ИДЕ ГАС Кормак Макарти (1933 - 2023): Врела мудрост и врело љепоте

Прошле године писац Горан Петровић (1961), кога многи сматрају најистакнутијим савременим српским писцем, у истом је дану објавио два романа. То је необично само по себи, али је још необичнија чињеница да је то учинио пуних шеснаест година након свог непосредно претходног објављеног романа, дакле, послије више од деценију и по романескне паузе у објављивању. Практично у исто вријеме писац значајно старији од Петровића, али такође неко кога многи у Америци сматрају најистакнутијим савременим тамошњим писцем, Кормак Макарти, дакле, пуних шеснаест година након свог непосредно претходног објављеног романа дакле, послије више од деценију и по романескне паузе у објављивању, публикује у размаку од шест недјеља два романа: “Путник” и “Морска звијезда”. Као писац у напону снаге Петровић је своја два прошлогодишња романа најавио као дијелове веће саге коју ће у наредним годинама сукцесивно објављивати. Нажалост, два прошлогодишња романа Макартијева била су његов опроштај. Умро је 13. јуна ове године, тридесет и седам дана прије недоживљеног деведесетог рођендана.

Људски ослонац

“Дужност и повластица пјесника, писца је да помаже човјеку да издржи, снажећи му срце, подсјећајући га на храброст и част, и наду, и понос, и саосјећање, и самилост и жртву. Пјесников глас не треба бити само биљешка о човјеку; он може бити и један од ослонаца који ће му помоћи да издржи и побиједи”, казао је, међу осталим, Вилијам Фокнер примајући Нобелову награду. Ове би ријечи као својеврстан књижевни програм вјероватно прихватио и писац који је по суду многих познавалаца америчке књижевности прави Фокнеров насљедник. Ради се о Кормаку Макартију.

Фокнерово присуство у Макартијевој биографији симболички је изузетно значајно. Још средином шездесетих година Макарти је за свој први роман “Чувар воћњака” добио Фокнерову награду. У причи о објављивању овог романа има такође нечег фокнеровског. Наиме, Макартијева преткњижевна биографија је сама по себи - како се то каже - америчка. Рођен је 1933. године у држави Род Ајленд, али је одрастао у Тенесију. Студирао је на једном од тамошњих универзитета, али није дипломирао. Неколико година провео је у ваздухопловству америчке војске. Након што се оженио и добио сина написао је већ споменути први роман, а рукопис је послао вјероватно најзначајнијој америчкој издавачкој кући - “Рандом Хаус”. Није била ријеч о некој незајежљивој амбицији, годинама касније Макарти ће изјавити да је “Рандом Хаус” ономад био једина издавачка кућа за коју је уопште чуо. Није тешко замислити како би се данас провео првенац неког анонимуса у таквом издавачком гиганту, без подршке неке литерарне агенције и масмедијске логистичке припреме. У оно је вријеме, међутим, у “Рандом Хаусу” радио легендарни Фокнеров уредник Алберт Ерскин. Ерскин је, наравно, препознао Макартијев таленат и тако је започета једна од значајнијих библиографија новије америчке књижевности.

Граница

У наредне три деценије Макарти ће се развести и поново оженити, а затим опет развести, путоваће по Европи и по Америци те писати. Ипак, макар је његова репутација у књижевним круговима константно добра, он све до почетка деведесетих неће постати славан писац у смислу великог интереса широке публике за његово дјело. Године 1992, међутим, Макарти објављује свој шести роман “Сви лијепи коњи” и с њим се све мијења. Овај роман ретроактивно изазива и већи интерес за његова претходна дјела, нарочито за “Крвави меридијан” из 1985. године за који многи и дан-данас држе да је Макартијев магнум опус. Исто тако, “Сви лијепи коњи” постају и прва књига тзв. граничне трилогије у коју спадају и наредни романи: “Раскршће” (1994) и “Градови равнице” (1998). Ипак, и поред великог књижевног успјеха до којег је, ето, дошао под старе дане Макарти је наставио живјети фокнеровски повучено. У биографији на његовој званичној интернетској страници стоји да је од хонорара који је добио за “Сви лијепи коњи” купио нови камион. Колики је био успјех романа “Сви лијепи коњи” потврђује и чињеница да је према романескном предлошку Били Боб Тортон 2000. године снимио истоимени филм са Метом Дејмоном и Пенелопом Круз у главним улогама.

Апокалипса

Након што је окончао своју граничну трилогију Макарти није објавио ништа пуних седам година. А онда је у само двије године, један за другим, објавио два романа који су инстантно доживјели велики успјех: 2005. изашао је “Нема земље за старце”, а годину дана касније “Пут”. Потоњи му је донио Пулицерову награду. Оба романа су имала и запажене екранизације. Првим су се бавила браћа Коен, а у главним улогама су били Томи ли Џонс и Хавијер Бардем. “Пут” је режирао Џон Хилкоут, а глумили су, између осталих, Виго Мортенсен, Гај Пирс и Шарлиз Терон. Ова два романа су врло различита, мада оба имају изузетно мрачну атмосферу. Код првог је традиција важнија, што се види и из наслова директног цитата из фамозне Јејтсове пјесме “Пловидба за Византију”. Други је врло необична дистопијско-постапокалиптична прича, не посве без преседана у историји књижевности, али опет риједак примјер да су у књизи такве тематике књижевни стих и међуљудска психологија важнији од заплета и расплета као и од свих могућих жанровских образаца. Посљедњих петнаестак година живота, Макарти је провео као живући класик и својеврстан селебрити. Велики успјех његових каснијих дјела као надахнућа филмским режисерима утицао је и на повећање интереса за његове ране романе. Тако је Џејмс Франко 2013. направио филм “Божије дијете” по истоименом Макартијевом роману из 1973. године. И, ето, кад је послије шеснаест година објавио два нова романа, то је таман почело да ствара критичну масу акумулиране пажње, а стигла је вијест о Макартијевој смрти, изненађујућа, колико год да је писац већ био дубоко у деведесетој години живота. У једном од бројних некролога у Америци писано је и о чињеници да је његова проза пуна вреле мудрости, оне људски проживљене, не математички хладне. Осим мудрости, она је такође врело љепоте. А својим касним дјелима показао је да управо умјетност може бити земља и за старце. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.