Консолидација демократске јавности

Ех, увијек су дирљиви ови позиви "грађански" оријентисаних медија за успостављањем нових вриједности које су битно другачије од пуког "национализирања" и "етницизирања". Но, битно је напоменути којој се то грађанској јавности новинар Борић прије свега обраћа: "Не само Бошњацима, не само муслиманима, него свим грађанима Босне и Херцеговине". Дакле, да неко не би посумњао, у питању су сви грађани, иако сама ова градација показује ко су прије свих они којима своје мисли преноси Борић. Тако то раде сарајевски антинационалисти. Када мисле Бошњаци или муслимани, они заправо мисле сви грађани БиХ. Баш као Милошевић ономад. Све што је грађанско је српско, све што је српско је грађанско и вриједи за све остале. Све што је грађанско је бошњачко, све што је бошњачко је и грађанско и вриједи за све остале. Истина највећу пријетњу реализацији грађанских (бошњачких) идеја Борић и слични виде искључиво у Ријасету исламске заједнице, вјерским заједницама у цјелини и ето, на крају, у националним политичким партијама.

Политички крајолик БиХ

Да би читаоце увјерио у утемељеност својих тврдњи позива се уредник на књигу политолога Тарика Хаверића који је још давно "предвидио" шта ће се у БиХ дешавати након оснивања националних политичких партија и њиховог повезивања са вјерским институцијама: "У односу на 2006., а поготово на 1989., политички крајолик у Босни и Херцеговини се није примијенио. Појавили су се нови политички субјекти, а стари су прилагодили понашање: док су крајем осамдесетих година носиоци самоубилачких политичких иницијатива међу босанским Муслиманима били страначки вођи с осјетљивим вјерским уклоном, двадесет година касније ту су улогу преузели вјерски вођи с неприкривеним страначким амбицијама." Ево, дакле и када грађански, дапаче када либерални бошњачки интелектуалац мисли цјелину БиХ, он има у виду бошњачке и муслиманске грађане. Истина је да се политички крајолик није нимало промијенио од осамдесетих до данас, али јесу услови у којима раде и дјелују политичке партије. Питање религије није више табу тема, вјерске заједнице не дјелују више у тишини својих вјерских објеката, а грађани су и те како свјесни својих националних и конфесионалних идентитета за које су сви без изузетка гинули у прошлом рату. И не, није тачно да се неко бунио због уплитања вјере и у војне редове. Нико, па ни ови грађански мислиоци. Никоме нису сметали вјерски ратни покличи. Истина неки од њих, попут Хаверића, и не могу о томе свједочити напросто зато што рат нису провели у домовини за коју се свим срцем залажу.

Између религије и грађанских идеја

Aли су зато ови други вјешто кокетирали између религије и грађанских идеја. У ратном Сарајеву сва су дјеца хрлила у мектебе, чак и дјеца ватрених заговорника грађанске идеје. Није то сметало тада, а сада јавна одбрана религије представља кључну опасност по земљу. Хвалили су се тада што им дјеца одлазе на вјерску подуку, хвале се и данас да им дјеца похађају вјеронаук, иако су они сами велики атеисти који јавно заговарају грађанску и секуларну БиХ. Своју дјецу уписују у интернационалне колеџе јаснога вјерскога предзнака, у школе и гимназије у којима се развија само једна и права вјера и етничка самосвијест, док највећу опасност за БиХ они виде у националним политичким партијама или религији. Није ли то још једно лицемјерје у име одбране грађанских принципа и секуларне државе?

Која је то демократска јавност

Вратимо се још једном почетном цитату који говори о консолидацији демократске јавности и запитајмо се која је то демократска јавност и у вези са чим треба да се консолидује. Демократска јавност су очито сви они гроздови институција које гласно запомажу и енергично покушавају да сруше све што је израз "националног", а на њиховом челу стоје активисти који се позивају на своју националну част и понос. Њима се придружују сви они медији који би да су грађански и отворени са циљем промовисања само једне националне идеје и чије редакције једва да имају запослене који су неке друге националности од оне већинске. Ту су и сви они интелектуалци спремни увијек да непријатеља виде у другом ентитету. Све оне НВО које никада нису штитиле интересе грађана друге националности у другом ентитету. Све оне институције за заштиту људских права које увијек спремно јавно бране права само неких, а када их питају за угроженост права других, онда кажу да не знају ништа о томе или, још горе, тврде да им никаква права нису угрожена.

Aлтернатива

Треба да се консолидујемо око тога шта грађанима БиХ доноси бољи живот. A грађанима бољи живот доноси само и искључиво оно за шта се залажу антинационалисти. Шта је алтернатива овоме? "Aлтернатива је радикализам сваке врсте. У којем ће, поред Хаверићевих врабаца, на гранама висјети и проказани исламофоби.", закључи крајње радикално и без икакве ограде либерал и демократа Борић. A све у духу јавне расправе и дијалога за које већ и врапци на грани знају да их нема у овој земљи, посебно у грађанским круговима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.