Из Русије с љубављу

Поред оригиналних пет чланова, Бразила, Русије, Индије, Кине и Јужноафричке Републике, ово је први самит на којем су учествовала и четири нова члана - Египат, Етиопија, Иран и Уједињени Арапски Емирати. За Руску Федерацију, која се тренутно суочава са западним санкцијама због рата у Украјини, ово је велика дипломатска побједа. Тренутно се читав свијет налази на прагу новог мултиполарног свјетског поретка.

Раст БРИКС-а

Заједно ових девет чланица БРИКС-а чине више од једне трећине свјетског БДП-а по паритету куповне моћи. На све то, БРИКС државе имају заједно преко 40 одсто свјетске популације и 30 одсто глобалне производње нафте. Иако се на нашим просторима чланство у БРИКС-у наводи као препрека европским интеграцијама БиХ и Србије, ова групација је заправо директни конкурент Г7 групацији, а не Европској унији. У поређењу са БРИКС-ом, државе Г7 групације сачињавају мање од 10 одсто свјетске популације, а њихов опадајући глобални БДП тренутно износи нешто мање од 30 одсто, по чему је БРИКС и званично престигао западне конкуренте и постао економски најјача и популационо најмногољуднија организација на свијету.

С обзиром да су западни критичари искористили одустајање Аргентине и неодлучност Саудијске Арабије да се придруже групацији као доказ нестабилности и неодрживости исте, БРИКС земље су увеле нову категорију за чланство у групацији - тзв. партнер земље. Увођењем ове нове категорије, слично као и у Шангајској организацији за сарадњу, земље које су заинтересоване за чланство у БРИКС-у се сврставају на један одређени период у ову категорију, прије њихове потпуне интеграције у групацију. Тако се БРИКС-овим члановима на самиту придружило и 13 партнерских земаља, укључујући Алжир, Бјелорусију, Боливију, Кубу, Индонезију, Казахстан, Малезију, Нигерију, Тајланд, Турску, Уганду, Узбекистан и Вијетнам.

Један од скандала на самиту јесте свакако блокирање Венецуеле од стране Бразила на путу да постане партнер земља. Иако бразилски предсједник Лула да Силва није био присутан на самиту због наводне тјелесне повреде, ово није спријечило његову владу да блокира Венецуелу, изазивајући тако оштру критику љевичарских организација у Латинској Америци и мини-кризу на самом самиту. Предсједник Венецуеле Николас Мадуро, који је и лично био присутан на самиту, је изјавио да је ово чин агресије против његове земље и насилничка политика Бразила према Венецуели. Оваква интерна динамика указује на многе политичке препреке са којима се ова организација суочава интерно, које доводе у питање њену геополитичку одрживост. Предсједник Русије Владимир Путин је изјавио да се Венецуела, суочена са вишегодишњим економским санкцијама које је Запад усмјерио против ње, бори за свој опстанак, сугеришући тако важност њеног чланства у овој групацији.

Да ли може Русија дипломатијом да ријеши овакву и сличне препреке? За сада се показало да је то и те како у оквиру њених могућности. Један од највећих догађаја који су се одвили на овом самиту јесте свакако историјско потписивање уговора између Индије и Кине, којим су разријешени међугранични спорови између ове двије државе. Да се подсјетимо, у мају 2020. године дошло је до више граничних сукоба између Индије и Кине у спорним регионима, које су резултирале смрћу и рањавањем више десетина војника, што су западни критичари одувијек користили као главни аргумент уперен против БРИКС-а. Међутим, уз медијацију Руске Федерације, која гаји одличне односе са обје државе, лидери Индије и Кине су поред потписивања историјског уговора, одржали прве билатералне односе у посљедњих пет година, на којима су истакли спремност на повећање међусобне сарадње. Овим актом је Руска Федерација осигурала велику геополитичку побједу и тако поставила темељ на којем се гради нови мултиполарни свијет.

Поредак и правила

Оно што је кроз историју конституисало глобални политички екосистем јесте одсуство институционалне хијерархије која би регулисала међудржавне односе. Тако су националне државе одувијек биле остављене на милост и немилост геополитичких струја, које су човјечанство више пута гурнуле на ивицу планетарног и цивилизационог самоуништења. Данашњи политички и институционални механизми су оличени у идеји “поретка заснованог на правилима”. Централни аспекти овог поретка укључују слободну и неометану глобалну размјену добара, мултилатералне институције као што су Уједињене нације и Међународни монетарни фонд, раст демократије и ширење либералних вриједности. Међутим, данас се за овај термин вежу разне конотације, у зависности ко га користи.

Након Другог свјетског рата, а посебно по завршетку хладног рата, Сједињене Америчке Државе, као посљедња велесила су преузеле морални императив у ширењу либералних вриједности и јачању “поретка заснованог на правилима”. Као резултат одсуства било каквог геополитичког трења, Американци су дуги низ година писали правила и спроводили их на глобалној сцени, што је свакако био случај и на простору западног Балкана у посљедњих 30 година. Утисак је да је спољнополитички естаблишмент САД, тзв. блоб, опијен вишедеценијским спровођењем једностране пројекције моћи на остатак свијета, давно изгубио морални компас на који се највише и позива ова америчка елита. Ово се највише огледа у чињеници да су САД, као главне архитекте овог поретка, биле управо тај актер који је највише одступао од успостављених правила, што је и био случај када су САД одлучиле да бомбардују Југославију без одобрења Савјета безбједности Уједињених нација.

Са повратком Кине и Русије као велесила у новом БРИКС формату, овоме је свакако дошао крај. Данас политички Запад види ове двије велесиле као највеће дестабилизаторе “поретка заснованог на правилима”, како због перцепције да се ради о аутократским друштвима која се не уклапају у западни концепт либералних демократија тако и због минимализације и угрожавања спољнополитичке моћи САД.

Све земље чланице БРИКС-а потписале су 23. октобра заједничку изјаву у којој истичу жељу за миром, праведнијим међународним поретком у ком су заступљени интереси свих земаља, као и реформисаним мултилатералним системом, осврћући се посебно на одрживи и инклузивни развој земаља. У потпуности је одбачена идеја међународног система који функционише по западном принципу. У даљим наводима земље БРИКС-а позивају на реформу Савјета безбједности Уједињених нација, као и “Бретон Вудс” институција. Главна премиса се даје функционисању Уједињених нација и међународног права, што може да објасни и присуство генералног секретара УН Антонија Гутереша на самиту у Казању.

У даљим наводима изјаве, чланице БРИКС-а су осудиле унилатералне и присилне мјере које су довеле до дисрупција у функционисању свјетске економије. Ово се понајвише односи на економски рат који Запад води са Русијом и другим земљама, као што су Венецуела, Иран, Сјеверна Кореја, Сирија и многе друге. Као одговор на овакве поступке САД, који дестабилизују свјетску економију, наводи се неопходност дедоларизације свјетске трговине и успостављања нових међународних монетарних и платних система. Овдје ће свакако да игра улогу јачање БРИКС-ове Нове развојне банке, али и стварања новог система заснованог на “валутној кошари”. Неминовност је да се свијет налази на прагу мултиполарног уређења, међутим, ово не подразумијева и мултилатерализам. Да ли ће нови поредак да води ка праведнијем свијету, у којем би се чуо јаче и глас српског народа на међународној сцени још увијек је нејасно. Осврћући се на историју људског рода, мултиполарност са собом носи и већу опасност од међународних и масовних конфликата, што је и довело до свјетских ратова. Једини гарант глобалном миру и стабилности је мултилатерализам, тј. спремност велесила на компромисна рјешења и дијалог. Ако је судити по изјавама земаља на самиту у Казању, БРИКС је изразио спремност на дијалог, а на политички Запад се још увијек чека.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.