Ко коме пријети, а ко кога угрожава (II дио)
У интервјуу који је господин Милорад Додик дао за Руски сервис Радија Слободна Европа речени су бројни ставови који су изазвали подједнако бројне полемике и коментаре.
Једна од реакција на тај интервју било је и писмо бошњачког члана Предсједништва поводом ставова који се односе на Бошњаке као народ. О осталим ставовима које је изнио господин Додик већ се пуно писало. Дакако, ни ставови који се не односе на Бошњаке у Федерацији нису наишли на пријем.
Неумољиве чињенице
О, нажалост, неумољивим, чињеницама из тог интервјуа није било ријечи кроз критичку анализу понуђене аргументације. Тако Додикова прича о положају Хрвата у БиХ није негирана из већинских хрватских средина него је напротив плакатима који су осванули у мјестима са хрватском већином становништва само поткријепила неке од Додикових навода. Број градова обухваћених плакатирањем није мали: 19 градова је у питању! Наравно, плакати на којима пише "Добродошли у Херцег-Босну" могу вријеђати осјећања свих оних који су страдали током протеклог рата управо од оружаних снага Херцег Босне, али подједнако представљају и никад превазиђену жељу хрватског народа за формирање трећег ентитета коју изражава велики број Хрвата. Поставља се питање: Шта је циљ тог плакатирања? Уколико озбиљно третирамо један народ онда и плакатирање треба веома озбиљно схватити. Како се нису догодили масовни протести у деветнаест градова БиХ са циљем уклањања тих плаката, онда је порука јасна: уважите нас у нашим захтјевима и потреби да имамо равноправан третман у нашој земљи. Поставити се према овом догађају као према изливу национализма неколицине хрватских радикала је подједнако погубно колико и прогласити Херцег Босну злочиначком творевином у коју је "уткан злочин". Да не буде забуне, нема педља ове земље у који није уткан неки злочин. Па ових дана се обиљежава страдање Срба у злогласним Казанима које се десило усред Сарајева. Гледајући логиком злочина онда ни Сарајево не би требало признати главним градом због "инцидената" који су се у њему догађали током рата.
Стога Додикови ставови о положају хрватског народа могу само бити примјер добре воље да се са једнаким занимањем посвети пажња положају још неког народа осим онога којему политичар припада.
Aнализа
Но, има један дио на који треба скренути пажњу. То је анализа положаја Бошњака и њихова географска заступљеност. Није одмјерено рећи да је то "народ којег нигдје нема, него само у БиХ. То је народ који је сам себе прогласио народом 1993. године". Е, у једноме је Додик у праву. То јесте народ који је назив добио 1993. године, али то никако не може, нити смије, бити аргумент којим се његова вриједност девалвира. Напротив! Чињеница да никада прије у повијести нису имали прилику добити име као народ треба бити добар мотив за подршку а не за обезвређивање. Чињеница да "тог народа нигдје нема изван БиХ" ни на који начин не значи да тамо гдје га ипак има треба бити обезвријеђен. Не значи то ни да ставови њиховог, легитимног представника о политичким изјавама представника другога народа у БиХ, требају бити извргнути подсмијеху само зато што ови немају резервну домовину.
"Они не могу да изграде властити идентитет ако не униште идентитет других конститутивних народа.", још је један став који треба анализирати. У протеклих двадесет година било је исувише много негирања идентитета оних "других", те данас градити теорије у укидању идентитета је подједнако погубно као и оно прије потписивања Дејтонског мировног споразума. Замјерити другим народима што не поштују суверенитет српског народа никако не значи, нити смије да значи, истим методама негирати друге у њиховом суверенитету, макар нам се они и не свиђали, јер онда наши приговори немају смисла нити утемељења.
"У односима са свијетом имамо довољно капацитета да то чинимо са онима који то хоће, они који то неће нико их не може натјерати."
Једина штета за ову земљу
Баш тако, народи ће чинити што сматрају најваљанијим путем за себе и за БиХ и управо зато све подједнако треба уважавати у њиховој различитости. Не згражавати се над плакатима Херцег Босне третирајући то новим валом усташтва. Поштовати захтјеве РС за што већом аутономијом док год не угрожава друга два народа. И коначно уважити захтјев Бошњака за признањем и поштовањем, а што никако не штети ни једном од друга два народа.
Једина штета за ову земљу јесте медијски пласирати реторику која доприноси формирању радикалних ставова међу народима и њиховим лидерима, као што је најава водитељице дневника јавног сервиса ФБиХ која након прилога о једном диктатору (Милораду Додику) најављује прилог о другом диктатору (Муамеру Гадафију) или када у "Ослобођењу" поводом Додиковог интервјуа и Изетбеговићеве реакције на интервју у анкети говоре либералка Ламија Тановић. Вјечити добри Србин Миодраг Живановић. Бошњачки интелектуалац Јусуф Жига. Па опет бошњачки интелектуалац Дино Aбазовић. Па опет бошњачки интелектуалац Сулејман Реџић. Е, нажалост, како не стоје Додикови ставови о Бошњацима као самопроглашеном народу, (али зато стоје сви други наводи) тако још мање стоји одлука да о овом деликатном политичком питању које је произвео Додиков интервју говоре све сами ко.је-ко интелектуалци из Сарајева и при томе либерали, и један, само један, дежурни добри Србин из РС.. Е па није ни то БиХ, по мјери свих њених народа.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
