Ко је позван да другога назива фашистом?
Ријечи као што су фашиста, фашисоидан, националиста, непријатељ, постале су дио свакодневице у јавном и медијском простору ове земље. Рећи за некога да је фашиста постало је питање стила и имиџа.
Свједоци смо да уколико један дио грађана, припадника неког народа ради оно што други не одобравају, одмах читава група или чак народ којем ови припадају добива негативне ознаке и врло лако постају, рецимо, фашисоидни. Но да ли ми уистину јавно можемо без добро утемељене аргументације за некога или неку групу изјавити да су фашисоидни? Ваљда не треба доказивати да о народима на такав начин не би требали ни помислити да говоримо. Која је то инстанца са које ми такво нешто уопште можемо тврдити? Која је то позиција која нама дозвољава такву искључивост? Да ли у једном отвореном друштву, друштву које се залаже за демократске принципе, може сваки наш неистомишљеник бити проглашен фашистом или националистом? Начелно не смије и не може. Но, нажалост у БиХ смије и може и то на опште задовољство групе истомишљеника са којом дијелимо заједничке непријатеље.
НВО и институције власти
Тако сам недавно трагајући ко је, између осталих и у моје име, изјавио да владине институције подржавају профашистичке невладине организације дошла до веома интересантног податка. Наиме, као чланица Вијећа невладиних организација (НВО Вијеће) сазнала сам да је у име Вијећа на новинарској конференцији речено како владине институције дају новац за пројекте профашистичким организацијама. Послије дугог и упорног трагања да сазнам ко је консултовао чланице мреже да би изнио такав, уистину радикалан став, присјетим се да ето мене нико ништа није питао, а у моје име јесте лансирао такву оптужбу. На стуб срама је с једне стране постављена организација Croatia Libertas, а са друге стране се ту нашло Министарство цивилних послова БиХ, као донатор. И за овај текст је савршено небитно ко је на челу Министарства, а ко је на челу НВО која је декларисана као "удруга која свјесно ради на подјели БиХ, промовише национализам и фашизам". Као прво, требало би онда да нека министарства региструју сва удружења у БиХ и да при томе имају јасне критерије по којима то раде. Aко су невладине организације регистроване, онда надлежне институције према слову закона стоје иза одлуке коју су донијеле. A ако није тако, онда не само да су невладине организације "расадници фашизма" у овој земљи него су то и државне институције. Aко није тако онда организације, појединци или ко већ који изриче јавно овакве ставове, опасно нарушавају мир, стабилност и дијалог у овој земљи. Јер, изјавити да једна НВО руши и дијели земљу јесте озбиљан и нимало безопасан приговор. Aли ако под подјелом ове земље подразумијевамо заштиту права Хрвата из Херцеговине или рецимо Срба из РС, онда није проблем у организацији која штити та права него организацији или појединцу који виде у томе проблем. Чак је проблематично и оно што наводе као кључни аргумент против спорне организације "која јавно позива на независност тзв. Херцег-Босне".
Изражавање мишљења
Aко једна организација у једном (ваљда) демократском друштву изражава јавно своје мишљење, макар то био и позив на независност једног дијела земље, онда шта би у том демократском друштву била обавеза других невладиних организација, посебно оних из Сарајева? Не никако да другу организацију, такође чланицу цивилног сектора, ставља на стуб срама него да отвори простор за јавну расправу о идејама колега по опредјељењу: а темељно опредјељење свих невладиних организација јесте изградња цивилног друштва. Треба то стално имати у виду: цивилно друштво није нити смије представљати вољу само неких организација и то углавном са сједиштем у Сарајеву. Оног тренутка када буде саслушана и уважена воља свих чланица цивилног сектора можемо говорити о истинској потреби тог дијела друштва за успостављањем демократских вриједности. Јавно рећи да неко промовише фашизам значи јавно позвати све "антифашисте" да линчују фашисте, јер ови потоњи не доносе ништа добро држави. Но, шта се мисли под идејом фашизма у овом случају? Можда одбрана интереса хрватског народа? Захтјев за равноправним третманом на простору цијеле БиХ? Потреба да се чује и овамо сјеверније шта то мисле Хрвати у Херцеговини? Шта год да је мишљено под појмом "фашизам" мишљено је јавно и речено на конференцији за новинаре у име не једне него више организација. Шта би био национализам у случају организације "Croatia Libertas"? Можда баш ове двије ријечи: Croatia и Libertas? Врло је опасно унапријед и на сваки начин изједначавати национализам и фашизам, а то у посљедње вријеме од неких активиста цивилног друштва стално слушамо. Не сужавамо ли тиме на опасан начин границе демократије? Треба ли стално изнова подсјећати да назив "демократски" унапријед не претпоставља промовисање демократских, отворених, либералних и уједињујућих идеја? Само једно је сигурно, уколико овакве поруке буду одлазиле из Сарајева према организацијама које долазе из Западне Херцеговине или Републике Српске, а које не спадају у категорију "сарајевској-раји-подобних", онда ће без обзира на статуте, регистрације и захтјев за демократским начелима многи из цивилног сектора почети да се залажу за једнакост-слободу-братство само под властитом националном заставом. A ко ће бити одговоран за то?
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
