Лијеви и десни поглед на жене у политици

Ово је више него значајна вијест, прије свега због чињенице да двије политичке партије добро сурађују. Утемељена је и прва институција која ће се озбиљно бавити политичком доктрином, а договорена је, не мање важна, подршка првој жени кандидаткињи за члана Предсједништва. Поносни требају бити лидери и једне и друге партије, јер су отворили једну сасвим нову димензију политичког живота. На челу Aкадемије је опет жена, Лидија Брадара која је тим поводом изјавила да је Aкадемија: "тијело странке које има за циљ стално усвајање нових знања и вјештина потребних за успјешно и учинковито креирање и судјеловање у политичким процесима, а све то за добробит полазника Aкадемије, странке и цјелокупне заједнице". У посљедње вријеме се много говори о улози жене у политичком животу и потреби буђења жене из дубоке летаргије. Чести су наслови попут: Чека се босанска Индира Ганди, Није проблем у мушкарцима, него оним неспособним, И жене љубе власт... Почеле су и бројне кампање за повећање учешћа жена на предстојећим изборима, кампање за активнијим учешћем жена у политичким партијама и још много тога је започело... Прије неки дан је у Сарајеву смијењени спортски коментатор добио ласкаву титулу најбољег тумача зашто жена треба гласати за жену. Иначе, према писањима сарајевских грађанских медија смијенио га је ни мање ни више него Додик, када је тијеком једне од првих утакмица Мундијала укинуо тон у другом полувремену због приговора гледалаца. Нема везе што је преносио за ФТВ, али Додик је очито успио увјерити и руководство ФТВ-а да га склоне са ТВ екрана. Или је Додик урадио још гору ствар, како и сам коментатор наводи, те наговорио руководство ФТВ-а да овом коментатору осигура изнимно лоше радне увјете на ФТВ-у, због којих је морао радити у редакцији колеге из информативно политичког програма... Е, вратимо се сада његовој изјави: "Aко може Индира Ганди, Јадранка Косор, Беназир Буто, не видим разлог због којег бх. жене не би могле бити на водећој функцији у држави. Потребна је равноправност и свакако треба дати пуну подршку и храбро покушати стићи и слиједити примјер водећих земаља свијета, у којима жена заузима важно мјесто у политичком животу и одлучивању". За награду је човјек добио мегафон да се његов глас што даље чује у кампањи за буђење свијести жене о њеној улози у политичком животу. Можда ова порука и потакне неку жену да се кандидира за изборе, али која је то жена довољно добра да би је подржале друге жене? Јер, ако сам добро схватила, један од циљева кампања је да се потакну жене да гласају за жене. Колико пута сам тијеком досадашњих кампања чула ове исте фразе - и што се догађало касније? Изабране жене су биле предметом најоштријих, непринципијелних критика свога дјеловања управо као жене. Женскост, а не садржај политичког дјеловања жена на положајима, је била предмет критика, а за такву критику су се заузимале грађанке не мање него грађани (а посебно грађански освијештени мушкарци).

Тако је кључни проблем Семихе Боровац била њена фризура и избор костима, Мелихе Aлић осмијех, Душанке Мајкић глас и шминка, Наде Тешановић немогућност дисања без Додиковог одобрења, Борјане Кришто што не слуша, има чудну фризуру и превише без питања путује, Сеаде Палаврић метла која јој недостаје, Љиљане Ловрић што је својеглава... Нека ми опросте све које нисам набројала, а снашла их је иста "критика" као споменуте угледне жене.

Које су то женске организације реагирале на ова обезвређивања по женској линији? Колико знам ниједна. Ех, сјетих се кратке опаске о бившој сарајевској градоначелници у једној реченици у готово невидљивој рубрици дневних новина. Ваљда да нитко из грађанских кругова не примијети да се брани чланица политичке партије са националним предзнаком. Кад већ споменух партијски предзнак, осврнух се на партијску припадност споменутих политичарки, па се запитах које су то све политичке опције промовирале жене на истакнуте друштвене положаје. Не мислим овдје наравно на оне јефтине трикове када хоћете да привучете бираче и подметнете им на листу неку пјевачицу, водитељицу или глумицу без иједног дана политичког искуства или, што је још горе, без икаквог знања о политичкоме дјеловању, него управо на опредијељеност за подршку активним чланицама неке партије. И, гле, чуда на руководећим мјестима су углавном жене из тзв. "десно оријентираних партија". Ту је наравно и СНСД, али СНСД је ионако екстрем у свему па и избору и промовирању жена. Нисам се успјела сјетити неких "лијево оријентираних партија" које су дозволиле промоцију жена у лидере.

И што сада? Вратих се поново на кампање посвећене буђењу жена у политици. Дакле, жена има у политичком животу, али нема баш оних из реторички пренаглашено "грађански оријентираних партија" за које нам се очито сугерира да би требало гласати. Па, реците ми онда, како гласати за те жене када су оне на својим партијским листама пуке гошће, а не самосвјесне и политичком дјеловању предане жене? Тко је за то одговоран, можда ове десне партије, можда опет Додик, а можда управо конзервативан и сексистички приступ женама у тим "слободарским" партијама? Ето тако, док грађански освијештене жене поручују другим женама да више зборе и за мјесто се изборе, дакако уз помоћ мегафона, ХДЗ је кандидирао прву жену за чланицу Предсједништва, а на челу СНСД-а су политичарке које не фигурирају него дјелују. Ето, модела и за друге партије: дати могућност својим чланицама да се реализирају, а удругама да подржавају жене неовисно о њиховом политичком опредјељењу.

Иначе све кампање за жене су само параван за кампању против жена које нису "наше социјалдемократске странке жене".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.