ИДЕ ГАС Од демократије до диктатуре за пола године

Ако о томе знам више од заинтересоване просјечне особе, то је примарно заслуга рада на преводу обимне Хитлерове биографије коју је прије неколико година написао угледни британски историчар Брендан Симс. Хитлер је постао канцелар 30. јануара 1933. и никад до смрти није више предао власт. Нетачне су, међутим, тезе да је њемачко друштво консензуално стајало иза њега. И кад је био најјачи, за њега и његову партију гласало је око трећине електората. Он се власти докопао вјешто балансирајући на сцени с другим јаким актерима који су га потцјењивали, па су мислили да ће га се ријешити за пар мјесеци. Испало је обратно, њему је требало неколико мјесеци да се са свима њима обрачуна.

Како пише Симс, Хитлерово преузимање власти за многе је постало ноћна мора већ у првим сатима; СА одреди су широм земље почели да хапсе и туку љевичаре и Јевреје те, у нешто мањој мјери, католике и конзервативце. Током сљедећих седмица и мјесеци почео се стварати и дјеловати бруталан и све ефикаснији апарат терора. Хиљаде људи су биле заточене по подрумима и складиштима, често изложени озбиљном злостављању. Било је и много убистава. Организација радништва је системски уништавана; синдикати су ускоро забрањени. Велики дио репресије спровођен је кроз исполитизовани регуларни судски систем, а не само путем вансудског безбједносног апарата, тако да је насиље било у срцу нацистичког режима од самих његових почетака. Хитлерово преузимање власти јесте било у складу са законом, али је власт консолидовао и чувао на незаконите начине.

Главна мета

Хитлерови први потези, како се наводи, били су посвећени консолидацији његове власти у Њемачкој. Само неколико дана након што је преузео власт, усвојен је “Декрет о заштити њемачког народа” који је влади дао драконска овлаштења у спречавању права на окупљање и политичко изражавање, који је примарно био усмјерен против комуниста. Петог дана откад је ушао у кабинет, трећег фебруара, дакле, на захтјев самог руководства војске, Хитлер им је одржао предавање о својој стратешкој визији. Обећао је да ће скршити “пацифизам”, ојачати “вољу за отпором” те да “уништи марксизам да не остане камен на камену”. Што је још важније, обећао је да неће ни покушавати да прави било какво спајање између армије и СА. Хитлер је такође тврдио да је једини начин да се ријеши питање незапослености и да се “спаси” њемачки сељак заправо активна “политика насељавања”, што захтијева ширење њемачког Лебенсраума јер је овај тренутни “премален”. Размишљао је о економском рјешењу - “стицању нових могућности извоза” - али је преферирао “освајање новог животног простора на истоку и његову бескомпромисну германизацију”. Могуће је једино “германизовати” територију, понављао је и понављао много пута, а не становништво које на тој територији живи.

Паљевина зграде Рајхстага 27. фебруара увече за Хитлера је била озбиљан шок, као и за многе обичне Нијемце. Маринус ван де Лубе, холандски комуниста и скитница, ухапшен је исте ноћи. Још увијек је непознато шта се тачно десило, али нема никакве сумње да, без обзира на евентуално учешће појединих нациста, сам Хитлер нити је лично наредио паљевину нити је за њу знао унапријед. Био је страшно изненађен и чинило се да искрено вјерује да су за то одговорни комунисти. Хитлеров одговор био је драконски декрет “за заштиту народа и државе”. Њиме је укинуто право на окупљање, слободу штампе те изражавања генерално, као што је и ојачана политика надзора. Индикативно је да је ова легислатива такође суспендовала аутономију савезних држава ако оне нису у стању да гарантују јавни ред. Главна мета је била Комунистичка партија, која је сада изложена још већој репресији, али је јасан секундарни циљ био покретање напада на њемачки федерализам.

Наредни корак, како каже историографија, било је усвајање Закона пуномоћи, који би Хитлеру дао моћ да намеће законе без учешћа Рајхстага. Очекивао је такође да ће ова мјера ојачати Њемачку према спољном свијету. Круцијална за ово је била Центристичка партија, која би му дала важно политичко покриће. “Прихватање Закона пуномоћи од стране Центристичке партије,” рекао је члановима кабинета, “водиће до повећања нашег престижа у иностранству”. На домаћем терену Хитлер је сада био у значајно бољој позицији, имајући у перспективи и потписивање конкордата између новог режима и Католичке цркве. У страху од љевице, под озбиљним политичким, а често и физичким притиском од нациста, Центристичка партија је поклекнула. У идуће двије седмице Хитлер је легализовао уништење њемачког федерализма са два “закона о координацији савезних држава са Рајхом”.

Поука

До прољећа 1933. њемачка љевица била је углавном елиминисана. Широм Рајха је успостављена мрежа логора. Већ у марту 1933. први заточеници су утамничени у логору Дахау близу Минхена. Већина њих су били љевичари овог или оног типа, али је било и конзервативаца и католичких баварских федералиста. Циљ ових првих напада био је више усмјерен на обрачун са политичким, него са (наводним) расним непријатељима режима.

У љето 1933. Хитлер се острвио на остатке Вајмарског система. Прогласио је Први мај националним празником, изашавши у сусрет дуготрајним захтјевима љевице. Сутрадан је укинуо синдикате. Дана 22. јуна 1933. забрањен је СПД. У идуће три недјеље расформиране су практично све политичке партије изузев нацистичке, а 14. јула усвојен је закон којим се конкретно забрањује успостављање нових политичких партија. Истог мјесеца, након дуготрајних преговора, Хитлер се напокон договорио о конкордату са Римском католичком црквом. То је цркви дало слободу организовања те право наплаћивања црквених такса, као и право да се сама брине о својим пословима. Католичке школе и теолошки факултети су остали отворени. Тајност исповијести није довођена у питање. Заузврат, нови бискупи су добили обавезу да се закуну на оданост Рајху при преузимању дужности. Што је најважније, Ватикан се сагласио да забрањује свештеницима било какву политичку активност.

Само пола године, од краја јануара до краја јула 1933, требало је Хитлеру да положи политичке темеље за све што ће послије урадити, да заведе диктатуру која ће пасти тек послије десетина милиона мртвих.

Згодна поука, рекло би се, која нема рок трајања.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.