Избори за исто данас

Пошто данас мање-више сви пишу о изборима, ја сам одлучио да не пишем. Онда сам се сјетио да сам одлучио да више не одлучујем, па ћу, ево, ипак писати о изборима. Избори су, иначе, најтежа ствар у животу. Да почнемо са поучним примјером, а?

Двојица из вица

Каже један виц, Мујо пружио Суљи двије јабуке, једну већу и једну мању. И каже му: "Суљо, ево јабука. Једна је за те. Узми, немој се стидит". Суљо хоп, па за већу. И таман да је загризе, кад ће му Мујо: "Па, болан Суљо, како те није стид?". Суљо га унезвијерено погледа и лаички пита: " A што ће ме бит стид?". Мујо ће: "Ја ти дајем дви' јабуке, да изабереш, ти одма' за већу... Е, мој Суљо..." Суљо упита: "Па, коју би ти узео?". Мујо каже: "Па, мању, наравно". На то ће Суљо њему: "Па, ето ти је!".

Јучер за горе сутра

Били су избори, штонорећ' јуче. Бирало се између истих и горих, бирало се оно за што се мислило да је мање зло. Пресавијали су се листићи, људи су их убацивали у кутије са слабашном надом да ће се у њиховим животима нешто промијенити. Бирала се јабука за коју се мислило да је већа и сочнија, бирала се трећина, половина, четвртина јабуке, да се не би остало без јабуке. Највише јабуке је уграбио народ са највише руку, бошњачки. Има сад два члана Предсједништва. Народ са нешто мање руку, српски, онај са ентитетом, није се нешто забринуо и претргнуо. Нешто скоро пола јабуке већ имају. Они ће трпјети колико год треба, само да им остане то пола јабуке. Трећи народ шкргуће зубима и сјећа се, са бијесом, завезаних застава из 1992. године.

С ким си - таки си

Бошњачки члан Предсједништва је Бакир Aлијин Изетбеговић. Хрватски члан Предсједништва је Жељко Подобни Комшић, дика и узданица босанске чаршије, Хрват по службеној дужности. Српски члан Предсједништва је Небојша Радмановић, човјек који није ни морао да се кандидује - таква му је конкуренција. Бирали су их углавном људи који су их бирали и на прошлим изборима. Требам ли вам рећи да ја опет нисам изашао на изборе? Не зато што сам паметнији од других, нисам ни под разно, нисам изашао гласати јер нисам хтио да будем саучесник у овој сулудој представи у којој болесно босанскохерцеговачко окружење глуми демократију и цивилно друштво, за очи и уши међународне заједнице, Међународног монетарног фонда и Европске уније.

Избори у Гету и аутобусна демокрација

Како стално понављам, избори у овој земљи немају смисла. Избори су за слободне људе, не за људе уцијењене прошлошћу и политичком ситуацијом у којој им је једини избор да се боје једни других. Преко 100.000 мртвих, преко милион расељених, милиони уцијењених смрћу својих ближњих и страхом од новог рата и покоља. Босна и Херцеговина је хетерогена заједница без јединствене јавности, несрећна и несређена заједница утемељена на злоупотреби демократије. Хм, с обзиром на то да је нови члан троглавог предсједништва син првог предсједника, БиХ би се могла назвати још и династијом... Како један мој пријатељ рече, као да се бира нови возач раздрнданом аутобусу у фази полураспада. Умјесто да се купи нови аутобус или размонтира и поново састави (уколико се исплати), покушава се промијенити возач. Бх. аутобус ни Фитипалди не би могао да изведе на неки модеран европски или свјетски аутопут.

Главати господини и Сенад Aвдић

Синоћ гледам на Федералној, оној Злајиној, (Златка Лагумџије), помно одабране, у ситне сате. Причају о изборима, о првим резултатима. Двојица невладиних европских пулена, неколико њих што воле млатити празну сламу и једини компетентан и логичан тип - новинар Сенад Aвдић, човјек чије име и презиме значи Слобода Говора у Сарајеву. Причали су углавном колико је ко од њих изненађен и мање изненађен резултатима и зашто је изненађен или неизненађен. Водитељи типични за ФТВ, поскочни и радосни због Жеље Комше и због СДП-а. Гладила се стварност, причало се о напретку у размишљању људи, трућало се о истом као и протеклих успјешних покушаја маскирања стварности. Сви ће они бити мирни сљедећих година, ништа им још неко вријеме нико не може. Сенад им се мало чудио, мало им помјерао тачке гледишта (безуспјешно, као и до сада), мало гледао испод себе и мрмљао себи у браду. Мање је говорио него прошли пут, увидио и он, чини се, да је у оваквој констелацији ствари џаба некима нешто говорити.

Ко то тамо пева, наставак

И? Шта се догодило? Представа за јавност(и) је прошла. Промијенило се, по очекивању, није ништа. Глупи ће и даље доказивати да има још глупљих, неуспјешни да има још неуспјешнијих, несрећни народи ће доказивати да су најнесрећнији и најпоубијанији баш они, славиће се и деградирати мртви и њихове кости потурати под нос и на екране живима, растурени аутобус ће стари возачи возити још неколико година, пужевом брзином и са поправкама сваких пар километара неизграђеног аутопута. Суљо ће загристи поклоњену јабуку и појести је. Тако ће преживјети до сљедеће донације, садаке, нафаке и фестивала, до сљедеће ублехе зване још и Избори.

Њих двојица, ја и бабо сами

Послије избора, ликовање, само не знам над чиме. Овдје гдје пишем, у Федерацији, СДП се представља као вишеструки побједник. Изабрани Хрват по службеној дужности, Жељко Комшић, спреман је да из коријена промијени Босну и Херцеговину, укине РС и злочесте Србе просвијетли до те мјере да пусте да им Бошњаци бирају представнике, као Хрватима. Жеља је, наиме, добио три пута више гласова него Борјана Кришто, кандидаткиња ХДЗ-а БиХ, и то углавном тамо гдје Хрвата процентуално има колико никла или кадмијума у земљи. Кандидат за бошњачког члана Предсједништва Бакир Изетбеговић пуно је умјеренији и мање милитантан. Он би, наиме, да од Босне и Херцеговине за свој народ спаси шта се спасти може, види да је враг однио шалу, да одлази и протекторат и међународна заједница. ХДЗ је ипак задовољан у кантонима гдје стварно Хрвати бирају Хрвате, имају апсолутну већину. Сарајево ионако познају као мјесто гдје им се кроји капа, не и остатак одјеће.

Младе вође, да лакше прође

Никад нико од тих силних странаца који су дошли овдје, није дошао на идеју да направи културну или културолошку мапу Босне и Херцеговине. Долазили су са упутством за употребу за демократију, с парама које су трошили на младе људе које је требало обучити за будуће вође, плаћали их као три професора или два хирурга. И ништа. Само су их навикли на виски и француске коњаке, на добра кола и путовања, на скупа одијела и којекакве прашке. Да, и усадили су им навику да уче паметније од себе памети коју су покупили на семинарима OSCE-а и других НВО-а. Што се тиче БиХ и резултата њихових напора, све је исто као 1996. године, можда и горе. Само су огромне количине пара потрошене на стварање привида цивилног друштва. Још увијек нису схватили да се ради о три јавности, не о једној. Да људи у овој несрећној земљи не читају исте новине, углавном не живе заједно и чак се не хране исто. Један од показатеља те шароликости и нехомогености ће бити и попис становништва. Тај попис ће показати гдје је све извршено "етничко чишчење" и колико је исто било темељито обављено. Испашће да је протјеривање становништва најбоље успјело тамо гдје се највише прича о мултиетичности и мултикултуралности.

Бх. копље од три половине

Знам, знам, није лако човјеку странцу објаснити ствари које су и нама прилично нејасне. Лакше је причати о народу који је срећно живио док није дошао неко и завадио га, а онда је почео рат. И успут окривити већ на почетку рата сатанизоване Србе. Као кад је школски инспектор дошао у провинцијску школу, да види шта наставник математике ту ради. И, тог дана дјеца су требала да уче сабирање разломака. Уча сабире двије трећине и једну половину. И каже: "Е, овако, дјецо... Саберете бројнике, саберете називнике, потпишете то и... И ето вам резултата." Инспектор се нарогуши и каже "Господине, то не иде тако. То није исправно!". Виспрени уча, у најбољој намјери и за опште добро, баш као међународна заједница у БиХ, на то каже инспектору: "Ма, знам ја да то није баш исправно. Aли, тако ми је лакше објаснити..."

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.