ИДЕ ГАС Писма о животу и литератури

 Његова биографија и библиографија су добро познате: рођен је у Суботици, отац жртва холокауста, одрастање на Цетињу, студирање и боемија у Београду, запослење на француским универзитетима, џојсовско прогонство и смрт у Паризу. Књижевни пут Данила Киша започео је са два кратка романа објављена у једном тому. “Мансарду” и “Псалам 44” сам Киш је врло често наводио као својеврсну метафору цјелокупног свог опуса: “Мансарда”, наиме, најављује његове метафизичке, а “Псалам 44” историјске књижевне опсесије. Три књиге које су услиједиле: “Рани јади”, “Башта, пепео” те “Пешчаник” представљале су својеврсну трилогију о одрастању, билдунгсроман, породични циклус односно - како је Киш више волио - циркус.

У овим књигама, а нарочито у “Пешчанику”, метафизичке и историјске опсесије се мијешају. Очева смрт у нацистичком логору обиљежила је читав Кишов живот, а уз помоћ свог истанчаног моралног осјећања Киш је у феномену концентрационих логора препознао круцијалну тему двадесетог стољећа. “Гробницу за Бориса Давидовича” породила је, по Кишовом исказу, опсесивна идеја да он као савременик два система опресије (нацизма и стаљинизма) има својеврсну моралну обавезу да пише о оба. Додатни повод била је блазираност западњачких салонских љевичара и њихово невјеровање у аутентична свједочанства о сибирским логорима. Књижевно мајсторство Данила Киша учинило је највише од немогућег, у његовој се прози - по ријечима једна критичарке - ужаси логора претварају у мед поезије. Мирослав Крлежа, један од Кишових књижевних претеча, написао је у склопу својих “Варијација на музичке теме” и кратки есеј о Моцарту. У посљедњој реченици есеја Крлежа вели овако:  “(…) Моцарт својим дјелом доказује стару и у хисторији умјетничког стварања необориво провјерену истину: величина умјетника није друго него свједочанство дубоко људских, сваком живом човјеку можда нејасних, али у свима нама подједнако живих, узнемирених осјећаја, које у аутентичним умјетничким објављенима читамо, гледамо или слушамо као записе својих загонетних несналажења пред љубављу и смрћу, тим првим и посљедњим тајнама људског живота.”

Осјећање губитка

На трагу прожимања љубави и смрти, Ероса и Танатоса, настаје посљедња књига коју је Киш објавио за живота: “Енциклопедија мртвих”. Кад је ова збирка кратких прича објављена Киш није имао ни педесет година. Умро је шест година касније, а његова прерана смрт трајно призива ону Остерову реченицу о Кафкиној прераној смрти: “Чак и данас осјећање губитка је скоро неподношљиво”.

У првој деценији након Кишове смрти Мирјана Миочиновић је приредила пет нових књига које се отад по правилу придодају Кишовом за живота утемељеном “канону”, односно комплету дјела у десет књига који су 1983. заједно објавили београдска “Просвета” и загребачки “Глобус”. Уз романе “Мансарда”, “Псалам 44”, “Башта, пепео” и “Пешчаник”, књиге прича “Рани јади”, “Гробница за Бориса Давидовича” и “Енциклопедија мртвих”, збирку драмских текстова “Ноћ и магла”, полемичку књигу “Час анатомије” те колекцију есеја “Хомо поетикус”, сада су се нашли и књиге “Песме”, “Електра” (Кишова поезија и драмска варијација Електра), “Вариа” (књига раних есеја и чланака), “Складиште” (мултижанровски каталог из оставштине), “Живот, литература” (незавршени торзо започете биографске књиге у форми интервјуа уз избор нефикцијских текстова углавном из осамдесетих година) те напосљетку “Горки талог искуства” (збирка интервјуа).

Буквално посљедњег дана прошле - 2021. - године, у књижарама се, у издању “Архипелага”, појавила обимна (632 стране) књига Данила Киша под насловом “Из преписке”. Без икаквог претјеривања, сада можемо казати да се сабрана дјела Данила Киша састоје из шеснаест томова. Они који пажљивије прате књижевну сцену сјетиће се да је још 2005. у Вршцу, у издању Књижевне општине Вршац, објављена књига истог наслова, али на (само) 113 страница мањег формата. Оно што смо знали из те књиге понавља се у овој књизи, али у много ширем контексту, као једва можда петнаест одсто свеукупне овде доступне преписке.

Заслужује ова књига многе обимне приказе и есеје, али овдје није мјесто том жанру. Овдје ваља рећи да ћемо кроз Кишову преписку упознати оног Данила Киша кога већ познајемо, али још више инокосног и још више бескомпромисног; Киша који се показује спремним да раскине издашан уговор са свјетски најпрестижнијим часописом ако би инсистирали да му мијењају причу, Киша који је незадовољан како његове књиге пласира “Галимар”; Киша који муку мучи са недоученим и непрецизним преводиоцима. Досад најбоља биографска књига о Данилу Кишу - “Извод из књиге рођених” Марка Томпсона, као и њен својеврсни наставак, “Жамор повијести” истог аутора - овим такође добива својеврстан апендикс.

Детаљи

Нека од ових писама, као примарни извори, нису, наиме, била доступна ни Томпсону. Писма су на различите начине посластица за књижевне сладокусце. Нека су литерарно сугестивна, нека су културолошки индикативна, нека нам илуструју Кишову релацију са људима на потезу од Франсоа Митерана до Филипа Рота и од Ота Бихаљи-Мерина до Зуке Џумхура. Има божанствених детаља - од тога како се Киш служећи војску у Билећи 1961. обрадовао Андрићевој Нобеловој награди (мада, додаје, мисли да ју је Крлежа и више заслужио и то много раније) до докумената од четврт вијека касније кад је и сам Киш озбиљан кандидат за Нобелову награду. Преписка са Дренком Вилен на осамдесетак страна је сама за себе роман. У њој се као епизодни ликови појављују Бранко Вучићевић, Момо Капор, Влада Петрић, Филип Рот, Јосиф Бродски, Сузан Сонтаг, у њој се као лајтмотив појављује Кишово признање да му учење енглеског иде слабо, из ње сазнајемо да су се на списку људи којима издавач треба послати енглески превод “Гробнице за Бориса Давидовича” налазили, између осталих, Манес Шпербер, Артур Кестлер, Франсоа Фејто, Клод Роа и Рејмон Арон.

У сезони књижевних награда за 2021. смо неколико пута од разног свијета из разних жирија чули да је прошла књижевна година била натпросјечно добра. Каква год да је та “берба” била, ова књига што се у књижарским излозима нашла посљедњег дана протекле године, без сумње је једна од максимално двије-три убједљиво најбоље.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.