Ко коме пријети, а ко кога вријеђа

Пренио је тај разговор и сарајевски дневни лист "Ослобођење". Мало након тога објавио и коментар своје дописнице из Бањалуке Гордане Катане и дакако реаговање бошњачког члана Предсједништва БиХ тим поводом. Још је један разлог да писање о овом Додиковом иступу поприма помало донкихотовске елементе. A то је писање у Гласу Српске "који ионако подржава актуелну власт", јер актуелну српску власт подржава и власник те новине. Но, без обзира на наведене отежавајуће околности, као и чињеницу да принципијелност нигдје није добродошла па ни у овом случају, направићу краћи осврт на Додиков разговор за Слободну Европу.

Кренимо редом!

"Земља (БиХ) је направљена не вољом народа који овдје живи него међународном вољом" БиХ какву данас имамо уистину није направљена вољом народа који у њој живе него потписивањем Дејтонског мировног споразума, јер Срби су жељели засебну Републику Српску, Хрвати Херцег Босну, а Бошњаци цјеловиту и унитарну БиХ. Шта је у овом Додиковом ставу спорно, што није истинито или хушкачко тешко је, с обзиром на чињенице, доказати.

"Ситуација око избора Савјета министара одражава стање земље БиХ и чињеницу да се народи који живе у овој Босни никада се нису изјаснили да ли желе у њој да живе." Да ли је у БиХ проведен неки референдум народа на којем су се могли изјаснити о својим жељама и опредјељењима? Није! Да ли су жеље и опредјељења народа приоритет у сваком развијеном друштву? Јесу! Да ли је Додик рекао неку неистину овом тврдњом? Није!

Фотеље

"Све се своди на неке фотеље, а овај избор (Савјета министара БиХ) је типично везан за концепте и гледање БиХ." Па, да се не своди на фотеље, него на интерес свих народа у БиХ, фотеље би давно биле распоређене, формирано Вијеће министара и сви би радили свој посао. A оваквим понашањем побједничких политичких партија се не жели испоштовати одлука да предсједавајући Вијећа буде Хрват, али не онај којега су изабрали Бошњаци или онај дежурни Хрват којег истура СДП (Славо Кукић), а који није кандидат двије највеће хрватске партије које легитимно и с пуним правом представљају вољу хрватског народа. A да је Додик у праву да се све своди на фотеље свједочи и прстић надоле за угледног члана ХДЗ-а Маринка Чавару за којег сарајевско "Ослобођење" пише: "Допредсједник ХДЗ-а БиХ својим изјавама о проблемима за формирање Вијећа министара показује да је само један од политичара коме су важније свађе од резултата." У овом случају Чавара се "свађа" јер захтијева да се поштује воља хрватског народа изражена кроз ставове најјачих хрватских партија у БиХ. Ето тако изгледа уважавање воље свих народа у БиХ: добију минусе по новинама, закључује се у њихово име шта желе...

"Тако се десило да су члана Предсједништва БиХ из хрватског народа изабрали гласови Бошњака, што се може јасно сабрати и видјети кроз избор који се дешавао." Aко ова изјава није истинита, онда нема смисла доказивати ни да је Земља округла или да је вода течност. Премда, треба Додикову изјаву оставити по страни као, ето, злураду и позвати у помоћ уваженог уредника Ивана Вукоју који је у посљедњем броју часописа "Статус" до детаља описао процес гласања хрватског народа и избор хрватског члана Предсједништва. Aко нису ни његове тврдње тачне, онда су и Додик и Вукоја и сви који подржавају њихове ставове непријатељи ове земље и треба их прогнати.

"Нама је примарно да заштитимо интересе РС. Представљам РС и политичку партију у којој су доминанти гласови Срба. Има ту и бошњачких и хрватских гласова и ми то поштујемо." Па шта се очекује од Додика? Да заступа интересе Федерације па онда онако успут и интересе РС? Није ли ова изјава скоро па идентична изјави његовог партнера из Федерације, који је приликом формирања власти изјавио да њега занима прије свега Федерација и формирање власти у Федерацији. Било је код Федералног партнера и неко спомињање Источне и Западне Њемачке. Нећемо ваљда заборавити те изјаве? У РС јесу већински народ Срби, као што су у Федерацији Бошњаци. Исти принцип односа према мањинама, мање или више добар подједнако се примјењује у оба ентитета и стога не треба РС истицати као примјер негативне праксе.

Именовања

"Они у структурама наших именовања имају одређена мјеста, али на нивоу БиХ је сасвим другачија ситуација. Ми тамо идемо као представници РС и представљамо Србе." Па дакле, подједнако као и у Федерацији: статус мањина у формирању власти је једно питање, а приликом формирања власти на нивоу БиХ сва три народа морају, не требају, имати једнак статус. И заиста у којем својству Додик може преговарати него као легитимни предсједник Срба, док год то и јесте. Када Срби одлуче да га смијене онда ће неки други Србин то и сто да ради. И неће ни тај други изабрани представник српског народа бити "самопроглашени вожд" како вели Гордана Катана него опет легитимни представник српског народа, ма колико се то некоме не свиђало.

"Од нас се тражи да одустанемо од четири министарска мјеста и да још додатно одустанемо од ротације која је била раније записана у Уставу, али ју је укинуо Педи Ешдаун својом арогантном политиком." Има ли ишта вредније од политичара који поштује Устав своје земље? Aко и поштовање Устава треба замјерити Додику, онда је све само пуки апсурд.

"Свијет жели да настави са експериментом који се зове БиХ, без обзира на то колико пута се показао као неуспјешан." Заиста уз сву љубав према овој земљи тешко је не закључити да она није експеримент. Десет кантона, један дистрикт, два ентитета, десетине влада и министарстава за сваки кутак земље, три члана Предсједништва, владе у два дијела земље, предсједници оба дијела земље, неприсуство мањина у предсједничким изборима... Ооо, па како ово назвати него експериментом? Aко није експеримент онда је нека добра комедија направљена у једној малој, малецкој земљи.

"Борба за идентификацију код Бошњака је искључиво везана за то да се створи каква-таква БиХ." Шта овдје није тачно? Aко ико, онда се Бошњаци боре за одржавањем какве год, само цјеловите БиХ. И то је њихово право, као што је право других народа да се ако се не слажу противе тој тежњи Бошњака. Слобода политичког изјашњавања и дјеловања је један од основних постулата демокрације.

И на крају, вели Додик да му новинарка Слободне Европе сигурно неће поставити једно веома важно питање: "Како ми политичари који овдје егзистирамо дјелујемо и радимо, а да не поштујемо вољу тих 88 посто грађана који на тај начин (желе отцјепљење од БиХ) мисле." И заиста, чини се да је ово кључно, а никада јавно постављено у једном озбиљном политичком дијалогу, питање. Питање о којему би политичари стално требали да воде рачуна. Ово питање није плод хира или маште "српског вожда" него реалност. A земља се може и треба градити искључиво ослањајући се на принципе реалности, а не присиле.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.