Криминалци и магарци

О корупцији у правосуђу годинама пјевају птице на гранама, а управо корупција у правосудном систему довела је до потпуног урушавања морала и пораста криминала у свим сегментима друштва.

Колико је судство темељ државе најбољи показатељ је америчка филмска индустрија. Не сјећам се да сам у неком од тих филмова видјела судију неморалног на било који начин. Криминалац у америчком филму може бити и полицајац и сенатор и бизнисмен, па и сам предсједник САД, али судија никада. Судија је оличење државе и стуб на којем почива вјера у право и правду.

Случај "Милетић"

Један догађај прошле седмице потресао је правосуђе у БиХ када је након основа сумње да је узела 100.000 КМ мита од двојице оптужених за организовани криминал ухапшена судија Апелационог вијећа Суда БиХ Азра Милетић.

Иако је првобитно објављено да је судија узела 100.000 КМ мита, на рочишту у Суду БиХ о одређивању притвора тужилац није имао доказе за то. Изашао је са податком да је узела пола или мање од пола тог износа, око 30.000 КМ како би Раму Бркића и Сенада Шабића ослободила у апелационом поступку.

Докази које је презентовао тужилац били су кључни заштићени свједок С1 (сумњивог кредибилитета) и прислушкивани разговори чије транскрипте је прочитао.

Управо због тих пресретнутих разговора адвокати Васвија Видовић и Владо Адамовић нису могли бити у тиму одбране него су позвани у судницу као свједоци којима је судија Милетић у телефонском разговору рекла да је прислушкују.

Дакле, судија Милетић је знала да је прислушкују, али је ипак жеља за новцем била јача од тог сазнања па је одлучила да узме мито понуђено телефоном? Нешто не штима. Или је заиста била толико глупа?

Владо Адамовић тиму одбране одмах је предложио кључну ствар: да открију "прву одлучну чињеницу" у предмету "Милетић", а то је ко је и којим поводом издао прву наредбу зашто да се судија прислушкује. Тачније да ли је било разлога да се прислушкује, ко је то тражио и на основу чега?

Извори блиски правосуђу тврде да је ОБА Азру Милетић прислушкивала на захтјев предсједника Суда БиХ Медџиде Кресо?!

Првог дана хапшења објављене су "спорне" или "сумњиве" пресуде судије Милетић, међу којима је и ослобађање пет ухапшених у акцији "Лутка" међу којима и "клијент" адвоката Васвије Видовић Бојан Цвијан. Касније је откривено да је Цвијан пуштен одлуком Суда БиХ по упутству Апелационог вијећа у чијем саставу уопште није била судија Милетић.

Али оно што се посебно ставља на душу Азри Милетић је да је као предсједавајућа Апелационог вијећа прије три мјесеца ослободила Горана Сарића за ратне злочине на подручју Сарајева, а 5. маја 2010. године Милоша Ступара оптужбе за геноцид у Сребреници.

Одмах након пресуде Ступару, магазин "Дани" (лист веома близак предсједнику Суда БиХ Медџиди Кресо) донио је текст под насловом "Азра Милетић, суткиња која ослобађа злочинце".

У том тексту судија Милетић "оптужена" је за још неколико "скандалозних" одлука, међу којима је бјекство из БиХ Мирка Тодоровића, осуђеног на 17 година затвора због злочина против човјечности, ослобађање Радмила Вуковића оптужби за ратни злочин у Горажду, укидање пресуде Марку Самарџији по оптужници за ратни злочин у општини Кључ.

- Много је, нажалост, примјера непрофесионалности суткиње Милетић, но свакако један од бриљантнијих је пресуда Зијаду Куртовићу у којој она, као предсједница Вијећа, дио оптужнице којом се Куртовић теретио за ратне злочине по законима БиХ, по којима би Суд БиХ требало искључиво и да ради, преиначава у чланове Кривичног закона СФРЈ!? То је управо оно што славуји и дукићи годинама покушавају постићи. Милетићка је својом одлуком увела нову праксу на коју се сад може позвати сваки оптужени ратни злочинац - написали су тада бх. "Дани".

Упућени у случај сматрају да би управо то могао и бити највећи гријех Азре Милетић, посебно ако се зна да је Медџида Кресо годинама водила битку да у суђењима за ратне злочине Суд БиХ ретроактивно примјењује Кривични закон БиХ, а не Кривични закон СФРЈ који је био важећи у вријеме извршења кривичног дјела. Пресуде које су изречене по Кривичном закону БиХ касније су одобрене у Суду у Стразбуру.

- Скандалозније од Милетићкиних одлука је то што она никад никоме није морала образлагати разлоге за доношење својих одлука (јер су, забога, судије потпуно независне у доношењу својих одлука), али још гора је чињеница да је она и даље суткиња Суда БиХ! - закључује се у тексту који су прије пет година објавили "Дани", а који данас многи потежу као аргумент када говоре о мотивима компромитације и елиминације из Суда БиХ судије Милетић.

Њене пресуде у предметима раних злочина по Кривичном закону СФРЈ чаршија тумачи и као утицај њеног мужа, по националности Србина. Истовремено ту причу својом изјавом демантовао је предсједник Савеза логораша РС Бранислав Дукић, који је у медијима одмах поздравио хапшење судије Милетић, наводећи да је њен рад "добро познат свим Србима осуђеним за ратне злочине" и да "такве судије не могу да дијеле правду Србима"?!

Владари из сјене

- Ако ја за једну "проблематичну" пресуду треба да будем криминалац, онда макар један од судија (из Апелационог вијећа) мора бити магарац - рекла је Милетићева на рочишту за одређивање притвора, не откривајући на коју "проблематичну" пресуду алудира, нити ко је магарац.

Васвија Видовић казала је да је Азра Милетић почела озбиљно да смета у неким предметима, због чега је експресно ухапшена. Није открила у којим, али је потврдила да је судија Милетић свим оптуженима за ратне злочине судила по Закону СФРЈ, а не ретроактивно по Кривичном закону БиХ што је "очигледно некоме сметало".

Њена одбрана је доказе тужиоца (исказ заштићеног свједока и транскрипте прислушкиваних разговора) назвала непотврђеним махалским причама, свјесно пласираним у појединим медијима, а цијели процес оцијенила "монтираним".

Да се играју велике, закулисне игре говори и ненадано експресно саопштење којим се одмах након изјаве Видовићеве огласио Високи судски и тужилачки савјет наводећи да је иступање адвоката у својству свједока "непримјерено и представља притисак на рад Тужилаштва и Суда БиХ", те позвао Адвокатску комору Федерације БиХ да "предузме мјере".   

Занимљиво је и да је истога дана када је Азра Милетић ухапшена предсједник Суда БиХ Медџида Кресо одржала ванредни прес на којем је рекла да је Суд БиХ омогућио спровођење те истраге. Додала је да је управо овај догађај прилика да буде отворена широка расправа о корупцији у правосуђу.

Ипак, гостујући у емисији ФТВ-а, неколико дана касније, одбила је да одговори на питање шта ће се десити ако и ова истрага доживи фијаско, називајући то питање хипотетичким.

Хапшење судије Милетић у јавности је узето као потврда изјаве коју је Кресо дала неколико мјесеци раније када је саопштила да у БиХ постоји правосудна мафија, иако је јасно да појединачни случајеви корупције судије или тужиоца нису доказ томе. Мафија је нешто друго. Мафија је криминална организација, а не појединац. Мафија је систем. Дакле, ако постоји правосудна мафија, онда је ријеч о нечем много озбиљнијем, о криминализованом систему правосуђа од врха до дна. Управо због тога тако тешка оптужба предсједника Суда БиХ морала је да отвори јавну расправу и осумњичених судија и тужилаца, а и јавности.

За сада појединачна истрага у случају "Милетић", судије која има 30 година искуства и за коју колеге кажу да је веома стручна, показаће да ли је афера "напакована" у политичкој кухињи која из сјенке влада правосуђем у БиХ или је пак у питању корупција за коју ће тужилац морати изложити необориве доказе. Посљедње информације говоре о томе да тужилац нема доказе да је судија примила новац, јер новац није пронађен.

Док једни тврде да је Милетићева "страдала" због пресуда Србима којим политика није била задовољна, други њено хапшење виде као освету Медџиде Кресо противкандидатима које је имала на реизбору за предсједника Суда БиХ 2011. године. Тако је послије "удара" на судију Даворина Јукића на ред дошла и Азра Милетић.

Трећи пак истичу да је Милетићева "страдала" јер је одбила да изврши налоге и наводе да је јавна тајна да Судом БиХ влада СДА, а Тужилаштвом СДА и СДП. Зато и не чуди изјава замјеника министра правде БиХ Срђана Радуља да је "утицај политике на Суд и Тужилаштво БиХ огроман, а стање у правосуђу алармантно".

- Одређене политичке елите држе под контролом кључне карике у овим институцијама, онемогућавајући било какве промјене. Толико неправилности и незаконитости, које се сваки дан дешавају, пријете да униште цјелокупан правосудни систем. Сада се не може рећи да имамо независно, одговорно и непристрасно правосуђе - упозорио је недавно Радуљ из неког разлога не именујући "политичке елите".

У сваком случају, ако се сумње о "паковању" судији Милетић, које се гласно причају, потврде као истините (неподизањем оптужнице због недостатка доказа) тек тада моћи ће се говорити о још једној великој афери у правосуђу која ће се вратити као бумеранг њеним режисерима.

Јер хапшењем судије није, нити може бити "уздрмано повјерење у правосудни систем због чега је јавност узнемирена". Хапшење судије са чврстим доказима да је узео мито да би поштедио неког криминалца, напротив враћа вјеру јавности у правну државу и правосудни систем и даје јој наду да је правда једнака за све.

Али "паковање" судији из скривених центара моћи и недоказивање тешких оптужби истински води узнемиравању јавности и потпуном рушењу добро уздрманог повјерења у правосудни систем. Можда о тој мафији говори судија Кресо?

А до истине је лако доћи. Да ли је судија Милетић или било који други судија или тужилац корумпиран лако је утврдити провјером његове имовине. Тачно је да судије и тужиоци приликом именовања Високом судском и тужилачком савјету подносе податке о имовини, али је такође тачно да ВСТС ни тада, а ни касније не врши провјеру имовине коју су имали и који су евентуално стекли током мандата.

Провјера имовине судије Милетић стечена од када је запослена у Суду БиХ била би најбољи доказ да ли је узимала или није узимала новац. Или је Милетићева, по изјавама њених колега судија, са најбољим резултатима у раду, оно што има легално стекла за својих 30 година рада.

Према до сада објављеним информацијама, остала је без стана који је купила 2005. године, јер није имала новца да враћа кредит у швајцарцима. Наводно је живјела у згради Липа на Грбавици у стану који је добила од Службе за заједничке послове ФБиХ.

Управо је за враћање повјерења јавности у част и дигнитет правосуђа као први предуслов потребно испитати поријекло имовине свих судија и тужилаца.

Ако је вјеровати изворима блиским правосудним институцијама подаци о томе били би шокантни за јавност. Само један каже да постоје и они који су професију судије започели у Суду БиХ, а већ посједују некретнине од Сарајева, преко Бањалуке до Београда, Херцег Новог, Макарске... Добро тема за боља времена.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.