Криво сједи, право суди

Срби као конститутиван народ не постоје у уставима три од десет кантона у Федерацији БиХ, а српског језика и ћирилице као службеног писма нема у четири кантона у ФБиХ.

У основном тексту Устава Херцеговачко-неретванског, Сарајевског и Посавског кантона пише да су конститутивни народи Бошњаци и Хрвати, да су службени језици босански и хрватски, а писмо латиница.

У Уставу Западно-херцеговачког кантона конститутивност српског народа уведена је амандманом, али су српски језик и ћирилица "испали".

 Одлуке Уставног суда су обавезујуће. Неспровођење одлука кажњиво је по Кривичном закону БиХ.

Уставни суд БиХ крајем 2010. године наложио је Парламентарној скупштини БиХ измјену Изборног закона БиХ, а Градском вијећу Мостара усклађивање Статута града с Уставом БиХ. Парламентарна скупштина БиХ није измијенила Изборни закон, као што ни Градско вијеће Мостара није измијенило Статут Мостара.

Мостар је једини град на европском континенту у којем избори нису одржани седам година, тачније од 2008. године, од када градом управља градоначелник изабран на посљедњим изборима прије одлуке Уставног суда.

Ако Мостар не испоштује Одлуку Уставног суда до прољећа наредне године, поново се поставља питање одржавања локалних избора у том граду, због чега је и покренута прича да локални избори у БиХ треба да се одгоде и одрже заједно с општим 2018. године.

Упитан због чега у случају Мостара није покренуо "бонска овлашћења" високи представник је рекао да је поштовао став Управног одбора PIC-а да "органи власти у БиХ морају преузети одговорност за испуњавање својих обавеза, укључујући и обавезу спровођења одлуке Уставног суда БиХ".

Одлуке Уставног суда су обавезујуће. Неспровођење одлука кажњиво је по Кривичном закону БиХ.

Уставни суд БиХ је 14. јуна 2007. године у "Службеном гласнику" објавио Одлуку да грб и химна Републике Српске, као и грб и застава Федерације БиХ нису у складу с Уставом БиХ, јер крше Међународну конвенцију о укидању расне дискриминације. Парламентима оба ентитета наложено је да у року од шест мјесеци усагласе наведене одредбе са Уставом.

Народна скупштина РС усвојила је нову химну 15. јула 2008. Амблем Републике Српске је званичан знак РС од 16. јуна 2007. и замијенио је дотадашњи грб који је Уставни суд БиХ прогласио неуставним.

Федерација БиХ одлуку Уставног суда није испоштовала до данас и нема нових симбола већ осам година откако је заставу и грб на којима су љиљани и шаховница Уставни суд БиХ прогласио неуставним, јер не садржи обиљежја трећег конститутивног народа, српског.

Одлуке Уставног суда су обавезујуће. Неспровођење одлука кажњиво је по Кривичном закону БиХ.

Уставни суд БиХ је 8. јула 2006. донио Одлуку у којој се утврђује да су бившем предсједнику Народне скупштине РС Драгану Калинићу и Милораду Билбији смјеном Педија Ешдауна прекршена људска прва.

"Високи представник је наредио да се ова одлука не смије извршити и Уставни суд БиХ није никада тражио њено извршење иако су странке тражиле да се иста изврши. Одлука је објављена у 'Сл. гласнику РС' бр. 16/2007 и 'Сл. гласнику БиХ' бр. 20/2007. Странкама није никада достављено да се одлука неће извршити", каже њихов адвокат Миљкан Пуцар.

Одлуке Уставног суда су обавезујуће. Неспровођење одлука кажњиво је по Кривичном закону БиХ.

Уставни суд БиХ 27. маја 2005. године донио је Одлуку којом се Влада Федерације обавезује да породицама сарајевских Срба достави комплетну документацију о судбини чланова њихових породица, несталих у току рата у року од 30 дана. Одлука никада није извршена.

Одлуке Уставног суда су обавезујуће. Неспровођење одлука кажњиво је по Кривичном закону БиХ.

Од 2004. године до данас 91 одлука Уставног суда БиХ није спроведена. Занимљиво је да се Управни одбор PIC-а о томе није изјаснио све до ове посљедње о Дану РС или јесте о питању Мостара наводећи само да "органи власти у БиХ морају преузети одговорност за испуњавање својих обавеза, укључујући и обавезу спровођења одлуке Уставног суда БиХ".

Хронологија каже и да је од 2003. до 2009. године Уставни суд Тужилаштву БиХ прослиједио 85 предмета у којима одлуке Уставног суда нису спроведене, али да није подигнута ниједна оптужница.

Ако је све тако, а јесте, посве је нејасно због чега Уставни суд БиХ никада није тражио извршење својих одлука по хронологији? Али и због чега уопште суд чије одлуке никога не обавезују? Изузев Републике Српске.

2+2 vs 2+3

Уставни суд БиХ чини девет чланова: по два члана из три конститутивна народа и три странца која бира предсједник Европског суда за људска права. Већина чланова суда сачињава кворум, што значи да је довољно да гласа пет судија да одлука буде донесена.

То је био случај и у одлучивању о апелацији члана Предсједништва БиХ Бакира Изетбеговића о уставности 9. јануара као Дана Републике Српске. Против одлуке гласала су четворица судија из реда српског и хрватског народа, а "за" очекивано двоје судија Бошњака Сеада Палаврић и Мирсад Ћеман. Очекивано, јер су обоје у фотеље судија ускочили из посланичких клупа СДА, странке чији лидер је и поднио апелацију. Право је право, правда је правда, али изнад свега партијска дисциплина је партијска дисциплина.

Тако су у прегласавању два народа и једног ентитета (судије из РС бира Народна скупштина РС) пресудили гласови троје страних судија из Молдавије, Македоније и Њемачке. Онда су подигли "скромне" платице, којим их редовно часте сиромашни грађани БиХ, и отишли кући да их троше. Нимало емпатије нису показали према онима које су оставили у живом хаосу након што су подигли руке, баш онако као што богати углавном немају ни зрна емпатије према околини.

Тако се тек сада, 20 година након Дејтонског споразума, потегло питање како да из Уставног суда БиХ оду судије странци, који су ту непотребно већ 15 година. Занимљиво је да су за њихов одлазак званичници РС и представници Хрвата, док Бакир Изетбеговић поручује да ће о њиховом одласку разговарати тек након измјена Устава и отварања питања ентитетског гласања. Карте је неколико дана прије њега открио Омер Ибрахимагић, бивши предсједник Уставног суда ФБиХ, који је поручио да "све док се Устав БиХ не измијени, стране судије у Уставном суду БиХ као и OHR морају да остану".

Тако они који се декларативно највише бусају у патриотске груди, држећи монопол на патриотизам у БиХ, суштински баш на овом примјеру тај суверенитет руше. Јер не постоји ниједна суверена држава у свијету у чијем Уставном суду сједе и о њеном највишем правном акту, Уставу, одлучују странци. Логично, она у чијем Уставном суду одлуке доносе странци није и не може ни бити суверена.

Тумачења

Овај и овакав Уставни суд БиХ одавно је неуставно преузео овлашћења и непостојећег врховног суда (одлучујући о ваљаности пресуда редовних судова), као и улогу и уставотворца и законодавца, излазећи (без посљедица) изван властитих овлашћења која дефинишу да је тај суд само тумач Устава и његове усклађености са законима и подзаконским прописима.

Понесен дугогодишњом праксом Уставни суд БиХ је посљедњом пресудом оспорио вољу народа Републике Српске, јер је Закон о празницима РС изгласало највише законодавно тијело, Народна скупштина РС у којој сједе народни представници изабрани на демократским изборима.

И не само то. Усвајајући захтјев Бакира Изетбеговића Уставни суд је саопштио да члан 3.б) Закона о празницима РС није у складу са чланом I/2. Устава БиХ. Дакле, члан 3 Закона о празницима РС није у складу са чланом у ком пише ово: "БиХ је демократска држава која функционише у складу са законом и на основу слободних и демократских избора"?! У другом члану на који се позивају II/4 наводи се да је свима у БиХ осигурано да живе без дискриминације.

И правом лаику јасно је да "ниђе везе" је позивати се на одређење БиХ као демократске државе у оспоравању члана неког Закона и да је образложење у најмању руку натегнуто.

А ако је нечим повријеђена демократија, онда је повриједио управо Уставни суд прегласавањем судија из два народа и једног ентитета. Управо то је и дискриминација и повреда конститутивности и то у највишем правном тијелу које треба да штити Устав.

Непотребно је и помињати да је овим произведена велика политичка криза, која умањује изгледе за сарадњу, равноправност, опстанак и напредак. Џаба биле све реформске агенде.

Образложење: Иако је јасно да се одлуке суда не тумаче него спроводе, то правило ипак важи за зреле демократије, гдје овако нешто не може да се догоди, ни у сну.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.