Кад неће РAК хоће суд

Е зато што је Основни суд у Бањалуци донио пресуду у корист Драгана Давидовића, директора РТРС-а, у спору против Слободана Васковића, Бакира Хаџиомеровића и Душке Јуришић, због прилога у магазину "60 минута". Истина, данас ниједан од актера судског спора не обавља посао који је тада обављао. Тако је Васковић прогнан са ФТВ-а као великосрбин, иако је био највећи бх. патриота када је из све снаге викао и галамио на РС и њено актуелно руководство. Но, једнога дана, сасвим случајно и без икакве задње намјере, уредништво емисије за коју је то радио, открило је да је Васковић ипак непријатељ. И да вук може длаку мијењати, али ћуд никако. И, уосталом, довољна су њима три пријатеља из РС, јер ако би их било више, испало би још да је РС нека добра творевина, а не "геноцидна". Та три пријатеља су: Миодраг Живановић, Светлана Ценић и Тања Топић. Доста и превише их је. A како ово троје могу покрити све актуелне теме од хортикултуре до економије и политике, онда нема потребе да још неко заузима медијски простор Федералне ТВ.

Власт "за човјека"

Бакир Хаџиомеровић не уређује више магазин "60 минута". Сада уређује ФТВ. Како је та емисија у цјелости била посвећена откривању афера и корупције, политичких скандала и тајних разговора, онда би у том тону требао бити и нови циклус. Но то би значило инсистирати на свему овоме код актуелне власти. A актуелна власт је "за човјека", доброг човјека који може да води емисију, али и ТВ кућу. Дуго је та власт баш на тој телевизији рекламирана као најбоља алтернатива "корумпираним, криминогеним, националистичким, клерофашистичким хоботницама".

Е сада, почети о њима правити прилоге, значило би да нема разлике између ових који су сада на власти и оних прије њих, а то никако не може бити тако, зар не? Уједно, тешко је бити арбитар према странци за коју отворено кажете да је подражавате и којој свим срцем припадате. Како би могао, на примјер, Рајко Васић писати или говорити против Додика? Тешко, никако! Па зато треба имати разумијевања и за ову одлуку ФТВ-а да емисија буде обустављена до даљег.

A остала нам је и Душка Јуришић. Њу су управо њени најближи сарадници уклонили из свог видокруга, по ко зна којем основу. Истина, увијек ћете чути да јој са ФТВ-а није отказ дало руководство те телевизије него, замислите, Фахрудин Радончић! Aли како логика не игра превелику улогу у формирању јавно изречених ставова, онда ето у јавности пролази мнијење да је тај човјек одговоран за њену смјену. Изгледа да нико не смије мало дубље анализирати шта се дешавало у матичној редакцији ове новинарке, али и по другим одајама ове ТВ куће. Понајмање је то био спреман урадити РAК, који никада у посљедњих неколико година није изрекао никакву санкцију на ту адресу, успркос бројним приговорима, тужбама и притужбама. Рекла сам не смије нико и то не без разлога. Другачије је немогуће тумачити сву нијемост или једва покоју изговорену реченицу о свим непријатностима кроз које је ова новинарка ФТВ-а пролазила док су јој други у матичној кући одлучивали о животу и радном статусу. Нажалост, изостали су јавни притисци, бројни текстови и видео-прилози који би разоткрили цијелу аферу у вези са случајем Јуришић и ФТВ. Није ли примарни задатак медија разоткривање неправилности у раду извјесних институција, па тако и јавних сервиса? Није ли то задатак НВО-а и цивилног друштва у цјелини? Јесте, наравно да јесте, али нека осиња гнијезда се напросто не дирају, ради опште безбједности.

Јавни линч

Е вратимо се "случају Давидовић против ФТВ-а". Човјек је добио судску пресуду у спору у којем је тражио правду за душевну бол која му је нанесена. Не само њему него и његовој породици. Током тог спора и свих гнусних прилога њему посвећених са ФТВ-а, он није имао полицијску заштиту, за разлику од других који и дан данас живе окружени полицајцима, иако више не праве емисије и не објављују тајне обавјештајне податке. Све то, наравно, на рачун грађана и ТВ претплатника. Па и оних из РС! Мада је заштита Давидовићу требала сваки пут када би долазио у Сарајево на састанке јавних сервиса, ако ништа друго онда због прилога о њему које су му колеге из Сарајева често сервирале .

Ево и данас се његов јавни линч наставља, а најновији повод је то што је изјавио да ће новчана средства која добије од судског спора уплатити у хуманитарне сврхе. Поново читамо подсмијех и националистичко хушкање: "Давидовић, познатији као 'певач патриотских песама', још је издао лично саопштење у којем је навео да су 'као медијски, полицијски, политички и пројекат заштите мафијашких босова, емисија '60 минута' и њени креатори оставили трајан ожиљак на лицу овог друштва.' Не дај образ, Драгане, низашто на свијету!" Погађате, овај текст је преузет из магазина "Дани", узорито професионалне новине. Па докле више понављање да је Давидовић пјевач патриотских пјесама? Боље би било да је новинар потписан иницијалима своју новинарску храброст исказао истражујући ваљаност Давидовићевих квалификација на рачун емисије и новинара са којима је био у спору. Било би добро да коначно неко скупи снаге у Сарајеву и направи тај преокрет, умјесто славодобитног махања ратним досјеима. И да, добро је рекао новинар "Дана", "не дај образ, Драгане". Било би то још увјерљивије да је додао: "не дај да ти блате образ мјесецима као што су то ономад радили на ФТВ-у, па те сваког понедјељка лијепили на Инцков образ без икаквог мотива, осим можда... хушкачког или националистичког". Е било би добро и такво нешто напокон чути. Онда би се у сарајевским новинама појавили и неки другачији наслови. Рецимо, умјесто: "Метак у чело па руку у џеп" (тако "Дани" описују оно што они виде као офанзиву РТРС-а на медије у Федерацији, имајући у виду спор против новинара Калетовића, и спор Давидовића против ФТВ), читали би: "Без метака у медијима, са казнама по заслузи". Било би то "независно и реформирано новинарство" које не чека на судске пресуде, поготово ако су то пресуде чије разлоге је морао, не требао, јавно афирмисати управо РAК и то много прије него ли је случај дошао на суд.

++++

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.