Групни портрет с

Тако су још једном показали неодговорност према највишој институцији Републике Српске. Бесмислице су да то чине с циљем заштите устава, закона и пословника. Они их заправо крше оптужујући друге за своју немоћ и шест пута заредом изгубљене изборе од 2006. године. Знају добро да сигурно губе и изборе 2018. године, па покушавају насиљем и дреком показати да још постоје, макар и као разбијена војска. Добили су задатак и упорно га извршавају. При томе такозвани предсједник СДС-а тврди да је спреман да се у Скупштини и побије, а остали га прате пријетећи да су спремни на све облике ванпарламентарне борбе и сукоба на улицама. Активирани су и лоши ђаци мустре за револуцију коју је Запад користио за рушење Слободана Милошевића. Опет се дијеле брда новца преко Будимпеште уз лекције како рушити ауторитет Милорада Додика и Владе Републике Српске.

Времена су се промијенила и ситуација у свијету. На дјелу је враћање националним интересима и ресуверенизација држава које су и чланице Европске уније и НАТО-а. Бивши словеначки предсједник Милан Кучан на конференцији "Изазови на путу ка ЕУ" одржаној у Бечићима, говорио је да је "НАТО данас жандар кога се треба плашити. НАТО у који је ушла Словенија, нема везе са НАТО-ом у који је ушла Црна Гора. Тада је то можда био дио престижа, данас је НАТО постао пријетња, жандар кога се треба плашити". И то потврђује оправданост Резолуције о заштити уставног поретка и војној неутралности коју је Народна скупштина донијела на прошлом засједању. Бјежање од гласања о војној неутралности потврђује кукавичлук и неодговорност опозиције. Они који су некад рушили Милошевића добили су лоше имитаторе. Некад отпор, данас ретард.

Зато се већ двије године праве разни протести, догађање народа које у највећим градовима Српске сакупи само хиљаду чланова опозиције. Немају подршку за кукање и "пишћање". Ипак, важно им је да у свијет оду слике о "мирним ненасилним протестима", али се ономад Ранка Мишић занесе и преглуми у јуришу на Народну скупштину. Сада амбасадорски војници освајају астале по салама и мисле да ће тиме блокирати парламент Српске као доказ да власт не функционише и да ништа не ваља. За пренемагање и глуматање опозиција има узор у блокадама које је Аљбин Курти са својом странком правио у скупштини лажне државе Косово. Остало је још да у Народну скупштину унесу сузавац, па да буду прави Аљбин Говедарица, Курти Бореновић и Драган Чавић без странке. Пардон, Чавић има највећу опозициону странку у Скупштини града Бањалука са чак двојицом одборника. Кажу да су они најјачи из тог савеза, јер СДС и ПДП имају само по једног одборника. Сви заједно имају четири одборника од 31 колико има у бањалучкој скупштини.

Након промјена на челу СДС-а и ПДП-а, западносарајевски амбасадори су и СНСД-у говорили да на чело треба доћи нови лидер, млађи од Додика. Познато је свима, осим њима двојици, да су Говедарица и Бореновић инсталирани да очекивано изгубе сљедеће изборе, а онда ће чланство позвати Младена Босића/Иванића да се поново врате на чело тих странака. Када су два Младена схватили да се неће имати гдје вратити, јер ће СДС/ПДП пропасти након избора, поново су активни и покушавају крпити рупе и провалије. Раде иза леђа Говедарици и Бореновићу, али они су и пристали да буду само маске и ништа више. Невјероватно је колико сви ти сложни савезници раде једни против других. Знамо то из прве руке, јер се пред вратима СНСД-а, ДНС-а и СП-а ухватио ред бројних функционера, посланика и одборника савеза за примјену. Напуштају одавно хаварисани брод у страху да ће их вртлог изборног пораза заувијек политички сахранити. Чини се да је та распуштена војска свјеснија свог пораза него што је Додикова коалиција свјесна још једне изборне побједе. Чини се никад веће.

Кад не може побиједити на изборима, опозиција се досјетила оригиналног рецепта пентрања на власт прије избора. Тако преподобни Зоран Латиновић из СДС-а жестоко поражен на прошлогодишњим изборима за начелника општине Градишка, тражи да Додик поднесе оставку на мјесто предсједника Републике. Говедарица, високо уздигнуте главе, тражи да Додик распусти Народну скупштину. Нису још тражили да распусти и савјете мјесних заједница, јер су у већини општина побиједили кандидати СНСД-а.

Бакир Изетбеговић је изгубио све тачке ослонца, осим такозваног савеза за примјену његове политике. Сва њихова дрека против Републике Српске и њене власти пропали је покушај скривања шуровања са Бакиром и СДА. Чувају тако Савјет министара и Парламентарну скупштину БиХ, заправо Иванићеве, Босићеве, Шаровићеве, Мектићеве, Црнаткове, Тадићеве и бројне друге фотеље. Захваљујући њима, Бакир је несметано спроводио све замисли о настављању политике свог оца Алије и његове Исламске декларације. Преко Уставног суда БиХ рушио је 9. јануар као Дан Републике Српске, фалсификовао резултате пописа становништва преко Тужилаштва БиХ, нападао Србију ревизијом пресуде за наводни геноцид у БиХ, забрањивао народни референдум. Уставни суд БиХ је скоро потпуно изгубио легитимитет испуњавајући по хитном поступку сваки Бакиров налог. Све с циљем рушења Републике Српске, њених историјских датума, надлежности и права која јој припадају по међународном Дејтонском споразуму.

Након дјеловања високих представника Волфганга Петрича и Педија Ешдауна, настављена је пракса политичке репресије и економског израбљивања Републике Српске. Када предсједник Републике Српске позове представнике свих политичких странака и институција на договор о заштити права и интереса Републике, сви се одазову осим Бакировог савеза за примјену. Још се тиме и хвале. Једном су дошли на договор о реаговању на укидање 9. јануара, али су одбили да искористе једини ефикасан инструмент који разумије политичко Сарајево и амбасаде који подржавају бошњачке захтјеве. На Додиков приједлог да се повуку из власти на нивоу БиХ, као што је СНСД 2007. године блокирао дјеловање власти БиХ, примјенаши су одговорили да ће то разматрати. Нису ни мислили на повлачење, јер је то јавно потврдио и сам Бакир у интервјуу турској агенцији Анадолија. Рекао је да су му дошли на ноге Иванић, Босић и Чавић и рекли да им не пада на памет да изађу из власти са СДА.

На крају ће од такозваног савеза за промјене остати упамћена слика "пистаћа" који спречавају скупштинско руководство да води сједницу. Остаће њихове фаце које су много рекле о њима у тих неколико минута јадног тријумфа. Свака фаца је студија случаја за себе и свих заједно. Народна скупштина Републике Српске, за разлику од њихове власти у Сарајеву, ради у складу са својим надлежностима, по Уставу и Пословнику. Као и Влада и предсједник Републике Српске. Тако ће бити и послије избора до којих је мање од 11 мјесеци.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.