Коме треба РАК?

Сања Влаисављевић

Управо када човјек помисли да се пред њим налази еклатантан примјер говора мржње и ратнохушкачке пропаганде, те да ће РАК коначно реаговати одредивши санкцију Федералној телевизији, остане затечен. Иако је морао реаговати на прилоге ФТВ-а поводом обиљежавања Дана РС, РАК је одбила приговор Удружења новинара РС.

 

РАК је у образложењу навео да је ФТВ поступила у складу са правилима и да је изнијела критичке ставове "уз документоване изворе и обезбијеђену разноврсност информација унутар емитованих прилога". Заиста нико не може, све и да хоће, приговорити том јавном сервису да није користио различите изворе у својим прилозима. Па у чему је онда проблем? Конкретно позивање на Начертаније или историјски преглед српске националистичке реторике у прилогу нису имали за циљ да представе пуке изворе информација, него да установе континуитет српског национализма кроз различите епохе. Треба напоменути да су кориштени само они извори који су требали да нам представе не само водеће српске политичаре него Србе као народ склон национализму и геноциду. Дакле, у том контексту не можемо никако говорити о "разноврсности информација унутар емитованих прилога", јер та разноврсност је доказивала само једну тезу. Документирати значи понудити најмање двије сасвим различите информације о истој ствари. А прилози ФТВ-а о РС су имали само једну димензију и, нажалост, уз највеће напоре да схватимо овај неодрживи и срамотни став РАК-а, не можемо се сложити да је ФТВ поступила у складу са стандардима новинарске професије.

Даље наводе у РАК-у: "И сами стандарди новинарске професије уважавају принцип извјештавања базиран на критици, али се критика сама по себи не може окарактерисати као говор којим се подстиче или распирује мржња према другом...". Баш тако критика сама по себи није нити може бити распиривање мржње. Када, рецимо, кажемо да је непрофесионално урађен прилог на ФТВ-у поводом Дана РС јер приказује српски народ у негативном контексту, те да не доприноси успостављању помирења између народа у БиХ, ова врсте критичког става уистину не распирује мржњу, него указује на посљедицу коју такав прилог производи. Но када бисмо рекли да су новинари ФТВ-а, и то листом Бошњаци као уредници, националисти од настанка до нестанка, да их у прављењу прилога руководи слијепа мржња према Србима као и да су им кључне нити водиље у прављењу прилога о Србима ставови екстремно националистичких интелектуалаца или ставови из Исламске декларације, да су им узори екстремне муџахединске скупине у БиХ, онда то више није критика него распиривање мржње. Још уколико тако квалифицирајући новинаре ФТВ-а не консултујемо ниједног новинара те куће правећи прилог о њима, онда је посриједи и чиста шовинистичка индоктринација.

Перфидан је став РАК-а да "немају мандат улазити у избор тема" ТВ кућа. Наравно, ко би здраве памети очекивао да једна агенција која треба да регулише поштовање професионалних стандарда треба и да одређује теме прилога. И нема ништа спорно у избору теме која третира обиљежавање празника једног легитимног ентитета у БиХ. Али, онда такав прилог на јавном сервису мора бити пука информација без идеолошких примјеса и квалификација. Говорити у вијестима да је РС геноцидна творевина никако не значи пренијети информацију да је обиљежен празник, него стављати етикету на тај ентитет и доприносити стварању још већег анимозитета једног дијела грађана БиХ према том ентитету, али и према грађанима који су изабрали да ту живе. Дакле, информација и индоктринација су, сложићемо се, ипак два битно различита појма која не могу бити доведена у везу. Барем не како сугеришу у РАК-у.

Врхунац лицемјерја коју је ово неовисно регулаторно тијело понудило је: "Чињеница је да би се емитовани садржаји у зависности од угла гледања могли протумачити на различите начине и изазвати различите реакције. Агенција нема мандат да улази у разматрање или утврђивање политичких и историјских чињеница у вези са окосницом садржаја самог поменутог програма, те је исти разматран искључиво у контексту поштивања примјењиваних правила и прописа Агенције." Шта је овдје кључна теза РАК-а? Прилог треба гледати изван контекста, времена и простора. Те стога рећи да су Срби од памтивијека тежили уништавању свега што није српско нема никакве политичке и историјске импликације. То је једна неутрална и сасвим политички растерећена тврдња. Рећи да је РС настала на геноциду и да слављење тог ентитета не значи ништа друго него слављење геноцида је дакле, према сугестији из РАК-а, став који може а и не мора изазвати различите реакције. Овиси само о углу гледања! Али, што ће нам уопште та тврдња о углу гледања када Агенција нема мандат да улази у политичке или историјске чињенице? Поставља се питање које онда садржаје Агенција може да третира и вредносно процјењује? Како ћемо онда знати да неки садржај позива на насиље или да је говор мржње? Никако! Нема начина, јер РАК не занима политички контекст изношења таквих тврдњи. Стога је улога РАК-а сасвим бесмислена с обзиром на то да не постоји нити један изван или неполитички прилог који третира садашњи тренутак. РАК, дакле, није а нити може бити у прилици да оцјењује или санкционира било који јавно изречен став зато што "то није њихов мандат". Чуди ме како су онда могли казнити ОБН прије неколико година када су тадашњем уреднику који је приредио дијалошку емисију о гаџ парадама могли одредити казну од неколико десетина хиљада марака јер му је у поруци гледалаца која се приказује на дну екрана промакла нека порука која позива на угрожавање живота хомосексуалца. Није ли и то онда само био један критички став неког гледаоца који може да се тумачи сасвим различито из различитих углова гледања? Чак ту реченицу није изговорио уредник емисије нити је имао икакав коментар на њу, или је не дај Боже подржао. Формално гледано уредник је поштовао сва правила професије и није употријебио нити једну реченицу која би позивала на насиље. Но, та ТВ кућа је тада била кажњена. Неко је, ипак, тада процијенио да порука гледаоца има више значења од пуке "критике"!

Нажалост, РАК је овом одлуком само још једном потврдила да је ријеч о Агенцији која пристрасно и непрофесионално доноси одлуке и да су правила новинарске професије и кодекси документи који их ни најмање не обавезују у доношењу одлука када је у питању ФТВ, кућа која је еклатантан примјер идеолошког политичког стрелишта. Срамота за Агенцију, срамота за ФТВ и срамота за сву сарајевску јавност која шути и која се на тај начин солидарише и слаже са ставовима ФТВ-а. Срамота за сва новинарска удружења у Федерацији која су тим поводом ћутала, а и даље ћуте. Као и увијек, страствени антинационализам из Сарајева је показао своје окрутно националистичко лице.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана