Колико кошта звање?

Ово је само једна од хиљаде сличних прича из времена транзиције у којем је школовање и даље бесплатно, али диплома прилично скупа.

Црни цјеновник

Купопродаја диплома најразвијенији је бизнис на овим просторима у посљедњих 10 година. На црном тржишту у БиХ докторска дисертација прије двије-три године коштала је око 5.000 евра. До писаног дипломског рада може се доћи и данас поруџбином на нету за седам дана и за 100 КМ. До дипломе за нешто више кеша.

Наравно, сличан црни цјеновник диплома постоји и у другим земљама у транзицији. Тако је прошле године откривено да је Ренцо Боси, син једног италијанског политичара, дипломирао 2011. у Тирани, а да никад није ни прешао границу Албаније. Албански тужиоци отворили су истрагу у том предмету.

Министарство просвете Србије урадило је процјену и утврдило да је скоро свака десета диплома издата у Србији фалсификована, а да се цијене по црном цјеновнику крећу од 1.000 до 10.000 евра. Недавно је најављено оснивање тима за борбу против корупције у просвјети, који ће кренути од провјере диплома људи у власти и запослених у државним и органима управе.

Код нас нико не отвора овај проблем. Тек прије десетак дана Влада РС је први пут одржала тематску сједницу посвећену високом образовању послије које је најављена прекретница у тој области. Али сви који знају да саберу два и два, а познају и понеки биографски податак одговорних, скептични су да ће се од закључка далеко одмаћи.

Уколико озбиљно жели да санкционише злочин против човјечности којим су уништене генерације младих људи и чије посљедице ће се осјећати у најмање наредних 40 година, Влада би морала прво да установи како је у посљедње двије године дошло до удвостручавања броја власника диплома?

У том истраживању мораће да открије једну занимљиву нелогичност. Када је у питању упис студената на приватне и јавне факултете у РС тај омјер је 2:1 у корист јавних. Када је у питању број дипломираних студената стање је другачије и омјер је 1:1,2 овај пут у корист приватних факултета.

Ако Влада покуша да одгонетне загонетку у тој диспропорцији наћи ће се у великом проблему у којем нема невиних. У том врзином колу свако има свог заштитника и свог дужника. А богами и свог министра, доктора наука или сувласника.

У том колу, високи полицијски функционер Гојко Васић својевремено је, на питање: Како је могуће да никада ниједан професор није ухапшен због корупције? запрепашћено одговорио: Како да ухапсимо професора?

У том врзином колу страдају и страдаће хиљаде дјеце жељне знања и погрешно васпитане да су труд, стручност и поштење карта за успјех и напредовање у друштву.

Ако разговарате са обичним пуком, са студентима, са ђацима, са надлежнима.... сви ће се сложити у једном, а то је да образовање, посебно високо школство има три велика проблема: корупцију, низак квалитет наставног процеса и научних достигнућа, који су узрочнопосљедично везани.

Наравно да је потребно дати подршку студентима у њиховим захтјевима за побољшање стандарда и борбу против корупције, али није ли давно било вријеме да управо они поставе питања о квалитету наставе, да питају своје професоре колико страних језика говоре, користе ли рачунаре и колико су им научна дјела цитирана у свијету.

Посљедње истраживање које је на универзитетима у БиХ спровео ACCOUNT, у којем је учествовало 125 особа (24 декана и 101 члан наставног особља на факултетима), показало је да 51 одсто декана сматра да корупција утиче на лош квалитет високог образовања. У истраживањима су признали, а у јавности о томе и даље говоре најхрабрији, они без ораха у џепу.

- Једни ћуте из користи, други ћуте из страха, трећи из неког комформизма. Ја нисам склон заташкавању, ја сам за то да се стање поправи, али оно се неће поправити ако ми будемо ћутали о проблему. Тиме што указујем на проблеме није ми циљ да рушим већ да дижем углед Универзитета. Међутим, у нашем друштву, када се укаже на неки проблем, почне се критички говорити о ономе ко је на проблем указао, а не о онима "који проблеме праве", каже проф. Момир Ћелић, који је због указивања на аномалије добио отказ са три факултета бањалучког Универзитета.

Ћелић је јавно проговорио о злочину без предумишљаја над генерацијама и генерацијама младих људи и остао сам. Јавно је говорио конкретна имена и примјере корупције, али истражни органи нису чули ни једно, ни друго.

Упозоравао је да је велики проблем што је посљедњих година на Универзитету запослено много "лошег кадра" и што је квалитет студирања на најнижој љествици, али ни то није чуо нико. Проф. Ћелић се повукао у тишину науке.

А у тој тишини егзистирају два јавна универзитета у Српској која троше као руска аута. Само у прошлој години из буџета су повукли 60 милиона марака и направили минус од пет милиона, од чега су додатна 3,5 милиона потрошили за плате, а 1,5 милион за материјалне трошкове.

Али универзитети, које сви плаћамо, аутономни су од сваке врсте одговорности, па тако не одговарају ни за лоше пословање. За то одговара надлежни министар, који опет не смије да угрожава аутономију универзитета и да их било шта упита.

Ко смије да пита?

А како изгледа стање на универзитету када је у питању пословање и пројекти најбоље свједочи веома актуелни примјер око аустријског кредита.

Протеклих дана јавност у Српској затресла се када су изманипулисани представници Студентског парламента Универзитета у Источном Сарајеву (УИС) и Уније студената РС запријетили да ће бојкотовати наставу и октобарски испитни рок, те организовати уличне протесте уколико представници Министарства просвјете РС не потпишу уговор о реализацији друге фазе кредита са аустријском фирмом ВАМ намијењеног развоју тог Универзитета.

Предсједник Студентског парламента УИС-а Александар Главаш драматично се огласио истичући да ће ако се не потпише кредит вриједан 10 милиона евра бити угрожен студентски стандард, будућност Универзитета, научноистраживачки рад, а тиме и "развој источног дијела РС". Мало је требало да изусти да ће, као кредита не буде, нестати Републике Српске.

Аустријска фирма VAM раније је реализовала прву фазу кредита за Универзитет у Источном Сарајеву у висини од седам милиона евра. Та средства употријебљена су за набавку опреме на факултетима, а упућени у бизнис тврде да је куповину пратило много смутних радњи којима је требало да се позабаве истражни органи по службеној дужности.

Из тих средстава купљена је информатичка опрема за факултете, а рачунари су плаћани 4.000 КМ по комаду. Вјероватно се цијена удвостручује када се опрема купује навелико.

Из тих средстава купљена је и пећ за печење керамике за Ликовну академију у Требињу, којој није потребна, јер се на њој не изучава примијењена умјетност и не постоји смјер керамике. Ова пећ плаћена 180.000 евра завршила је у подруму Технолошког факултета у Зворнику.

Руководство Универзитета у Источном Сарајеву, не само да није оправдало трошење новца из прве фазе кредита, него је подигло студентску претходницу у журби да се попише друга фаза.

Министар просвјете Горан Мутабџија није издржао притисак и потписао је уговор о кредиту, али је вјешто пребацио одговорност на моћније од себе, јер ће уговор ступити на снагу када га одобре Влада Републике Српске и Влада Аустрије.

Исте вечери Мутабџија је узвратио ударац у сам центар, најављујући да ће "темељно бити анализирана реализација прве фазе модернизације и трошење седам милиона евра".

Није морао дуго да чека на одговор. Већ сутрадан на веб страници Универзитета Источно Сарајево ректор у трећем мандату Митар Новаковић одговорио му је да "сматра крајње непримјереном његову пријетњу да ће прегледати и темељно анализирати трошење седам милиона евра из прве фазе кредита и да тражи тачну спецификацију утрошка друге фазе".

Новаковић је поручио министру да је сва опрема набављена новцем из прве фазе кредита у пуној функцији. Пећ за печење глине није поменуо.

Није поменуо ни то како је могуће да је 2011. године Саобраћајни факултет доставио спецификацију по којој им је за рад потребна опрема вриједна 430.000 евра, а данас је та иста опрема достигла вриједност од 870.000 евра. Опрема треба да буде купљена из средстава новог кредита, а Новаковић Министарству никада није послао одговор на питање како је могуће да су цијене толико скочиле.

До краја упућени у рад Универзитета у Источном Сарајеву тврде да Новаковић није ни могао да одговори, јер о томе слабо шта зна, као што не зна ни шта је написао у писму министру. Али зато, тврде, све о свему зна сива еминенција, страх и трепет Универзитета Источно Сарајево, проректор за истраживање, науку и развој др Стеван Трбојевић.

Повлачећи конце из позадине, до смрти преплашен најавом провјере утрошка седам милиона евра из прве транше кредита, Трбојевић је изманипулисао студенте покушавајући да преко њих заташка претходни, али и убрза нови бизнис.

Непровјерене, али веома провјерљиве информације, кажу да Трбојевића штити веома моћан тип. Непровјерене и веома провјерљиве информације кажу да су га дужници возили у гепеку да им исплати 250.000 евра провизије, а да су му онда претукли жену у Новом Саду.

Ако су ове информације непровјерено провјерљиве, посве су тачне оне да Универзитетом у Источном Сарајеву руководи туристичка трупа. Сви људи из управе живе од сједишта Универзитета удаљени минимално 300 километара.

Ректор, четири проректора и два помоћника живе у Бијељини, Новом Саду, Брчком, Добоју, Бањалуци, Фочи. Туристички трошкови њиховог доласка и боравка на радном мјесту годишње буџет Универзитета коштају више од пола милиона КМ. А само у прошлој години Универзитет Источно Сарајево пробио је буџет за 2,2 милиона КМ.

Универзитет у Источном Сарајеву има још много специфичности. Једна од њих је и да се у његовом саставу налазе чак три економска факултета: на Палама, у Брчком и у Бијељини.

Овај Универзитет има и Ликовну академију у Требињу на којој је и декан и 70 одсто професора из Црне Горе и немају радне дозволе за рад у РС. Ајде што немају дозволе, али мало који од њих је имао самосталну изложбу у било којој галерији као верификацију своје стручности за рад са талентима.

Специфичан је тај Универзитет и по томе што је потписао уговор тежак шест милиона КМ са погребним друштвом које би требало да се опроба и у грађевинском сектору и то првим пројектом - градњом студентског дома на Палама.

Специфичан је и по томе што је рад ректора испитивала полиција и поднијела извјештај о почињеном кривичном дјелу, а он је и даље ректор.

Специфичан је и по томе што је Срђан Дамјановић истовремено био и декан Пословне економије у Бијељини и запосленик у "Орлу".

Специфичан је и по томе што је Новаковић био истовремено и ректор и декан Педагошког факултета у Бијељини.

Специфичан је и по томе што ректор има 68 година живота и 42 године стажа и не намјерава да иде у пензију.

Али наравно да није Универзитет Источно Сарајево "најгори од све дјеце". Он је само сочан примјер рада академске заједнице или прича о томе како је криминалом, корупцијом и негативном селекцијом уништен интелектуални потенцијал једног друштва.

Огледалце, огледалце....

Зато не треба да чуди како је могуће да нико од 550 професора, колико их ради на два јавна универзитета у РС, није дао подршку проф. Ћелићу у његовој патриотској жељи да академска заједница стане на чврст темељ и да допринос развоју друштва.

Никога не треба да чуди то што тих 550 професора никада није рекло шта мисли о било којем проблему који се намеће друштву и времену у којем живимо. Шта рецимо мисле о буџету, дугу, попису, порасту абортуса, малољетничкој делинквенцији, стању у медијима, култури..... Умјесто да академска елита даје смјернице и нама, малим људима, али и носиоцима власти, она бјежи од јавности у анонимност и сопствени комформизам.

Академска заједница РС поучена сазнањем Чарлса Дарвина да "у суровој борби за опстанак успевају, не ни највећи, не ни најјачи, не ни најпаметнији, него они који се најбрже прилагођавају промјенама у окружењу" прихватила је ову формулу успјеха. Прилагодила се систему концентричних кругова и утонула у интелектуалну жабокречину без одговорности за садашњост и будућност друштва.

Остао је тек понеки Дон Кихот сигуран у себе, свој потенцијал и знање које му даје снагу и моралну одговорност да изнесе сопствени став.

Али шта уопште и могу да кажу новопечени др, мр итд. попут оног шанера са почетка текста. Најбоље је да уста не отварају. Једна изрека каже: "Не плаши се незнања, бој се лажног знања, јер од њега долазе све несреће на свијету". Наша је давно дошла. Али, како ћемо им дјецу опростити?

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.