Кључна одбрана јавног сервиса (други дио)

Иначе читаоцима није јасно како то они јуришају на ту кућу, али више је него очигледан јуриш професора Кукића на оне који се не слажу са уређивачком политиком ФТВ-а. Изгледа да опет морамо, по ко зна који пут, прије било какве расправе, нагласити да би ФТВ, као јавни сервис, требао бити подједнако удобан дом и за Додике, Човиће и све остале који не мисле као "Кукићеви храбри момци". Колико им они који су ту удомљени и запослени "не требају из руке пити" толико им не требају нити у лице пљувати, јер су у служби свих грађана. Није ФТВ, на мети "бањалучко-мостарског двојца" како их зове овај свеучилишни професор нити је на мети њихових "медијских паса", него је напротив по први пут неко одлучио и то овај пут мало из РС да проговори о некоректностима у овом другом ентитету и тамо лоцираним медијима. И ето, одмах испадоше медијски пси. Баш онако академски нема шта.

Занимљива је и реторика коју Кукић користи, а која се ни по чему не разликује од оне коју свакодневно слушамо у медијима у којима је он "прави и наш добри Хрват". Увијек каже што треба и о коме треба, па су му грађански медији Сарајева веома наклоњени. Наклоњене су му и невладине организације јер он није ничији. Мада је заиста мало необично да овај јавно ангажирани интелектуалац увијек толико зна о свим аферама у Херцеговини и шире, јер радо и често пише о разним великим и малим фирмама, јавним сервисима, својој улози у њиховим спашавањима од разних немани. Како ли само стигне од својих редовних обавеза у настави и науци? Но вратимо се роману од пет наставака које потписује у сарајевском "Ослобођењу", а све са жељом да реагира на текстове објављене у Гласу о некој афери у ХТ-у.

Два су главна јунака његове приче: Човић и Додик.

Човић је: велики мештар, мостарски соко са пуно деверова, први у Хрвата, Додиков мостарски двојник, он је људина који рони сузе због угрожености Хрвата, бјежи од правде, има амбиције да шапу стави на некакву твртку, мостарски мешетар, велики манипулатор... Можда је посебно важно нагласити и то да је укључен у политичко-криминално подземље, да ставља медије у службу властитих планова, да с времена на вријеме покреће медијску халабуку...

Додик је: вожд, Миле, велики Миле, Човићев бањалучки јаран, пајташ...

Заједно: "Aмбиције су им, ако је по задњих десетак дана судити, доиста озбиљне (...) Незадовољавају се јарани, да користећи вожду одана пискарала, покушају оправдати властите лоповлуке. Aмбиција је уништити медије који се нађу на путу." Које медије? Ма само је један медиј споменут и то онај на који имају право сви који плаћају претплату. Е дакле када Кукић говори најгоре дисквалификације о извјесним бањалучким медијима, онда је то одбрана истине и правде, а када ти медији започну истраживање о извјесним темама, онда је то служење вожду. Правећи аналогију са медијима које брани Кукић, остаје нам закључити да и ти други медији служе некоме, подједнако колико и пискарала која их бране.

Уз "бањалучко-мостарски двојац" су бањалучки медији који су под контролом "тамошњег вожда". Сви они су вождови интимуси. Они немају никакав посебан интерес да штите Додика и Човића, "они јадници само одрађују посао који су добили од шефа".

Размишљамо ли на Кукићев начин, онда су и бранитељи сарајевских медија нечији интимуси и одрађују посао који су добили од свога шефа. A овом ријечју "шеф" ословљавају сљедбеници једне партије увјереног љевичара и великог демократу који успркос бројним аферама у његовој политичкој партији никада није био тема храброг истраживачког новинарства споменутог јавног сервиса. Опис медија у Кукићевом тексту ни по чему се не разликује од описа тих истих медија у текстовима и прилозима "најхрабријих момака" који ако затреба и свој живот дају за истину и правду. Њих нико не може поткупити нити их заварати икаквим буџетским средствима. A "вождови људи" из Кукићевог текста су поднијели казнену пријаву против читавог тима тих момака. За мотиве, барем неке од њих, овај интелектуалац и не сумња. Увјерава нас да "Миле" жели сакрити "властити криминал", па му медији праве спектакле око ХТ-ове "пљачке стољећа".

Била пљачка или не, професор зна представити оне о којима пише и чак им и у душу завирити. Он зна и да "Миле због тога, иако то ни за живу главу не би признао, веома мало спава. A тада га, ма колико кратко трајало, прогоне најцрњи снови." Испаде сада, судећи по овом опису, да је аутор ових мисли неки вождов интимус, али то не може бити, јер према сервираној причи Миле већ има свог мостарског другара и читаву чету интимуса. A опет ова "стајска блискост" у ословљавању јавних личности, преузета из кланских сарајевских медија, међу којима је и онај "најбољи у региону", може имати неколико занимљивих конотација: неиспуњену жељу за истинском блискошћу са "Милетом", обезвређивање особе, али које увијек иде на терет онога који обезвређује, потајну жељу за идентификацијом. A све то још зачињено неуљудним и неодмјереним опаскама.

И пита се на крају сав забринут овај слободни и неовисни човјек шта ће бити са Додиком и Човићем, јер "ујео вук шушу" или још сликовитије, онако чисто социолошки казано: "ко је јамио, јамио". За себе Кукић својата посебне моралне одлике које га издвајају од оних који су поклекнули пред чарима служења моћницима "јер од тога и данас имају добру пинку". A шта је пинка? Е то је чувени социолошки термин који се користи на универзитету, поготово ако грцате од сиромаштва, када се описује добит коју неко стиже. Aко је оваква реторика једног професора друштвених наука у обрачуну са неистомишљеницима, онда не чуди спремност храбрих новинарских момака да на јавном сервису псују и јуришају на своје противнике. Имају шта научити од својих професора!

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.