Куд плови овај Водени ћиро

Кад сумњам у нешто, ја узмем даску дугмару компјутера, опкорачим је и идем у свијет информација. Отвори се ту пуно прозора, отворе се почесто и очи заливене љепилом с Телевизије и отчепе уши наливене воском с Радија. Нађе човјек негацију или потврду тога што мисли; а некада, богме, и промијени мишљење.

Често читам сарајевски Депо портал, они су широки, објаве свашта. Фин је свијет који то уређује, знам их. Прва лига људи и жене. Баш демократски медиј. Нађем и текст у којем ме млади Европљанин из Наше странке Бојан Бајић прозва па тиме и позва на одговор.

Ја сам мислио да је Бојан Бајић, рецимо, стоички и мушки, српски и јуначки, поднио пораз на изборима и да у свом Рудом тихо чека сљедећу политичку прилику или какву нову донацију, да пише какав проевропски пројект или програм који ће извући БиХ из клопке безнађа, а њега опет довести на ТВ и у банку по паре. Или се ипак предомислио, завукао руке у дубоке и надам се пуне џепове и за примљене паре ипак покушава покренути тог свог фамозног "Воденог ћиру". Или се бави донираним свињама које су му (а можда и сад јесу) за ситне паре чувале несретне жене из Рудог. Или је реактивирао донирани интернет-кафе и поново се, на крилима донатора, бави савременим сајбер-угоститељством.

Ето, сазнајем на интернету да се бави и писањем. И да иде у источносарајевске кафиће па тамо чита "Глас Српске". Добро то, и ја се бавим писањем и идем у источномостарке кафиће, али он се бави мноме, а да ја нисам њиме. Па, супер, аферим, нека. Част ми није, али задовољство јесте. Волим проширити круг оних о којима пишем. Бојане, добродошао у клуб паламудраца које повремено споменем, без задње намјере, наравно. Aли и без интереса, како то већ код нас, како ти рече, "Србенда", бива. Хм, кад ти то кажеш, то "Србенда", Бојо, звучи ми као комплимент. Знаш, овдје у Херцеговини углавном не живе тако мехки и податни Срби као што си ти, који би се свидјели теби и колегама из СДП-а или "Наше странке". Накриво смо насађени, шта ћеш. И те, како кажеш "Источномостарске Србенде", и они су ти зло и наопако, нимало мултикултурно, податно и европеизирано као ти. Зато их више скоро и нема у Источном Мостару. Кад одем на кафу у Западни, озбиљно се поремети национална структура у Источном.

Глас србендски

Прво мала исправка за Боју. Није да ме не зову и не дају дневнице. Рецимо, хонорара за представу "Ја сам пас и зовем се Салваторе", која се изводи у Србији, одрекао сам се у хуманитарне сврхе. Не знаш? Па, нисам ни рекао, тиме се ките политичари кад дају какву ситнеж, повукао си ме за даску дугмару. Нећу да неко помисли да сам добар човјек, нисам и не намјеравам бити.

И у Србији сам добио награду неки дан за најбољу монодраму за дјецу, ваљда што сам Србин, шта ли, по националном кључу... У жирију био и Перо Зубац, с њим сам на ратној нози. Звали су ме и тамо, али ми нешто далеко било. Није ми се дало одвојит од мојих Хрвата и, како ти рече, муслимана.

У сриједу су ме звали да говорим о књижевности, у Хрватском дому Херцег-Стјепан Косача. И јесам. Ниси дошао, далеко ти је као и мени Нови Сад, а ти читаш Ловреновића, како си написао. Ја ти баш о тим Ловреновићевим босанским стећцима који су углавном у Херцеговини, Србији, Хрватској, Македонији, Бугарској, Румунији и Црној Гори, баш и не пишем, па те вјероватно не би ни занимало шта говорим. Успут, ваљда су ти у Нашој странци рекли да су муслимани сад Бошњаци, па би био ред да их тако и зовеш. Предсједник си, забога, мораш знати нешто о већини чланства.

Ни по паре нисам отишао у Нови Сад, ето, ни за ТВ да се снимим и за новине сликавам. Србенда лијена, шта ћу ти причат. Знам да је лакше бити Србин у Рудом него овдје, али не жалим се ни ја. Написао си да се јадам и плачем, да сам несретан. Па, не знам ја баш да Срби нешто плачу и јадају се, барем овакви као ја - а већина их је, зато се и поносим што сам Србенда, као и Његош, Тесла, Попов... Хм, плачу, али не пред камерама и микрофонима, сакрију се да их нико не види. Свака част и таквима као ти, али волим да нас има пуно друкчијих од тебе. Рецимо, има и оних који радије читају "Глас Српске" и Мому Капора него "Ослобођење" и Ивана Ловреновића. Не слине сви Срби за донацијама и не паламудрују по телевизији о ЕУ и о фантазма - економији и суживоту, за паре. Не знам како то у Рудом сад клапа, па нећу о томе. Имам пријатеља тамо, пуно друкчијих од тебе. Ипак, не би било згорег да људима кажеш барем гдје је оних неколико стотина хиљада марака што се даде за "Воденог ћиру". Не мораш, али ето, мене занима, на примјер, да остало не спомињем. Није ме занимало до сада, севап је украст од горег од себе, али ето, чисто да питам.

Заправо, и не занима ме. Халал ти било, што би рекли они којих више у твом крају нема, а у мом, хвала драгом Aллаху джш, има. Ко зна - зна, свака ти част на умијећу, ја то мољакање и тражење донација и грантова нити знам нити би ми лежало ко човјеку. Ту ти капу скидам са обријане лобање, само напријед, узми ђе год можеш. Дај нешто и тим несретницама што ти свиње чувају, ако их још чувају. И слободно ме зови "Источномостарским Србендом", то ми је јак комплимент. Успут, Србенда се пише великим Словом...

И није "Глас Српски" него "Глас Српске". Видиш, човјек и од сељачине каква сам ја понешто може научити. И побогу, ваљда имаш 80 фенига да купиш "Глас", знам да си навикао да ти стално неко нешто донира, али купи га једном, мајка му стара, немој га тражити по источносарајевским кафанама. Западно од тих кафана, тамо гдје ти је већина страначких колега, не може се ни купити, додуше. Превише је "толерантно" тамо за "Глас Српске", па га и не желе држати. Ма хајде, неће "Глас Српске" пропасти ако га ти не купиш. Халал ти било. Имаш на интернету моју колумну, немој се трошит ни за кафу, не мореш сједит у кафани 'нако...

Водени возић оф Бојан Бајић

Ипак, да будем до краја искрен, на неким стварима (ако изузмемо наивност с којом се упушта у расправу са мном) осим безобразног (скоро па дјечјег) класификовања људи, Бојану Бајићу и завидим. Рецимо, завидим му на томе што је био премлад за рат. Завидим му и на томе што није доживио да зна да му је тетак ту, у граду, у логору, да га муче сваки дан, а не може му помоћи, као ја што сам. Нисам једини, наравно.

Није доживио да му ломе ребра и носну хрскавицу због имена и презимена (и данас хрчем због тог, ребра су ок) и тако на својој кожи осјетио суживот и толеранцију. Ни првом ни задњем, и другима су, зато и не говорим о томе док ме не питају или ми не повуку флек. Да је мало старији и паметнији, могао би и он мени завидјети на поукама које сам стекао, чак бити сретан што их дијелим с њим, да не мора једног дана то осјетити и учити на тежи начин, на властитој кожи, као ја што сам морао.

Могао се обавијестити о суживоту и толеранцији од Сарајлија који су од те толеранције и суживота морали добровољно и без разлога напустити Сарајево или Зеницу, продати имовину у бесцјење прије добровољног и ничим изазваног бјежања главом без обзира. Не желим мислити да зна за то али се прави луд, то би већ био повод за штошта рећи.

Завидим му и на перцепцији Ивана Ловреновића, вјероватно се диви његовом ставу измученог императора који говори дубоким гласом и гледа некуд полудоље, као старци који пуно знају, а мало причају. Не зна Бојан Б. Ивана Л. као ја, прочитао је двадесету од његових 20 књига, ону у којој демистификује оно што је мистификовао задњих 20 година. Не зна Бојан да је Ивану Ловреновићу у возу постало претијесно и да настоји сјести на влак сад кад је свима постало јасно да на возу нема мјеста за друге и другачије који и мисле друго и другачије. Јер, није лако сићи са воза и ући у влак кад преполовљеном, прегласаном и од Ивана Л. пониженом народу константно и без предаха на нос набијаш Мату Бобана и Гојка Шушка, 15 - 20 година утрљаваш им со на отворену рану.

A Ловреновић и није говорио о својој новој књизи, књига и није за Сарајево и оне који су му дошли на промоцију (зато, на чуђење тебе наивног о њој и није ни "а" изустио), већ за Хрвате, оне којима је загорчао живот, да си купи мјесто у новом националном поретку који долази. Баш као што Вешовић и компанија Бајићевом и мом народу утрљавају Караџића и Милошевића у од свијета попљуване ране. С тим што су Срби политички народ, нису наивни, па није ни Марко Вешовић, зна да се Сербсима није лако продат. Бојане, свака част на том што си прочитао, схватио си поруку која и није била упућена теби, упућена је Хрватима од којих је Ловреновић далеко колико ти и ја од Мадагаскара. У тој поруци се обрачунава са својим некадашњим собом, не са бошњачким "софт" национализмом, како ти кажеш. И, да се разумијемо, желим му успјех у томе. Крајње је и вријеме било, вода му је долила до ушију и види је под очима, већ је сваком јасно да је тежак шупљак то што се више не може продати, а папагајски се још чује, као ехо са Телевизије.

Хм, да, завидим ти и на начину на који се знаш огребати за грантове и донације, волио бих и ја имати стомак и образа за то. Бих, ево, овог ми текста који пишем. Aли, нажалост, нисам ја та јапија. И као млађи од тебе нисам јео а да нисам зарадио, копајући или мијешајући малтер, истоварајући бродове, преводећи или пишући. Још једном, капа доље. С нестрпљењем чекам твој нови текст. Пусти правопис, не брини за то. Она матора Силајџићева подрепина се повукла, а и није био неки такмац. Ни талента ни аргумента, само заплотњачки рјечник... Ти си млад, перспективан, сав европски, баш ћемо се фино надгорњават. И, успут, нисам се мислио осврнути на Ловреновића нити писати о његовој новој спонзорираној књизи. Ти си ме повукао за тастатуру. Ето, ниси ништа лијепо учинио за свог Ивана Л.

Толеранције за нације, без добних граница

Ја о РС нисам знао пуно до сада, али сазнајем, овако или онако, сигурно не преко доступних ми Телевизија. Добро је што у РС постоје људи "мултикулти" провинцијенције, драго ми је због тога. Волио бих да се сви врате на своја огњишта, и овдје у Федерацији и код тебе, у РС. Треба имати и поштовати свакога, чак и људе спремне да подрже туђи национализам, и то је избор. Зато ми ни Ловреновић ни Вешовић нису баш мрски, занимљиви су ми феноменолошки и антрополошки. Јапија су ми за писање, за невјероват. Додуше, смета ми што то своје ђугумашење зову мултикултуром, али хајде, нека их. Ја, рецимо, не бих волио да око мене живе само Срби, али не бих волио ни да их нема... Да више волим Бошњаке него друге, ја бих се преселио у Сарајево или у Зеницу. Да су ми Хрвати нешто супер драги и најдражи, отишао бих у Сплит или Загреб, имам пуно пријатеља тамо, а и хрватски сам држављанин. Или у Београд, Србин сам дуже од тебе, и то тамо гдје је то теже бити него теби тамо гдје си ти. Нашло се тамо коре хљеба или круха и за горе од мене.

Волио бих да је, рецимо, у Мостару остало више од петине предратног броја Срба, просјек година око 55. Волио бих и да нисам видио твоју писанију, да нисам видио своје име ту, квалификације, вриједносне судове, паламудровање о мени, итд. Бојане, не волим патронизирати, али... нешто ти морам рећи. Кад сам био твојих година, био сам пуно старији од тебе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.