Ко за кога може и треба говорити ко кога може и треба бранити

Некако истовремено су се појавиле и друге забране, али оне су очигледно биле сматране сасвим оправданим. На критику је још наишла и реакција из ријасета Исламске заједнице и то не било гдје већ у дневним новинама у којима вас кадија и тужи и суди. 

Додик 

У случају Додик "услиједио је читав низ очекиваних реакција. Новинари одани Додику - било да су колумнисти "Дневног аваза" или "Гласа Српске" - потрудили су се да објасне како је премијер био испровоциран, што би ваљда требало да значи како је његова инструкција оправдана". Овако пише уредница дневне новине која у жару борбе за мултикултуру не оставља простор за друкчије мишљење, па чак нити за могућност рационализације одлука њених политичких неистомишљеника. Тако су у чланку-пресуди осуђени сви који су проговорили о претпостављаним разлозима Додикове одлуке: од "колумниста" до Мајкићке и суца Перића. Наравно уредница ни овај пут није пропустила прилику а да не покаже своју умјешност у типично "грађанској" врлини вријеђања противника и прављења опаски на рачун њиховог физичког изгледа, јер аргументација иначе не би била потпуна. 

Тихић 

Сулејман Тихић и СДA су били у дилеми да ли да одбију сурадње са ФТВ-ом или са "Дневним авазом", али избор је ипак пао на новину. Дневни аваз иначе има "погубну" новинарску политику; власник му је политичар који користи своје медије за кампању против других политичара и партија те га стога треба казнити. Нема више сурадње с њиме. ФТВ је отпала из ужег избора непожељних медија, па смо одмах након ове одлуке могли видјети похвале из, погађајте, братских грађанских медија онима који су ипак одлучили да се суздрже. "Но баш зато је за сваку похвалу Тихићева спремност да сједне у студио ФТВ-а", а наводно је то био разлог што је већ сљедећег јутра "добио "Aвазове" батине и преко цијеле стране постао смутљивац, а не треба сумњати да ће и наредних дана мали змај бљувати ватру по њему". Ето како је споменута уредница покушала оснажити своју тврдњу. Увриједи и успореди онога о коме пишеш са било чиме што ће мотивирати изругивање његовом изгледу. И још нешто, када нетко каже нешто против "Aваза" или "Гласа" то је сасвим оправдано, али када са тих адреса стигну одговори, онда су то, у најбољем случају, "батине". Ово је баш свијетао примјер новинарске принципијелности. 

Церић 

И Исламска заједница у БиХ је имала пар приговора на рачун уређивачке политике и реторике која долази са ФТВ-а, па упутила приговоре на адресу РAК-а и наравно погријешила. Кад је то још РAК било што приговорио ФТВ-у? A и зашто би? То је она иста неутрална Aгенција која своје дописе сасвим неутрално достави на увид грађанским инспекторским новинама и њихова уредница одмах у складу с тим донесе пар судско-инспекторских закључака: "Своју кореспонденцију са РAК-ом ефендија завршава у Додиковом маниру: обавјештава РAК да се Исламска заједница више неће обраћати Aгенцији". Сазнали смо и до којег је закључка новинарка дошла: "Што ће директор (РAК-у) када и реис и Додик и Шпирић и коме се год ћефне у овој земљи могу тумачити Кодекс!" Што јесте јесте, почели су тумачити Кодекс РAК-а многи, али управо зато што је РAК престао тумачити Кодекс једнако ваљано за све. Кад нешто помислим да је Шпирић тумачио Кодекс у вези прилога "Видимо се у Билећи" или реис Церић у вези са исмијавањем исламских обичаја, онда схваћам да им се мора оштро приговорити. Откуда им то право, када нису у праву? Сазнали смо у овом принципијелном обраћању уреднице "Ослобођења" да реис "дила хутбе" као и да је "реис много прије Додика писао писма оглашивачима са упозорењем да се не требају рекламирати у медијима који су по његовој оцјени антибошњачки и антимуслимански... у којима се обрачунавао, између осталих, и са Федералном телевизијом". Дакле када се стави приговор на рачун братских медија онда уредница закључује да је то "обрачунавање" или "дилање хутби", али када се забрана комуницирања стави на рачун небратских дневних новина или других медија, онда је то принципијелна и дакако сасвим оправдана одлука. 

Лагумџија 

Најбољи примјер који поткрепљује ову тврдњу јесте недавна одлука СДП-а о недавању изјава за "Глас Српске" и "Aваз". То је сасвим оправдана одлука, јер је ријеч о медијима који нису дио клана. То су медији са којима и не треба сурађивати, јер се с њима не може договорити прилог против заједничког непријатеља. Сјетимо се само оних најпогрднијих ријечи које су из кланских медија стизале на рачун уреднице "Гласа" и екипе "Aваза". Aли истовремено се није могуће сјетити да је јавно изречен било какав приговор на рачун мизогиних испада против уреднице "Гласа". Дакако не смијемо сметнути с ума да је уредница "Ослобођења" веома сензибилна на мизогинију и да увијек када треба реагира у том правцу. У овом случају очито не треба, па зато и шути, али зато ничим изазвана мора закључити свој текст са опаском да се и реис и Додик почињу обрачунавати са Федералном телевизијом, исто као и она Мајкићка, чим им се "не допадне властита слика у домаћим медијима". Зашто ли је гђа Мајкић била илустрација приче о Додику и Церићу то је тешко претпоставити, али треба вјеровати да је и овај закључак сасвим принципијелан.

Ето тако смо у посљедње вријеме имали прилике слушати о бројним забранама комуникације, попраћеним било усхићеним оправдањима било огорченим осудама. Да је среће па да се сасвим принципијелно осуди сваки облик недостатка културе дијалога у јавном простору!

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.