КОЛУМНА: Први Устав РС неоспорно је био демократски акт

Као основни акт Републике, Устав је донесен у почетној фази њеног конституисања и имао је циљ успостављање темеља уставног и правног система.

Уставни закон за спровођење Устава РС, донесен истога дана када и Устав, био је први корак у примјени Устава и стварања механизма за стављање Устава у функцију.

Након што су на сједници 24. октобра 1991. године српски посланици основали Скупштину српског народа и донијели Одлуку о останку у заједничкој држави - Југославији, те Одлуку о расписивању и провођењу плебисцита српског народа у БиХ о останку у Југославији на којем се 96,4 одсто грађана српске националности изјаснило да жели останак у заједничкој држави, приступило се доношењу конститутивних аката.

Тако је 9. јануара 1992. године Скупштина српског народа донијела Декларацију о проглашењу Републике српског народа БиХ, а на првој наредној сједници донесен је Устав и Уставни закон. Ова три историјска документа представљају темеље успостављања Републике Српске на којима почива до данас.

Улога Народне скупштине РС у оснивању Републике била је кључна и одлучујућа, а потребно је нагласити да су свих 77 посланика Скупштине српског народа у БиХ (72 из СДС-а, четири из Савеза реформских снага и једног из СПО) гласали за конститутивна акта Републике Српске и Декларацију и Устав и Уставни закон.

Први Устав Српске неоспорно је био демократски и на демократски начин донесен највиши уставноправни акт. Уставом је утврђено да се уређење Републике темељи на: гарантовању и заштити људских слобода и права у складу са међународним стандардима, обезбјеђивању националне равноправности и заштите виталних националних интереса конститутивних народа, социјалној правди, владавини права, тржишној привреди, вишестраначком систему, парламентарној демократији и подјели власти, слободним изборима, локалној самоуправи и заштити права етничких група и других мањина.

Од стварања РС и њене уставности, Устав је мијењан и допуњаван 17 пута и донесена су 122 амандмана.

Од тога дана до данас, 25 година касније, Народна скупштина Српске наставила је континуитет сталне борбе за правичнију, бољу и просперитетнију РС чији темељи су управо Устав и Декларација на којима почива до данас.

У овом тренутку, када је у Европском парламенту покренуто и питање преуређења БиХ и федерализације, важно је нагласити да за сваку уставну реформу у БиХ дејтонска рјешења морају бити основа. Српска прихвата само ону БиХ која је потврђена Дејтонским мировним споразумом и која уважава Српску као један од два равноправна ентитета у БиХ и федерализација на територији РС не долази у обзир. Евентуалне уставне промјене морају бити резултат политичке воље представника двају ентитета и трију конститутивних народа, у поступку који је у складу са Уставом БиХ.

Ново вријеме пред све нас доноси нове изазове. У годинама које живимо суштина положаја и улога Српске је у томе да буде довољно економски снажна да опстане и просперира. Зато привредни опоравак и отварање перспективе развоја треба и мора да буде највиши национални и патриотски задатак и циљ. Само економски развијена и на праву и демократским принципима заснована РС има перспективу и гаранција је властитог опстанка.

Неопходно је изградити чврсту политичку, државну, националну и економску визију изласка из тешког стања. То захтијева стабилност и просперитет, нову политичку културу, бољу и одговорнију владавину, бољи животни стандард, већу солидарност. Рад и знање данас су нам најпотребнији, како бисмо могли да одговоримо на све животне, економске, а онда и политичке изазове.

Са Српском можемо остварити све, а без ње мало или нимало тога. Зато је наша обавеза да је заједнички сачувамо за будуће генерације, уз јединство и консензус свих народних посланика из партија чије је сједиште у РС. Тако је било у протеклих 25 година и нема разлога да тако не буде и у будућности.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.