Лицемјери који играју двоструку игру
"Окончали смо један тежак период наше историје и скинули љагу са Србије и припадника српског народа где год да живе. (...) Овим се Србија приближава крају сарадње са Хашким трибуналом, ми не заборављамо да треба да завршимо и привођење правди Горана Хаџића, али истрага ко је све помагао Ратку Младићу ће се наставити. Сви који су то чинили ће бити процесуирани, било да су радили у државним структурама или не", казао је предсједник Србије, након што је објављена информација да је на територији Србије ухапшен Ратко Младић.
На то хапшење се чекало годинама. Коначно, господин Борис Тадић је испунио јавно дато обећање. Не мислим да у овом тренутку може било ко јавно рећи да је та акција извршена под притиском ЕУ. Па чак и да јесте искључиво због притиска међународне заједнице, једно је чињеница: Тадићу је стало да Србија буде дио ЕУ и жели испунити све неопходне услове за то. Ризикујући при томе да се замјери свима онима који су подржавали годинама Младићево скривање и тако оконча као Ђинђић прије њега. Тиме је овај потез Бориса Тадића још већи и вреднији.
Израз сумње и изазова
Но, ипак из Сарајева мора отићи према сусједима израз сумње и зазора. Тако је једна од првих реакција била и она члана Предсједништва БиХ. "Ово хапшење доказује да су србијанске власти у сваком тренутку знале гдје се налази Ратко Младић, као што су знале гдје се налази и Радован Караџић. Очигледно је да су и један и други Србији служили само као монета за поткусуривање у преговорима са Еуропском унијом. Тек у оном моменту када је ЕУ Србији одлучно поставила, као увјет даљем придруживању, хапшење Ратка Младића, оно је и услиједило", изјавио је Жељко Комшић, а пренио Сарајево-џ.цом. Нисам сигурна да је одабрана реторика члана Предсједништва БиХ примјерена тренутку. Не сумњам да је господин Комшић особа која воли БиХ и жели само најбоље за њене грађане, ма гдје да живе, али управо ради њих након успјешне акције србијанског МУП-а и предсједника Тадића није било мјеста никаквим "монетама за поткусуривање" нити уласцима у неизречене разлоге србијанске акције хапшења Ратка Младића. Да ли је ЕУ поставила услов Србији или није, потпуно је небитно. То да је Младић наводно био некаква монета за поткусуривање јесте изјава која у овом тренутку није нимало дипломатска, јер не доприноси остварењу ваљане комуникације између ове двије земље, управо након што су сусједи направили гест добре воље.
Да је Младић био у Србији није никаква тајна нити је сензационална информација, али јесте сензација да је успркос бројним унутарњим отпорима Тадић задовољио правду и одржао обећање. Е то је реченица која је требала отићи према Србији, а не она којом се девалвира сами чин хапшења.
Да, овим чином је уистину или би требала бити скинута љага са Србије и српског народа, јер након година наводне или стварне немоћи да пронађу једног од најтраженијих бјегунаца данашњице, српско државно руководство је показало одлучност да своја јавно изговорена обећања претвори у дјело.
Скепса и добронамјерне поруке
Чак и најскептичнији политичари нипошто не би смјели довести у питање овај чин, јер сваки облик скепсе у овом тренутку био би само на штету грађана БиХ, а њима је подједнако колико и Србији потребан улазак у ЕУ. Посебно би лијепе ријечи и добронамјерне поруке требале из БиХ отићи са оних адреса које се диче демократским и европским принципима. Ево невладиног сектора да изрази подршку предсједнику Тадићу, ево социјалдемократских и либералних партија, ево свих актера цивилног друштва да покажу да је куцнуо прави час за успостављање трајног мира у региону и да то може бити постигнуто само обостраним напорима.
A што се тиче Тадићевог комуницирања са Додиком, није ваљда да ће та комуникација бити увијек тема злурадих коментара из Сарајева, неисцрпан извор тема за колумне "грађански оријентираних сарајевских Срба" који пишу о конспирацији на релацији РС-Србија.
Ето и Тадић као и Додик стално понављају да желе да се оконча хушкачка реторика и сваки сукоб који нас поново враћа у вртлог ратне прошлости, на задовољство свих грађана. Колико у томе успијевају, требало би судити без националистичког сљепила. A што њих двојица комуницирају отворено, срдачно, па чак и пријатељски, не би требало да представља никакав изузетак.
Погледајте само колико је у медијима Федерације и дан-данас присутан бивши предсједник Месић: очито присутнији него оба актуелна предсједника сусједних држава. И нико се не буни. Додуше, Месић често изражава отворену нетрпељивост према Србима и Србијанцима, скепсу према обојици актуелних лидера, као и њиховоме партнеру из РС, па је ваљда зато и толико добродошао. A оба предсједника Хрватске и Србије дјелима показују да им је веома стало до мира у региону. Е да је само такво расположење и у БиХ и да је коначно дочекати заједничку поруку мира и разумијевања која одлази из Сарајева.
И на крају треба јавно поставити питање које је добра проба за блиску будућност: хоће ли више ико у Сарајеву моћи рећи да Тадић игра двоструку игру говорећи о превазилажењу ратних траума и неријешених обавеза са циљем задовољења правде?
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
