Јесу ли нељуди они који не мисле исто

Ваљда зато што знају да је тај медиј изузет из било каквог новинарског кодекса, те уредници такозваних алтернативних, грађанских портала као да се утркују чији портал ће објавити простији текст или простији chat (ћаскање) са познатим новинарима. Након што сам неки дан прочитала текст "Образовање (не)гради БиХ", који је пренесен са "пријатељског" портала www.e-balkan.net на портал Бука, избројала сам све увреде, неистине и недопустиве квалификације, као и озбиљне тврдње извјесног новинара. Резултат је био шокантан. Наиме, цијели текст је саткан од веома тешких квалификација и узнемирујућих тврдњи о неким медијима ("Глас Српске" и "Aваз"), као и особама које сарађују са споменутим медијима. Издвојићу само неке: "...предводница корупционашког пука, предводница фашистичког пука, бесмислено пише, безобразно пише, бљувотине пише, одвратно лаже, бесрамно лаже, поставља будаласто питање, интелектуалци су за новац спремни да вишеструко укаљају своју професију, продавачи магле, заговара сегрегацију..."

Нећу анализирати садржај текста и импликације које има кренувши већ од наслова, јер би то био покушај побијања аргумената ад хоминем, а то није могуће нити је етички оправдано у формалној дебати. Често се, када укажемо на аргумент ад хоминем који долази из "грађанских" медија, то на сваки начин релативизира и настоји доказати како није у питању таква врста аргумента. Међутим истина је да наши медији, посебно алтернативни, обилују таквим садржајима.

Деконтаминација

Портал Бука, као што се може прочитати у импрессуму, основао је и уређује "Центар за информативну деконтаминацију младих Бањалука". Назив Центра је симболичан и веома га је важно повезати са текстом који је објављен.

Дакле, "деконтаминирати" би значило "очистити од патогених организама", што имплицира да је мисија Центра очистити информативни-медијски простор од свих патогених појава, а што је свакако племенита мисија.

Но, да ли је могуће очистити простор чистећи га оним што треба очистити? Aко је једини начин да очистимо неки простор уводећи најпростије, пуне језика мржње, језика улице написе у информативни простор, онда је посриједи суштинско неслагање са основном идејом портала. Aко је изношење најгорих квалификација и увреда, судова који некога дифамирају, алтернатива режимским медијима, онда је то много веће загађивање простора него оно извориште због којега се износе такве тврдње.

Овдје инсистирам на ријечи "тврдња", јер у тексту о којем говорим нема "мишљења" које није подложно ставкама "Закона о заштити од клевете". Тврдити да неко предводи неку групацију, значи имати поуздан доказ за то и треба га онда изнијети. Тврдње које извјесни новинар износи са жељом да нанесе штету или душевну бол ономе о коме говори, морале би бити подложне оштрој јавној критици, али и доћи под оштрицу бројих кодекса о медијима. Када ће напокон уредници почети да сносе одговорност за оно што објављују? Да ли људи постају мета деконтаминације медијског простора само зато што не мисле као неке јавне личности, или неки уредник рецимо, који радо објављује и чак наручује такве текстове? Да ли заиста све наше неистомишљенике треба јавно спалити на ломачи и дискредитовати их, јер не дијеле наша увјерења?

Да ли деконтаминирати значи бескрупулозно задирати у нечију приватност, распредати и исмијавати разлоге и одлуке појединца које никога не би требале да се тичу до њега самога? Шта ако иза такве једне егзистенцијалне одлуке стоји најпотреснија људска драма? Колико ће се далеко онда чути бука и брука такве "деконтаминације медијског простора"?

"Одговорни" уредници

Потресно је читати такве текстове из којих се закључује да бројни угледни новинари, јавне личности и "одговорни" уредници сматрају да је језику улице, мржње, подметањима и изношењу неистина мјесто у нашим медијима. Да ли је то и отворена порука младим новинарима? Да ли је овако треба читати: "Убијте ријечима све оне са којима не дијелите ставове и опредјељења! Веома је важно да се јавно обрачунавате са онима који су означени као ваши непријатељи! Учините им живот неподношљивим, напакостите им на све начине и трајно их уклоните из јавног простора!" Није ли то добар начин охрабривања и за друге облике насиља над онима који нису исти као ми? Хм, свашта би се овдје таквој једној претпоставци могло придодати!

Нажалост, оваквим текстовима само се доказује да је алтернатива "патогеним појавама" много разорнија и да много више уништава простор јавне комуникације него мишљења оних против којих се воде такве кампање. Наводну неистину не можемо доказивати износећи саме неистине, а текст поводом којега ово пишем само је јадан од великог броја других објављених у посљедњих неколико мјесеци.

Штета је за медијски простор ове земље што се тако промовише образац по којему су неистомишљеници нељуди које треба на сваки начин уништити и да у остварењу таквог циља никакви постулати новинарства и демокрације не треба да важе. Зар је потребно увијек изнова наглашавати: "Други и другачији није нечовјек, него човјек са истим правима на изношење свог мишљења док год не вријеђа и не угрожава друге људе".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.