Лажу и новинарка и свједоци

Иако ни на који начин не подржавам непрофесионалан приступ уреднице дневних новина "Ослобођење" Вилдане Селимбеговић, која се веома често сасвим лично обрачунава са неистомишљеницима, њеним бројним кампањама које је лично организовала и пласирала у својим новинама како би наштетила угледу јавних личности који су у "једном тренутку показали непослух", не могу а да не скренем пажњу да је та жена недавно објавила прилично храбар приказ дешавања у касарни "Виктор Бубањ" и можда се једина огласила поводом никада истражене и испричане приче о Казанима.

Двије стране и Ристо Ђого

Истина, и једно и друго је освануло годинама након рата, али је ипак освануло. Коначно је освануло у Сарајеву. Мало након тих текстова и свједочења људи који су изнијели своје приче у истим новинама освануло је реагирање извјесног Идриза Каменице у којем је новинарка Селимбеговић ни мање ни више него Ристо Ђого и лажов.

Вели Каменица: "Не знам гдје се налазила новинарка вашег листа Вилдана Селимбеговић, али изгледа да је живјела на другој планети и да је сада васкрсла у духу и лику Риста Ђоге". Ово поређење са Ђогом би из сарајевске перспективе требало да буде највећа увреда за ту жену. Ристо Ђого је сваки онај који покуша да покаже да свака прича има двије медаље па тако и прича о Сарајеву у рату. Нажалост, монструозно је људима који су били жртве различитих неправди, напада, хапшења, злостављања, па и према родбини оних који су убијени рећи да лажу. Недопустиво је да један адвокат, а пише да господин Каменица то јесте, вели да није било злочина у Сарајеву. Замислимо само хипотетички да му се као клијент обратио рецимо Душко Томић или неко други из Селимбеговићкиног текста са молбом да их заступа у тужби коју желе да покрену поводом свих непријатности које су доживјели. Да ли би тада превагнуо правник за којега вриједе само аргументи или особа која говори у име нескривеног анимозитета према свему што није локалпатриотски?

Ево пристајем и ја бити јавни лажов и поставити јавно питање Каменици: Можете ли аргументима доказивати истинитост ваших тврдњи да није било злочина у Сарајеву? Можете ли јавно тврдити да није било рација по граду? Можете ли јавно тврдити да није било организованог одвођења камионима на копање ровова и то углавном небошњака од којих се многи никада нису ни вратили? Бићу јавни свједок лажов за једнога од њих који је случајно "спао са једног таквог камиона".

Истина и правда

Замјери још овај адвокат Вилдани Селимбеговић и да "у наведеном чланку пише о наводним злочинима... у току рата приказујући фотографије људи који су часно са Aрмијом РБиХ стали у одбрану уставног поретка РБиХ који је од Српске демократске странке и њених фаланги 1992. године био знатно угрожен и пријетила је опасност нестанка БиХ". Не треба бити исувише патетичан па да би овај став изречен данас некоме чије дијете је убијено руком баш тих "часних људи" у октобру 1993. године било подједнако застрашујући као и све оно кроз шта су тада пролазили. Пролазе и данас јер истина и правда нису задовољени. Да ли су неки од тих часних људи постали милионери са пушком у руци часно бранећи домовину. Па како то онда и сама новинарка Селимбеговић није милијардерка јер јој је муж часно погинуо бранећи домовину и "уставни поредак", али више од тога бранећи небошњака који је дијелио с њим ров. Е и то је истина о којој Каменица не жели да се проговори. Или можда та жена лаже? Па да ли ико може рећи новинарки чији је муж погинуо бранећи и домовину и суборца и чије дијете ни не зна оца да је лажов и да измишља са "неке друге планете" неистине о Сарајеву. Неће бити, господине Каменица. Свим Сарајкама које су прошле пакао живота као самохране мајке, нико, ама баш нико, нема морално право било шта приговорити, а поготово немају они људи који нису са "пушком" бранили град него били гласни у изљевима свог патриотизма. И зашто би уосталом Селимбеговићева била гора од било којег сарајевског политичара који данас спремно улази у коалиције са СДС-ом баш као да рата није било? И нека политичари сарађују, тако и треба, али као што су фаланге СДС-а чиниле опасност за опстанак РБиХ, ништа мање то нису чинили нити муџахедини, нити они који су рат искористили за испољавање најнижих страсти.

Средства Aрмије РБиХ

Aдвокат Каменица наводи да Aрмији РБиХ "није било својствено да примјењује сва средства да на територију који држе униште све што није бошњачко" те да је та армија имала "у својим редовима припадника свих националности и народности који у њој живе". О, па ово треба изговорити! Јесте, баш је имала пуно уважених небошњака. Један од њих се цијели рат превртао преко главе показујући како му је лијепо у Aрмији и како је виталан, али нико га ни за шта није питао ни слушао. Други се врло брзо повукао, а тек пар њих су добили ордење. Ето, да не буде да нема оних других националности у Aрмији РБиХ. Највећи број њих других националности су на силу мобилисани и погинули су. Једног борца небошњака је управо муж новинарке која је проглашена лажовом својим животом одбранио.

Није лаж да је било мучења и убистава по Сарајеву и никоме ко тако нешто изговори није циљ да сотонизује било кога, него је једини мотив праведно третирање свих жртава у прошлом рату. Барем би то правници требало да знају боље него било ко други и да правичности и аргументацији уче све који не слиједе тај часни правнички метод утврђивања истине.

И коначно, и даље стоје неиспричане многе приче о злочинима, рацијама, радним обавезама, претресима... О њима свакако други пут више јер реаговање Идриза Каменице у "Ослобођењу" је голем извор нетрпељивости нетолеранције и једностраног приказивања рата у БиХ и Сарајеву. И да неке Сарајлије су се бојале само снајпера и граната у рату, а неке и свега другога.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.