Кључна аргументација одбране јавног сервиса (први дио)

Ове редове, посебно задњу реченицу, не потписује Милорад Додик. Потписује је универзитетски професор, човјек који је за "десет година свога управљања овом кућом (ФТВ; оп. аут.) битно утјецао на креирање амбијента који је створио претпоставке да се ФТВ позиционира као увјерљиво прва у земљи", узор грађанског интелектуалца, члан десетина управних одбора, савјетник СДП-а који по горским врлетима, на стратешким планирањима, утјече на ставове "шефа", пардон предсједника, аутор, мислилац... ма све у једноме. Пожелио је овај човјек да сви додиковци и човићевци, па и Додик и Човић с њима, "цркну". Па шта? Па ништа. То је слобода мисли, слобода израза, грађанска слобода, једна истина. И као таква је неупитна. У њој нема ни језика мржње ни језика улице. Након што је Додик новинару ФТВ-а ономад поручио нешто о крвном притиску дигла се сва јавност, организиране су бројне дебате и округли столови како да се заустави "лакташки вожд у својој реторици", борци за људска права се згражавали због отворених "пријетњи" новинару са правог медија. A је ли неко примијетио или реагирао што је јавно неко пожелио смрт другоме од ове увијек агилне мултикултурне јавности? Није и не треба, јер је клетва упућена на праву адресу. Онима за које би и било препоручљиво да цркну. Још једно релативизирање вриједности у грађанским медијима на дјелу.

Након што је "Глас Српске" почео писати о некој афери са ХТ-ом о којој не знам ништа и која ме овом приликом ни најмање не занима, у гласилу сарајевског клана који исто мисли и дише одмах се огласио ни мање ни више него у пет опширних наставака човјек који све зна и брине о цјеловитости и мултикултуралности ове земље. Лијепо је видјети ту братску солидарност на дјелу. Проговори медиј из РС о јавном сервису Федерације, јави се мултикултуралац из западног Мостара у служби одбране, а све то објави сестра из принтане дневне новине "Ослобођење". То је онај исти човјек који у касним ноћним сатима након неуспјеле емисије "Поштено" брзински сједне и напише текст за сарајевски портал Депо како би денунцирао госта уљеза који је доведен у емисију да буде предметом најгорих шиканирања уреднице Јуришић. A све да би сачувао образ куће коју и кад не уређује у ствари уређује. Написао је он те вечери текст, баш онако универзитетског стила о некаквом "скидању гаћа" и још којечему из еротских фантазија које су му се врзмале те ноћи по глави. Онако, дискретно из сјене писао је он и писао и још при томе то и објавио. Е тако је и сада.

Чим "Глас" објави информацију о покретању истраге у случају ХТ-а, борац против "првог у Хрвата", а богме и Срба, проговори. Проговори први од "грађанских Хрвата" тако да застаде дах читаоцу. И још нешто. Проговори не у "Гласу", како би и приличило, јер је у тој новини објављено оно са чиме се не слаже, него у оној којој вјерује. И са чијим се уредништвом добро слаже. Давно смо научили да ови грађански мислиоци објављују само у оним гласилима у којима се сви око свега слажу. У супротном сте опортуниста, клерофашиста и плаћеник.

A шта написа Славо Кукић бранећи своју медијску кућу, а и још покоју своју кућу? Није било разлике, ма ни најмање, у реторици политичког магазина којег је бранио и мисли које је сам потписао. Мало та сличност збуни нас читаоце. Ко коме потписује текстове: мислилац Кукић новинарима брањене емисије или они текст професора Кукића. У скривалици "пронађи разлике" не би било могуће и оним најупорнијим наћи ма нити једну.

Но добро, вратимо се кључној одбрани јавног сервиса од "Додиковог и Човићевог јуриша на ФТВ". Иначе, наслови у "Ослобођењу" су већ одавно постали милитантни тако да у овом трактату у пет наставака имамо најмање три сасвим милитантна наслова, што може бити веома индикативно. Додик и Човић по неколико пута јуришају, праве операције, освајају...

Кренућу од четвртог дијела посвећеног искључиво медијима, дакако медијима из РС који нападају "праву рају". Тамо написа Кукић: "'Глас Српске' којег уређује, тако негдје прочитах, сурадница Караџића и Крајишника, иде и корак даље. Његов 'заштитни новинарски знак' извјесни Маунага - или тако некако - из дана у дан јавност трује лажима о протудржавној активности ФТВ-а. Aли, што јес'-јес' и о 'криминалу' њезиних перјаница. Пола странице простора томе 'српски глас' резервира сваки у бога дан."

Задржимо се мало на овом цитату.

Уредница-сурадница! Чија? Када хоћете да највише угрозите живот некому у Федерацији, онда му уз име пришијете Караџића и Крајишника и направили сте пун погодак. Осим што сте освојили симпатије читалаца, стекли сте повјерење код грађанске јавности и сасвим успјели дисквалифицирати личност којој сте то урадили. Дакле, ова уредница-сурадница је посветила текстове ХТ афери због оданости према Караџићу и Крајишнику?! A гдје то прочита Кукић ову информацију? Ма не сигурно у њеној службеној биографији, јер да то чита нашао би у садашњем саставу ФТВ-а људе који баш бијаху блиски овој двојици, него управо у грађанским котлинским новинама које се хране згражавањем над свиме и свима у РС. Они су баш као "грађански глас" "резервирали сваки у бога дан" причама о тој жени.

Е да не заборавим, па нису ли управо исте новине у којима овај човјек пише трактат о "Гласу", Додику и Човићу, славиле, пардон професионално представљале, "Додиков пораз" и ону опозицију која је у Билећи побиједила Додика, а чија идеологија иде корак даље од Караџићеве и Крајишникове?

Заштитни новинарски знак "извјесни Маунага" "или тако некако", је ословљен човјек чијим текстовима је посвећено пет бројева "Ослобођења". Замислите само који неукус и неувиђавност, чак и елементарна стоји иза ове констатације о некоме чијим текстовима се бавите до детаља. Aли не чуди ово обезвређивање Маунагине индивидуалности, јер сви су они исти. Сурадници, настављачи најзлогласнијих политика и не треба им ни имена знати. Па ни уредница-сурадница нема име у тексту овог интелектуалца. Њихова права и једина репрезентативна имена за читаоце "Ослобођења" су Караџић и Крајишник. Остало је небитно.

Ови из "Гласа", уствари овај неки такозвани Маунага, "из дана у дан јавност трује лажима о протудржавној активности ФТВ-а". Е баш је ово требало потцртати. Сјетимо се само, не из дана у дан него из мјесеца у мјесец како је јавност трована сателитским снимцима Лакташа као легла свег земаљског зла, оних мрља са ликом Давидовића на Инцковом лицу, оних пјесама пуштаних из емисије у емисију емитираних 2009. и 2010, петнаест година послије рата, сталних рубрика о Додику и још много чега се можемо сјетити. Aли то није тровање него детоксикација јавног простора, ваљда!!!

Пола странице простора резервира за ХТ причу "Глас", а само неки дан смо свједочили да Кукићева кућа (и кад је не уређује директно) Додику од 60 посвети 50 минута. Па шта, нека посвећује, јер само тако се "не даје образ ни за кога", што би рекао Кукић. Ово дакако не вриједи за оног Маунагу и ону уредницу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.