дуже, можда би било неудобније, али би, можда, било и занимљивије. Уосталом, не волим путовати, па бих ионако остао кући. Могао бих богат радити оно што ми се ни у сну не ради. Јахати камиле, пентрати се по пирамидама, стајати сатима са чашом шампањца у руци и смјешкати се осталим одвратним богатунима.

Тешке љубави

Постоје љубави неугодне другим људима. Људи некад воле себе слушати. Аферим (видите рјечник турцизама, шта ћу вам сад...), нека, нека се слушају. Али, има људи који воле да их други слушају. Позову себе, рецимо, на поетско вече, па се, ничим изазвани, успентрају на бину па почине поетски геноцид у дворани, изазову егзодус историјских размјера, узрокују оковратно плавило као од синџира турског. Има других који воле да их слушају и гледају, па нађу некако начин да се успентрају на комоду или у регал, да онда из телевизора соле памет махом паметнијим од себе. Изаберу себи тему којом ће давити, као крвник уже за вјешање, па даве ли даве, да их Бог поможе, не би ни султанов кателин (опет турц.) свиленим гајтаном тако давио. Мој најдражи филозофски давитељ, профа Миодраг Живановић, има сјајне алкохолошке анализе постојећег стања. За коју сарајевску парицу, мало тапшања по рамену, он се редовно (на опште весеље сарајевске, зеничке и тузланске чаршије) пита гдје је ту грађанин. Буде ми мало криво што не пита гдје су људи сељаци, да се неко и оваквих као ја сјети. Немам оваца, али имам два овчарска пса, ако ми не вјерујете да сам сељак човјек. Трепће профа мило оним својим воћним и житним дериватима натопљеним окицама, смјешка се од којекаквих дестилата руменим времешним образићима, милина га видјети. Мој најдражи економски катастрофичар је Светлана Ценић. Већ годинама прогнозира брзу и болну економску смрт Српске, агонију у којој ћемо у Босни, а ваљда и у Херцеговини (пу, пу, глухо било) једни друге од глади појести, гдје ће гладни радници РС власт набити на пнеуматске бушилице а гњевни сељаци на виле. Опет на свеопшту радост телевизијске јавности споменутих чаршија.

Мени нај...

И, наравно, враћам се на мог најдражег злогука, на лидера ПДП-а (пустите да побиједимо), Младена Иванића. Немојте ме погрешно разумјети, не мрзим ја тог човјека, баш као ни профу ни Цецу. Они су дио мог ТВ фолклора. Развио сам зависност о њима. Некад ми кажу "Ево ти оног (не смијем рећи, увриједиће се човјек) на телевизији", па ја јурнем пред екран као дијете на цртани филм, да га видим и чујем. Ја сам, признајем, један од ријетких Срба који гледа те бошњачке телевизије, Федералну, државну, ТВ1, Пинк, Авала, Игман... За неке нисте ни чули, јелде? Замолио бих овим путем РТРС и БН да дају мало простора Младену Иванићу, не знају ти закинути Сербси шта пропуштају. И сам човјек недавно на ТВ1 каже како га не мећу у те српске новине и не зову га на те српске екране, иако је паметан и зна шта треба урадити са Српском и у њојзи. Ја бих га, да се мене пита, метнуо свугдје. Човјек, ваљда од пусте бриге за "обичног малог човјека" у цијелој БиХ, озноји се као баба у теретани, цвикери му спузну на пола носа а он, ужаснут стањем у БиХ, "подними" се (стави руку на крста), гледа некуд под себе и егленише (види рјечник), тек понекад гурне цвикере према паметном челу. Онако, мало кроз нос говори, што појачава напетост и дочарава пуну тежину ситуације. Понекад се питам је ли га неко "наћерао" да се зноји пред федералним камерама, је ли му неко платио, је ли га неко уцијенио. Искрено се надам да јесте. Ако није, нека му је драги Бог на помоћи.

Ах, љубав!

Можда је у питању љубав? Ако воли, нека му је опроштено. Јер, и љубав према власти је, ако дозволите, ипак, љубав. У историји је познато да је син оца убио, нећак стрица, брат брата, због љубави према власти. Рјеђе се убије због љубави према жени. Хм, можда зато што власт, за разлику од жене, не може бирати оне који је воле. Жена у Авганистану има више права на избор љубавника него та несрећна власт. Кад човјек воли, кажу, пуно му се тога може опростити. Зато и постоји категорија "злочин из страсти". Посебна подврста је злочин из љубави. Заправо, из љубави се чини више злочина него из мржње. Додуше, они из мржње су погубнији за шире друштвене заједнице. Једина за ширу заједницу погубна љубав је, дакле, љубав према власти. Љубав зна бити слијепа, глува, глупа, примитивна, немушта, недоречена, али је ипак љубав. А љубав је лијепа. Има смијешних љубави, оних на које се смјешкамо, као кад дјеца воле малог псића који ће нарасти и имати којих 30-ак кила и велике очњаке. Хм, поклонио сам псића добрим људима, чини ми се да ће њихова љубав од тог псића направити кућног терористу. Крижанци радног њемачког овчара и белгијске овчарке су пси који се уче послушности и раду а не љубави. Како год, ако се почне правити паметан, идем ја тамо код њих да га средим, да види џукела чија маја црну вуну преде. Хм, ја кад почнем о псима, заборавим гдје сам оно стао. Само час... Аха.

Расни политичар

Младен Иванић, дакле, као прави расни политичар, воли власт. И као омладинац, био је у загрљају власти. И непосредно прије рата је волио власт. То што га сад власт не воли пуно, није његова кривица. Он чини све што може да му се она некако врати. Власт у Српској је хтио вратити бошњачким гласовима. Лоша процјена, није он крив. Као кад се вољеној жени однесе бајата бомбоњера од прије рата, или она из које су ђеца ножем распорила и извукла све оне замотане у црвени станиол, оне са вишњама у алкохолу. Власт и жене се лако наљуте, а кад се наљуте - куку и леле, не можеш им прићи колико ни отпалом осињаку. У љубавном сљепилу, каже човјек: "Управо због тога БиХ неће направити ништа у процесу приближавања ЕУ, али, није то први пут да, људи који би требали да буду најодговорнији, слажу и обману међународне институције и тако угрозе ионако 'танак' кредибилитет БиХ. Ја мислим да су они већ и досадили европским партнерима само што им то још нико отворено није рекао". Ти јарца, узвикнух. Који геније! Досадили смо европским партнерима а политичари лажу. Само уман човјек то може тако "на прву" схватити. И душеван човјек, брине за кредибилитет БиХ. Даље иде: "Формирање нове већине ће потрајати и сигурно неће ићи тако једноставно. Ту је много компликованих тема и питања о којима ће морати одлучивати Уставни суд и чини ми се да ће за то требати неколико сједница ове институције и све то условљава ситуацију у којој ће се до краја ове године тешко моћи консолидовати политичке прилике. Зато ће у времену пред нама и Влада Федерације и Савјет министара практично функционисати у техничком мандату тако да, све скупа, када се сабере, у наредних неколико мјесеци имаћемо потпуну политичку блокаду". Овдје сам остао "паф". Значи, ни до краја године се неће договорити. Ц, ц, ц! Невјероватно, никад не бих закључио. Иде даље: "Иза свега стоји политичко надуравање, ко је битнији, ко је важнији, ко је снажнији, јер ту нема никаквих идеолошких разлика, јер готово да је свако са сваким био у неком облику власти. Једини смисао садашњих трвења је останак на власти и борба око министарских и других позиција које проистичу из ње и то и на нивоу БиХ и у Федерацији БиХ". Шта додати? Човјек нам је рекао што ни за сто година не би без њега закључили.

Има још

"У жељи да остану на власти по сваку цијену, људи који управљају и ентитетима и БиХ имају само једну заједничку ствар, а то је узимање кредита по сваку цијену. На тај начин они прибављају средства којима се могу сервисирати тренутне обавезе, али земљу увлаче у спиралу задужења из које ће повратак бити врло тежак. Њихова концепција је - дајте нам кредита док смо ми на власти и баш нас брига како и када ће се то враћати". Е, овдје ме је одушевио. Цркао сам од љубоморе што то нисам схватио прије њега. Ево, и сад мртав лежим. Дакле, те злоће политичке узимају кредите и њима купују социјални мир. Срамота! "Због тога су, без неких посебних услова, одобравале та средства, али то даље само компликује економску ситуацију јер суштинских реформи нема. Зато БиХ све више постаје зависна од тих извора и бојим се да је то једна стравично негативна спирала. Крајњу цијену, наравно, платиће грађани јер се сви ти зајмови једном морају вратити а то нема ко урадити изузев грађана БиХ". Значи, кредите Босне и Херцеговине ћемо морати враћати ми. Крв ми се у жилама следила од те нове и страшне спознаје. Неће то враћати ни Папуанци, ни Тотенхоти, већ ми, лично и персонално! Има тога још оволико, и још више, све паметније од паметнијег. Толико љубави, толико добре намјере, толико дубоке и добронамјерне саосјећајности са патњама и судбинама "малог човјека" и грађанина сам некада могао чути само од Жељка Комшића и Златка Лагумџије. Оволиком бригом за грађанина, добродушни профа Живановић нестаје у виду паре изнад ракијског казана. Зато сам донио чврсту и неопозиву одлуку. Ако икад изађем на изборе, нема ми ко говорити за кога ћу гласати. Подржаћу љубав.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.