Креативна деструкција БиХ

Оно што посебно забрињава јесте одлазак младих који не планирају да се икад више врате, што би довело до демографске катастрофе државе. Анкета Уједињених нација из 2021. године сугерише да чак 47 одсто младих старосне доби од 18 до 29 година размишља да напусти БиХ, а овај број расте из године у годину.

Међународни фактори

У градовима и институцијама Европске уније као један од највећих изазова генералном напретку БиХ, као и њеном приближавању ЕУ се представља заговарање сецесионизма Републике Српске од стране њених представника. Наравно свакој причи је неопходан зликовац и ову улогу су на Западу играли Срби и њихови представници досљедно од почетка деведесетих година, па све до дан-данас. Овакво поједностављење проблематике је трагикомично, јер заговарање сецесије није проблем, већ симптом, а проблем је сама БиХ.

Привидност политичке компликованости дејтонске БиХ је одличан изговор за домаће политичаре да одговорност пребаце на “другу страну”, али и за стране силе да оправдају мијешање у унутрашња политичка питања државе. Међутим, да ли је БиХ дисфункционална због њене дејтонске конституције или је од самог почетка била ирационална творевина с обзиром на то да би чак 50 одсто њене популације подржало сецесију, док 50 одсто младих људи жели да напусти државу? У сваком случају БиХ је још једном оправдала своју омиљену крилатицу: “Гдје престаје логика, ту почиње Босна”.

Амерички професор права на Универзитету Индијана Тимоти Вилијамс Вотерс, који је својевремено био истраживач у Хашком трибуналу и ОЕБС-ов службеник за људска права у БиХ наводи да је најбоље рјешење босанског питања управо сецесија. Он наводи да је америчка спољна политика према БиХ била противна сецесији из три разлога: опасност да може да доведе до рата, проширење утицаја Русије на Републику Српску, као и тиме што би сецесија на неки начин валидирала догађаје из Сребренице.

Као рјешење из америчке перспективе, професор Вотерс даје сљедеће сугестије: парализа исто може да доведе до сукоба, а друштво је толико подијељено да је мирна сецесија могућа, осим у случају да бошњачки представници не покушају војно да интервенишу, што се може заобићи уз физичко присуство и гаранције НАТО-а. Друго, САД својом политиком заправо омогућује дестабилизацију региона и јачање присуства Русије у БиХ. Професор Вотерс види рјешење у томе да Република Српска добије оно што тражи, а да заузврат постане чланица НАТО-а. Треће, као неко ко је утицао да у Хашком трибуналу буде осуђено пет појединаца српске националности за ратне злочине, Вотерс наводи да независна Република Српска не би имала повода да се понаша “насилнички” према другим етничким групацијама. Мртвима треба дићи споменике и меморијалне центре, али живе не треба тјерати да живе заједно, посебно ако је то противно њиховој вољи.

Овакви погледи на регионална политичка дешавања су ријетки међу стручњацима из САД, а без финансијске подршке су и те како невидљиви у вашингтонској мочвари. Америчка спољна политика, која још држи читав регион под својом политичком хегемонијом има једноставну формулу - наметање своје воље докле год је дати субјекат не прихвати. Једино је та формула поклекнула у случају Вијетнама и Авганистана, гдје су Американци дигли руке и одустали од својих дугорочних планова. Да ли је могуће закључити у ком правцу ће се одвијати ствари у случају Републике Српске и БиХ? Тешко је рећи, али за сада се чини да САД планирају да држе ситуацију замрзнутом докле год све етничке групе не прихвате БиХ као такву - дакле док се једна од ове двије државе не распадне.

У великој мјери БиХ подсјећа на пропали брак, који је токсичан, у којем нема љубави и повјерења, али чије је постојање исфорсирано од родитеља брачног пара. Из западне перспективе контролисани хаос је бољи од неконтролисаног мира, што објашњава у великој мјери селективну дипломатију. Једно је јасно, у оном браку гдје нема среће, љубави, искрености и узајамног повјерења, ту нема ни будућности. По свим аспектима, БиХ је пропала држава, не само зато што је сиромашна, пуна корупције и дисфункционална, него и зато што њени грађани не вјерују у њу.

Унутрашњи фактори

Брачни пар који прође кроз развод убрзо се суочи са једном другом реалношћу - немају више кога да криве за своје проблеме и сами себи постају најгори. Дакле, када би и дошло до распада комплетне БиХ, увидјели бисмо ускоро да је у нама самима од почетка био највећи проблем.

Оно што је карактеристика свих људи, а не само нас са Балкана, јесте да друге окривљујемо за своје недаће. То је и те како изражено још више код народа који су доживјели трауматичне догађаје и које због њих удара болест ума звана “менталитет жртве”. Таквим људима су сви криви, само они нису, јер су проживјели одређени вид неправде. Како бисмо заобишли ову замку наше колективне (не)свијести, неопходно је сагледати како и ми сами доприносимо нефункционисању државе.

У својој књизи “Зашто нације пропадају” Дарон Ачемоглу и Џејмс Робинсон аргументују да разлике између развијених и неразвијених земаља нису резултат географије, културе или некомпетентних вођа, већ су искључиво политичке природе и зависе од квалитета државних институција. Тако једна мала Словенија економски расте и развија се, док остатак бивше Југославије пропада. Док ноћу југ Корејског полуострва сија, сјевер у потпуности обузме тама. Ова научно поткријепљена идеја је једноставна - само државе које имају политички инклузивне институције биљеже друштвено-економски раст, док оне са екстрактивним институцијама су увелико на путу ка пропасти.

Природа екстрактивних политичких институција је таква да генерише моћ у рукама елита, које политички и економски експлоатишу остатак друштва. Због мањка воље елита да се промијени статус кво, долази до појаве економских неједнакости у друштву, сиромаштва, иновација нестаје, а излаз из ситуације скоро па не постоји.

Познати аустријски економиста Јозеф Шумпетер објашњава економски развој друштва кроз концепт креативне деструкције, кроз који држава мора да прође на свом путу економског и технолошког развоја. То је процес у којем ново замјењује старо, у којем долази до прерасподјеле ресурса и стварања нових губитника и добитника. За економски напредак није везан само већи број образованих људи, као ни ефикасније и боље машине, већ и трансформација која долази кроз процес дестабилизације.

Управо због страха да ће изгубити политичку и економску моћ, елите успостављају систем који кочи процес економског напретка и тиме наносе штету остатку друштва. Тако је Гутенбергова штампарска револуција закаснила 400 година у Османском царству, због страха да би се писане идеје слободно шириле и тако угрозиле владајући поредак. Исто је било и у Аустроугарској, гдје се хабсбуршки владар Франц Јозеф бунио против грађења жељезничких пруга, јер је страховао да ће тиме омогућити револуцију у држави. Утисак је да су и остале државе на Балкану, које су вијековима биле под директним утицајем ових империја, исто тако успоставиле екстрактивне институције.

Сви економски индикатори указују на то да су институције Босне и Херцеговине, али и осталих земаља у региону екстрактивне, јер елите на Балкану дижу ручну кочницу економским и политичким промјенама како не би угрозиле своју привилеговану позицију. Успостављањем инклузивнијих институција, Република Српска би омогућила лакши приступ економским приликама већем броју својих грађана, што би даље подстакнуло свеопшти привредни развој. Како постићи институционалну инклузивност? Увођењем транспарентних процедура и одговорности у јавној управи, јачањем правног система који гарантује свима иста права, инвестирањем у образовање и здравство, јачањем подршке предузетништву, омогућавањем поштених избора и укључивањем различитих друштвених група у доношење одлука.

Као излаз из кризне ситуације владајуће групације обично представљају привлачење већег броја страних директних инвестиција или неки нови инфраструктурни пројекат. Иако је аутопут значајан за економски развој, без инклузивних институција ће само олакшати свима одлазак из државе. Силазак БиХ и Републике Српске са пута ка комплетној деструкцији је управо јачање инклузивности институција и креативна деструкција.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.