Хелсиншки ни-по-баби-ни-по-стричевима

Сања Влаисављевић

8.3.2103. године новинарка магазина "Дани" (опростите погријешила сам, али уважите ову грешку, молим вас, до даљег) објавила је текст "Суђење 'Данима' у Бањалуци". Тема текста: судски спор неке новинарке из РТРС-а и њеног директора Драгана Давидовића.

 На рочишту се тужени дрзнуо да каже како магазин "Дани" из Сарајева прејудицира ток суђења и утиче на поступак и евентуалну пресуду. Описујући судски спор и атмосферу на њему, са рутином сталног извјештача, новинарка магазина "Дани" је очитала лекцију суткињи, довела у питање њену стручност, кредибилитет и моралност, и то све само у двије реченице. Текст који имплицира сав ужас и непрофесионалност суђења у Бањалуци потписује новинарка Борка Рудић. Иначе често та особа пише и за дневне новине "Ослобођење", баш онако стручне текстове. А позната је и по храбром извјештавању са коњичких ратишта. И данас се сјећамо њених потресних репортажа о Србима из тога краја. Ма и о онима из Сарајева, када се доселила у Сарајево. Она је и по звању новинарка, није дакле никаква самозвана "стручњакиња". Ма какви! Хајде добро, оставимо сада мало новинарку по страни. 22.3.2013. у истом магазину у рубрици "Реаговање" огласио се и оптужени Драган Давидовић. Читам текст и велим себи: па није се ваљда човјек препао Рудићкиног коментара па почео писати на хрватском језику. Читам ред-два, велим можда је нека грешка. Кад нигдје грешка. Пише Давидовић на лијепом хрватском. Ено види се зна и праве ријечи. Кад сазнам да није објављен оригинални текст него превод! Зар је могуће да то неко учини без дозволе аутора? Није ваљда да би неки уредник себи узео за право да прекрши основно људско право о избору језика? Кад ето и то се догађа.

Листам у четвртак, 28.3., наредни број да видим реагује ли на то Удружење "БХ новинари", кад нигдје ни ријечи. Њима то не смета иако се баве заштитом медијских слобода и новинарских права. Неко би у овом превођењу могао открити и перфидни облик говора мржње, зар не? А то је сада топ тема овог Боркиног удружења. И још нешто треба споменути поводом објављивања реакције Драгана Давидовића у "Данима". У наднаслову текста стоји: "Реагирање које је отишло на више адреса, али не и 'Дана', и које објављујемо на молбу Вијећа за штампу". Па шта је ово? Новине објављују реакцију зато што Вијеће за штампу "моли" уредницу да објави текст. Питам се шта би било да уредница није уважила молбу? Или како молба изгледа, можда у стилу: "Драга, хајде Бога ти ово објави, да нам ови Срби шта не замјере. Боље да објавите него да ми сазивамо комисију па вијећамо и налазимо вам пропусте." А врла уредница одговора: "„Ма хајде не брини бона, биће. Мало ћемо га кроатизирати, али шта фали. Видимо се у Пивници. Можда налете и Борка и Вилдана. Штета што Дуња није са нама." Заиста скандал принтаног и независног новинарства. Иначе, видим већ дуго у "Данима" нема добитника новинарске награде Никола Гузијан, угледног, поштеног, непристраног Есада Хећимовића. Дошла га награда главе. Хоће Хећимовић независно новинарство, професионално. Мора да му се рекло: е нећеш Хећимовићу!

Ко је коме новинар

Дођосмо и до вруће теме овдашње јавности. Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ усвојио закључак о приједлогу кандидата за ад хок комисију за провођење поступка именовања Вијећа РАК-а. Читам вијест о томе у дневним новинама "Ослобођење". У комисију предложени неки новинари, представници НВО сектора и политичари. Реагује Удружење новинара БХ. Прије тога у "Ослобођењу" су своје мишљење изнијели Шемсудин Мехмедовић, Борка Рудић и Адис Араповић. Борка Рудић нешто касније под псеудонимом "Управни одбор Удружења БиХ Новинари" надуго и нашироко објашњава како неки од предложених чланова комисије долазе из медија. А можда неко само користи у колумнама име Борка Рудић као свој псеудоним? Ријеч је о Мати Ђаковићу и Драгану Јеринићу, јер над њиховим медијима директне ингеренције има РАК. Све би било увјерљиво да она новинарка из приче прве није генерална секретарица овог удружења и колумниста магазина "Дани" и "Ослобођења" (ма то су исте новине, али хајде ето третираћемо их као двоје). Па ко ће још при здравој памети повјеравати у њену објективност и неутралан суд када као представник удружења грађана које а приори мора бити објективно своја размишљања о свему износи у својим медијима. И још нешто веома важно треба напоменути. Приговор, барем онај читљив у тексту, иде на рачун четири кандидата небошњака, а два преостала кандидата Бошњака су поштеђена примједби?! И негдје пред крај писма одабрани БХ новинари веле да ће тражити од Министарства промета и комуникација да се поништи постојећи избор и предложе нови кандидати у ад хок комисију. Дакле, то је оно исто министарство које је већ предложило свог човјека, Бошњака Мехмеда Аговића, сматрајући да то тако треба бити. Мада Министарству БХ новинари ни најмање не приговарају због тога, него му се обраћају с молбом да исправи неправду!?

Ни-по-баби-ни-по-стричевима

Хелсиншки комитет БиХ (ма шта значило ово БиХ уз назив ове организације) однедавно има новог предсједника. Новог, старог: Срђана Диздаревића. Њега је за вријеме политичког ангажмана у једној новоформираној политичкој партији локалних размјера привремено мијењала Вера Јовановић. Небошњакиња. Како то мултикултурно звучи. Е онда је Диздаревић напустио политику и вратио се свом Хелсиншком. Његови протукандидати су били Вера Јовановић и Сенад Пећанин. Вера је некада била омбудсмен а Сенад је био уредник магазина "Дани" за чијег времена је дуплерица ових новина служила за чаршијски стуб срама. А о прилозима у тим новинама не треба трошити ријечи. Иначе, Пећанин је у рату био неки високопозиционирани полицијски функционер. И ето између полицијског комесара и правнице небошњакиње повјерење је добио Бошњак-политичар. Истог дана када је нови-стари предсједник поново засјео у своју фотељу изабрани су и чланови Управног одбора. Њих шест. Четири Бошњака, Душка Јуришић и Влатко Долочек. У Надзорном одбору од три члана су два Бошњака и Лазар Манојловић. Како ли ће они сутра одговарати грађанима који се буду жалили због дискриминације на националној основи?

Градоначелник Сарајева

И ето, нећете вјеровати, изабран је градоначелник Сарајева. Након дана и дана вијећања изабран је човјек којега је партија предложила ујутро, а већ навече је изгласан. Декан Филозофског факултета у Сарајеву је нови градоначелник: Иво Комшић. Сретно градоначелнику, а једно од имена о којима су медији такође писали да би градоначелник могао бити, и то понајбољи, бијаше новинар Бакир Хаџиомеровић. Хајде, срећа па је избор завршен.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана