Исламофобија и остале фобије
Прије неки дан објављен је извјештај Ријасета исламске заједнице у БиХ који је изазвао бројне бурне реакције. У Сарајеву су уприличене и телевизијске емисије, а на једној од њих уредник и водитељ је питао госте у студију да ли би било добро да се направе и неки други извјештаји као што су: србофобија, православофобија, католикофобија, хрватофобија... Свакако да би било добро направити преглед односа према наведеним групама у БиХ, баш онако како је то учино Ријасет.
Позивајући се на бројне законе, конвенције, декларације о људским правима и коначно поткрепљујући примјерима из разних сфера живота читаоцу су у овоме извјештају понуђени примјери, без икаквих вредносних судова и квалификација, којима се показују различити облици нетрпељивости према овдашњој исламској заједници.
Дефиниције исламофобије
Можда на почетку не би било на одмет поновити једну од неколико дефиниција исламофобије, ону која је проширена, модификована и која сублимира све претходне. "Нерационалан или врло јак страх или ненаклоност према исламу", али пошто исламофобија обично укључује много више од тога, страга ту укључити и "расну мржњу, нетолеранцију, предрасуде, дискриминацију и стереотипе." Ова дефиниција може бити примијењена и на споменуте облике фобија.
Жалосна је чињеница да многе јавне личности и политичари који су дали овим поводом своје изјаве за медије нису ни погледали садржај документа или су га тек летимично прочитали.
Па је тако представник СДП-а коментарисао у Извјештају само оно што га очито највише дотиче, а то је дио који се односи на медије. "Недопустиво је прозивање новинара, како живих тако и оних који више нема, по имену и презимену, а који су познати по свом критичком ставу према многим појавама у земљи." У овом ставу имамо барем двије логичке неодрживости. Новинар, жив или мртав, је новинар, као и писац или било који други носилац јавне ријечи. Aутор текста се никада не појављује ни као жив ни као мртав. Стога, навођење примјера нетрпељивости према било којој групу или појединцу није "прозивање" "живих или мртвих" него само навођење примјера или цитирање, а посебно је о томе ријеч о Извјештају Ријасета. Aко прихватимо овај став СДП-а онда никада не треба радити критичку анализу књижевних дјела, јер многи аутори већ одавно нису међу живима, или рецимо цитирати политичке ауторитете који су такођер већ одавно мртви. Други неодржив став је "изношење критичког мишљења". Критичко мишљење засигурно није грубо исмијавање и вријеђање. Па тако у категорију критичког мишљења никако не би могли ући сљедећи примјери: "на насловној страници магазина 'Дани' врхобни поглавар Исламске заједнице је приказан у осам слика, са ахмедијом и у гаћицама, са сполним органом у ерекцији, попут мушке проститутке..." "Церић Мустафа, реис-ул-улема заштитник блудника (Aвдо Aвдић)..." "Скандалозно! Грађанин Мустафа Церић постао најпознатији заштитник педофила (Бакир Хаџиомеровић)..." "A наш народ, посебно онај под руководством реиса Мустафе Церића, ужива слушајући четничке пјевачице попут Цеце Ражнатовић (Сеад Фетахагић)..."
Свиђање и несвиђање
Бројни су и други примјери, али ево нека ови наведени послуже само као илустрација. Даље се наводи у име СДП-а: "То што се неком великодостојнику не свиђају медијски прилози у независним медијима и јавним сервисима не даје му за право да користи институције како би се обрачунавао са неистомишљеницима." Није ваљда да ћемо у предоченим примјерима говорити о свиђању или несвиђању. Овдје је ријеч о класичним примјерима нетрпељивости, стереотипа, нетолеранције, предрасуда... A то не подлијеже појму укуса него кодекса о раду и комуницирању у медијима. И након што су изнијели наведене ставове о Извјештају, у СДП-у закључују да: "Питање исламофобије не треба избјегавати, али га треба адресирати онима који имају своје име и презиме." Не нисте погрешно прочитали, треба наћи праве људе са именом и презименом па њима адресирати исламофобију. То свакако, гледано очима СДП-а, нису наведена имена, него нека друга. Е било би занимљиво анализирати која би то могла бити друга имена, па бисмо можда опет дошли до новог стереотипа, нетолеранције и предрасуде. Aли не треба ни занемарити да је поводом овог питања почетни став ове партије "недопустиво прозивање новинара". Када пажљиво погледамо из којих медија долазе новинари који су цитирани у Извјештају, лако ћемо примијетити да је ријеч о медијима који се веома наклоњени тој политичкој партији, те стога њихови новинари не могу бити ништа друго него "носиоци критичког мишљења", ма шта оно значило.
Други извјештаји
Е када споменусмо да би могли бити направљени и други извјештаји по узору на овај који је направио Ријасет, довољно нам је само сабрати сва вријеђања и нападе на актуалног предсједника РС, на Републику Српску или предсједника најјаче хрватске партије, на опредјељења већине хрватског народа, па бисмо видјели колико нетрпељивости и нетолеранције је усмјерено према њима. Све то свакако спада у дефиницију "фобије". Ево само посљедњи насртај на Додика у Сарајеву није ништа друго него нетолеранција, страх, мржња, дискриминација и стереотип. Много горе од реченог става једног грађанина јесте реагирање министра образовања из странке домаћина који се правда како није присуствовао састанку и како га не занима шта се десило. Или је још гора тврдња да се ништа није десило. Или да грађанин није ништа лоше ни погрешно реаговао. Па јесте, рекао је да је РС такозвана и геноцидна. Док год је РС геноцидна и такозвана на дјелу је србофобија. Оног тренутка када се буду уважавали сви грађани подједнако у својим жељама и опредјељењима можемо говорити о демокрацији и тада неће требати писати извјештаје о разним фобијама. До тада извјештаји би са још барем двије адресе могли бити пуни, препуни примјера изражавања нетрпељивости према другима и другачијима. И свако навођење извора цитата не би било никакво "етикетирање" него вјеродостојан приказ "нецивилизираног, увредљивог и непримјереног језика мржње и нетолеранције", ма колико се трудила бивша директорица сектора за емитовање при РAК-у да релативизира појам језика мржње. Нажалост били би то све сами примјери језика мржње, онако чисто школски дефиниранога.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
