Кад ти залупам на прозор

Сања Влаисављевић
Кад ти залупам на прозор

Кад ти залупам на прозор ти дигни безразложну грају. Е тако је неки дан запослене у Центру за културу дијалога омела бука коју је највјеројатније направила безбрижна дјечурлија. Ипак је пет женских особа, које су се у том тренутку тамо налазиле на састанку, одлучило да узнемири јавност, ваљда из обијести.

Да је све женска хистерија или пука инсинуација сарадница Центра, увјерава нас писање новинара Давуда Муминовића из сарајевске редакције "Независних новина". За ову редакцију нема дилеме да су се чланице ове невладине организације уплашиле, јер је нападач "више пута залупао на прозор".

Кључни доказ за овог новинара како није ријеч ни о чему другоме осим дјечијем несташлуку јесте изјава раднице оближњег кафића, којој је као поузданом и повлашћеном свједоку посвећено више простора у новинаревом тексту него МУП-у Кантона или очевицима догађаја. Иако је дошао да узме моју изјаву, овај новинар није успио ваљано прибиљежити (на комадићу папира којег је држао у руци) ни колико особа је било у Центру нити шта су видјеле и чуле, јер је у својим чланцима написао оно што нико од нас које смо ту биле није рекао.

Но, вратимо се изјави раднице оближњег кафића која је устврдила да се то њој често дешавало и да јој није јасно чему "медијска пажња која се поклања лупању на прозор". Како новинар Муминовић, пишући на ову тему, нити други дан није одустао од злураде замисли да је посриједи било само неко куцкање и лупкање, понудићу читаоцима - у име слободе писане ријечи, истине и борбе за равноправан третман у извјештавању о догађајима, заштите достојанства чланица ЦКД-а, као и потребе да се сваки напад на институцију или особе равноправно третира - мало другачије виђење инцидента од онога које је у два наврата понудила сарајевска редакција "Независних новина".

У најкраћем, у чему се састојао инцидент: велики подрумски прозор уоквирен тешким ливеним жељезом, тежак готово 50 кг, који стоји ниско при плочнику и увучен је у односу на фасаду, изваљен је након три узастопна ударца ногом.

Касно поподне (било је око 17.30), напољу је био већ мрак, свјетло је горјело у канцеларији, а унутра се одржавао састанак на којем је било пет жена. Двије имају своје радне столове непосредно под тим прозором. Провалник није могао знати да је прозор с унутарње стране увучен и да ће пасти на подест испод прозора. Дакле, провалник је рискирао да повриједи или чак усмрти неку од упосленица. Просто је несхватљиво каквом је силом располагао. Отисци на прозору су од удараца ногом. То мора да је био неки кунг-фу борац или права нинџа - извалити такав прозор из шарки након три ударца, поломити браву и држаче на прозору, а све то под прилично оштрим углом (морао се сагнути и испружити кичму готово у истој равни са плочником)! Имао је и помагача који је дежурао на углу улице, баш тамо гдје је полицијска станица општине Центар - ни сто метара даље.

Полицајац који дежура пред станицом каже да је провалник морао дуже чекати, јер се то десило онога часа када је он на пар минута ушао у своју кућицу да се угрије. Бјежање двојице провалника је примијетио чувар паркиралишта, који је у том тренутку отишао иза првог угла да наплати некоме паркиралишну услугу (а примијетио је да се они већ одавно туда врзмају). Е, дакле није посриједи било никакво лупкање и куцкање о којем пише новинар Муминовић, увјерен у истинитост навода конобарице, него провала у наше просторије, за коју је тешко замислити да је могла бити мотивирана крађом.

Сматрам да оваквим новинарским карикирањем читавог случаја нису компромитирани само чланови Центра за културу дијалога него је окрњен и углед "Независни новина". Претварањем у обичну фарсу нечега што се у очима јавности појавило као озбиљан инцидент у ствари је имплицирано да је новинар "морао" написати текстове зато што је С. В. била новинар године по избору "Независних новина", а то у оба своја чланка и наглашава.

Тако су компромитовани НУН РС, уред градоначелника Сарајево, Министарство образовања КС, Прва полицијска управа, РТРС, редакције "Гласа Српске" и "Дневног аваза", пошто су сви они јавно реаговали на "свакодневно дјечје лупање по прозорима", изразили своју забринутост што се такво нешто догодило усред Сарајева и такође оштро осудили овакву појаву.

Није дакле у питању ништа друго него најгори чин вандализма и застрашивања, који само пуким случајем није имао трагичне посљедице. Овај упад је направљен након бројних вербалних напада, увреда и провокација, те готово отворених позива на линч. Оних позива које администратори сарајевских портала не бришу у име слободе изражавања.

И на крају, ово опако подметање у режији сарајевског дописништва "Независних новина" ме подсјетило на прилог о овом догађају којег је на својим главним вечерњим вијестима емитовала ФТВ, а у којем је у ствари гледаоцима сугерисан нови, прилично добар разлог за напад. Наиме, у наизглед коректно и професионално пренесеној вијести означена сам као "колумнистица која често гостује на РТРС-у".

Да ли је то напросто чисти факат, попут онога да често купујем у "Меркатору" или идем на пијацу Маркале? Подсјећам своје читаоце да је у етеру овог јавног сервиса РТРС она медијска кућа која "промовише фашизам, национализам, итд." Бојим се да изјавити такво нешто на ФТВ-у није значило ништа друго него ставити ми мету на леђа са поруком "Aј Кармела".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана