Ко је убио Дједа Мраза?

Мирјана Кусмук

Прва и основна ствар уочи нових година, оних крајем седамдесетих и почетком осамдесетих, била је да некоме од раје старци оду код родбине на породичну фешту од два литра "ждрепчеве крви" и, наравно, испразне стан.

Носталгија

Раја би до тада обавила све припреме, иће и пиће раније набављено удруженим снагама, чекало је у штеку и чим би старци замакли за прву кривину и рекли да се пазимо и будемо добри услиједио је знак, наш је био испрекидани звиждук у истом ритму са три паузе. И фешта је почињала.

На те новогодишње дернеке долазили би и знани и незнани, што је стан био већи фешта је била боља.

Једино што је могло свеопште весеље да учини мање добрим било је да се неки залутали папак докопа "тоске 10" или касеташа марке "грундиг", који нам је донијела родбина на привременом раду у иностранству или је уз много одрицања купљен од шанера из Италије.

Послије поноћи "весели" власник стана молио би госте да напусте објекат, јер би, ако родитељи затекну сву ту свиту, њему нова година могла почети веома болно.

Услиједило би брзо сређивање бојног поља, али обавезно би понешто остало због чега се на самом старту нове године не бисмо добро провели, попут пикаваца забодених у саксије украсног кућног цвијећа.

Било је и оних кокузнијих година када се уз неколико боца "ројала" раја састајала на улазу у хаустор и чекала да стигне Нова, по обичају тачно у поноћ. То славље увијек би било кратког даха, јер би однекуд из ноћи искочио Милан или Мустафа, дрот на дежурству у насељу, са намјером да веселим слављеницима први честита празник.

Али те године кокузне остајале су у памћењу свјежије и љепше, од свих оних у којима се много година касније славило у изобиљу.

Тих година шминкери-папци дочекивали су нове године у хотелу "Европа" или "Бристол", а мјесецима прије тога шили су вечерње сатенске тоалете.

Било је то вријеме када су се прасићи пекли у пекари код Зоре на Маријин двору, оној у којој су кифле око три иза поноћи биле најбоље и најслађе послије непроспаване диско ноћи. Скоро исто толико добре као уштипци у "Боемима".

Било је то вријеме о којем је недавно непознати аутор на ФБ написао истинит и дирљиво носталгичан текст. Вријеме одрастања у којем смо скривени у жбуњу иза зграде пушили "кент" и сарајевску "дрину" и скакали по крововима зграда са гитарама у рукама изигравајући "Битлсе".

Тачно је да се боза пила у "Слатком ћошету", сладолед јео у "Египту", гирице у "Два рибара", колачи у "Оломану". Фрикове смо глумили у "Кактусу", дискотеци у којој се пуштала најбоља музика на Балкану. Послије Олимпијаде радно вријеме је продужено па се сва раја преселила у дискотеку "ББ", а потом и у "Слогу".

Џез и ирска музика слушала се у "Звону", кафа у подне пила у "Естради", а вечерње загријавање почињало у "Црвеној галерији".

Било је то вријеме извиђача и дружења уз логорске ватре од Трескавице до Ровиња, вријеме у којем су се људи дијелили само на двије врсте: на рају и папке. А папци нису били они који нису одрастали у хаусторима, већ они који су папци зато што су папци и зато што носе бијеле чарапе.

Било је то вријеме у којем се новогодишњи програм могао гледати на постојећа два телевизијска канала, наравно црно-бијелог ТВ пријемника. Дједа Мраз био је омиљени лик који је тих дана шетао градом. Било је то вријеме младости….

Због свега тога, и још којечега, наше нове године и данас хране носталгију. Због свега тога, и још којечега, наши клинци тешко да ће имати привилегију да о новим годинама са тим лијепим сјећањима и жаром причају својој дјеци.

Интернет Нова година

Ову Нову годину било је оут славити са друштвом или у дискотеци. Ин је било 31. децембра приредити или посјетити неколико журки, а новогодишњу ноћ провести сам. Наравно, на некој од друштвених мрежа, "Фејсбуку" или "Твитеру".

Твитераши су у новогодишњој ноћи били посебно активни. Међу првима нову годину честитали су предсједник Русије Дмитриј Медведев и српски тенисер Новак Ђоковић.

 Ђоковић је на свом "Твитер" профилу написао на енглеском - Срећна нова година из Дубаија, много љубави, здравља, среће и мира за све моје пријатеље.

И некадашњи предсједник Генералне скупштине УН Вук Јеремић честитао је нову годину твитерашима.

- Нека донесе вама и вашим породицама све што вам срца пожеле - написао је Јеремић.

Нови годину честитали су и Карл Билт, Дејвид Камерон, Маја Коцијанчић…

Познати шкутор Брега у новогодишњој ноћи није твитовао. Поново је био рекордер у заради домаћих естрадних звијезда. У Италији је за једну луду ноћ инкасирао 150.000 евра. Цеца је "свом Београду" пјевала без хонорара пред Скупштином Србије. Слушало је, кажу, 50.000 људи, а бивши савјетник и друг Бориса Тадића, на "Твитеру" се огласио опаском: Куда плови ова лађа? То зна само Житорађа.

Први дан нове године донио нам је поскупљење цигарета, лажне "Колибре" у јутарњем програму ТВ Пинк, а у Хрватској је ухапшен Јосип лекс Перковић, Медић је мистериозно погинуо на новогодишњег допусту из затвора. "Вибер" је дотукао приходе "Телекома".

Кажу да би нова, 2014. могла да нам донесе излазак из кризе, која код нас траје више од 20 година. Они скептичнији поручују да ће остати све исто и да је једино извјесно да је 2013. бесповратно за нама.

Они видовитији кажу да чуда више неће бити.

По предвиђањима угледног америчког научника објављеним у "Њујорк тајмсу" за коју годину ћемо поред људи које срећемо моћи да видимо њихове биографије и превод онога што нам говоре на страном језику.

Компјутерима ћемо управљати нашим мислима, једини другима улазићемо у мозак, помјераћемо ствари очима, а наше емоције и осјећања биће свима доступне на глобалној мрежи.

Лијечиће нас робољекари, а савјете ће нам давати робоадвокати, нећемо возити аутомобиле јер ће њима управљати џи-пи-ес, остарјеле дијелове тијела ће нам замијенити новим, родитељи ће дизајнирати своју дјецу по жељама, а процес старења ће бити успорен.

Диктатори који се плаше интернета биће давна прошлост, а друштво ће се трансформисати и из капитализма у којем је најважнија размјена робе и услуга прећи ће у интелектуални капитализам којим ће царовати знање. Обистиниће се Черчилова да су империје будућности - империје ума!

Амерички научник Мичио Каку није открио како ће се нове године славити тада. Ако је судити по овоме што јесте рекао, вјероватно ћемо снагом мисли и уз помоћ модерних технологија моћи у своје друштво да дозовемо оне које волимо. Вјероватно ћемо моћи да се пребацимо на дио планете на којем бисмо жељели да дочекамо Нову, и ко зна шта све још.

У овом тренутку једно је потпуно сигурно. На новогодишњем слављу никада више неће бити Дједа Мраза. И не зато што је претучен и забрањен, као у граду са почетка ове приче. Дједа Мраза убио је интернет!

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана