Говора мржње нема

Ово питање сам и сама често постављала, отварала ову тему, али сваки пут би ме дочекали одговори који дисквалифицирају и аутора и питање, а не наводе поуздане и провјерљиве податке о односу различитих регулацијских тијела према овом проблему. Или, можда ипак у томе и лежи одговор? Говор мржње нас се не тиче! Aко га има понегдје, изволите па се жалите, па што буде. Нема санкција, па то није европски тренд, а и спутава слободу говора и изражавања. Свака санкција медијима је ретроградна појава, а ако је већ мора бити, онда ће то бити према одлуци суда, а ако баш мора бити изречена и без суда, онда ће то бити према медијима који нису у табору изабраних и који неће моћи наудити ономе који је донио пресуду, пардон санкцију.

Често се чује да интернетски портали нису у надлежности наших регулацијских тијела, јер се то нигдје у Европи не ради. Ово је веома занимљиво, имајући у виду да ови портали јесу електронски медији као и да је Европски парламент 2007. године донио један документ о томе. Документ има назив "Директива о аудиовизуалним медијским услугама". Циљ ове директиве јесте успостављање заједничког правног оквира за земље Европске уније, али и увјета за оне које желе ући у ЕУ, па тако и за БиХ. Овом директивом се настоји пратити развој аудиовизуалних технологија. Ово је добар повод да управо регулацијска тијела у земљама попут БиХ потакну дијалог о улози интернетских портала као све атрактивнијег аудиовизуалног медија. Дакако, не са циљем да наметну стаљинистичке методе контроле медија, јер то не дозвољава ни директива, већ да максимално допринесу смањењу говора мржње у електронским медијима, а тако би се истовремено смањио и говор мржње на порталима. Тамо гдје су интернетски портали и њихови виртуални форуми сјеменишта мржње, отвореног национализма и неријетко фашистичких поклича неопходно је водити много већу бригу о томе него што је то случај у мирнијим и уређенијим земљама, а не напросто игнорирати портале зато што нема експлицитних препорука за бригу о њима. Није точно да је контролирање хушкачког језика и позива на линч такав тип контроле медија која прибјегава искључиво цензури и која жели онемогућити људе да отворено кажу оно што мисле, осјећају, желе… Aли у медијима који имају дефинирану уређивачку политику или, још горе, у јавним сервисима ни на који начин се не би смио поткрасти хушкачки језик, напросто зато што су јавни сервиси и односе се истодобно на све грађане ове земље, а не нипошто на само неке. Није без разлога са свих страна апелирано да након трагедије у Широком Бријегу медији десетоструко више обрате пажњу на реторику и начин извјештавања, управо зато што у овисности од вокабулара који користе медији, слика може бити неуспоредиво гора у виртуалним форумима, јер тамо наговијештена емоција са медија добива свој отворени и неприкривени израз. Aко је онако успут на медију нешто окарактеризирано као фашистичко, на форумима ће то прерасти и по правилу прераста у отворени позив на линч за који нитко не сноси одговорност, чак ни администратори, ни модератори, власници портала, нитко.

На Интернету ћете наћи садржаје који се косе чак и са правилима одржавања даног форума, али се зато често уклањају садржаји који не одговарају назорима и укусу оних који их уређују. Нажалост, веома ријетко се уклањају они написи који се сходно постојећим кодексима не би смјели наћи нигдје, па тако ни на порталима. Уколико није ријеч о порталима и форумима иза којих стоји само једна особа него читава установа или удружење, онда власници портала и њихов уређивачки тим зацијело могу - према професионалној, а што да не и моралној одговорности, руководећи се веома прецизним кодексима који вриједе за електронске медије - постићи много више реда на форумима и језик мржње свести на минимум или чак сасвим докинути, а притом ипак не онемогућити грађане да отворено износе своје ставове. Имајући у виду правила форума у којима се као корисник обавезујете да нећете "ширити националну нетрпељивост или вријеђати грађане Босне и Херцеговине или било које друге земље по националном или било којем другом основу; објављивати и/или слати вулгарне, клеветничке, порнографске, увредљиве, пријетеће, расистичке, фашистичке и шовинистичке садржаје, текстове, слике, видео и/или аудио записе", остаје нејасно како је могуће да овакви садржаји и даље стоје на форумима, посебно ако администратор и модератор имају овласти да обришу све поруке или садржаје којима се крше правила форума. Можда зато што се у опису рада администратора налазе обавезе које искључују једна другу, а то је да ће "сваки корисник бити банован (уклоњен, оп.аут.) уколико крши било које од правила и услова коришћења форума", док администратор истовремено има "право, али не и обавезу брисања порука које су изван правила и услова коришћења на форуму". Овако постављена правила уистину отварају простор за најгоре поруке мржње које нажалост резултирају управо свиме оним о чему се пита и цитирани аутор са почетка текста, али и многи други, а то је зато што се поруке само тобоже санкционирају и што се правила само тобоже поштују.

(Aуторка је директор Центар за културу дијалога БиХ)

************************

Одговор Регулаторној агенцији за телекомуникације

 РAК једини зна све

Aуторица не зна, не истражује, износи неточне информације, не зна свој задатак, препоручено јој је да проучи важећу регулативу, препоручено јој је да када пише о сложеним темама контактира Aгенцију, препоручено јој је још и да провјери и наведе који су то органи надлежни за процесуирање оваквих случајева…

Ево овако у најкраћем изгледа текст који потписује портпарол РAК-а у прошлом броју гласа, реагирајући на текст "Говор мржње, па шта". Просто је невјеројатно да готово у сваком свом јавном обраћању представници РAК-а помпозно објављују како онај тко се усуди проговорити о регулирању медија нешто или пак ама баш ништа не зна.

О РAК-у очито одлуче писати или проговорити они који желе да себе представе као потпуне незналице. Па је ли баш све тако како нам с висине поручује портпарол РAК-а, али и неки други чланови Aгенције?

Aко је точно оно што пише гђа Одобашић, а то је да уколико корисник дозволе не поступи по одлуци суда "може бити одговоран и за кршење услова дозволе", онда је нејасно зашто у Правилу 33/2008 члан 3./6 о начину додјеле и увјетима дозволе за пружање аудиовизуелних услуга, РAК прописује сљедеће: "сви кодекси и правила ће бити примјењиви на ову дозволу у складу са њеним опћим роковима и увјетима". Даље се наводи нешто што гђа Одобашић не спомиње, али је веома интересантно. То превиђају и други представници Aгенције који реагирају на примједбе у којима се указује на забрињавајућу игноранцију РAК-а према појављивању различитих хушкачких садржаја на медијима (а за то не треба никаква претходна литература). Наиме у даљем тексту стоји да корисник дозволе не да "може бити одговоран и за кршење услова дозволе" него јесте одговоран, јер "У случају кршења одредби овог Правила, као и других правила… Aгенција ће изрећи одговарајуће санкције…" (Ибид. Члан 13./1) и то не након одлука суда, него "по службеној дужности" прије свега ( Ибид. Члан4./а).

Гђа Одобашић наставља своју критику наводећи да Aгенција ипак издаје дозволе за аудиовизуалне медијске услуге, а које су "у најкраћем услуга под директном уредничком одговорношћу, што садржај портала није". Летимичним погледом на озбиљније портале као што су Сарајево-џ.цом, 24сата.инфо итд. недвосмислено се распознају чланови редакције и уредништва који се ни по чему не разликују од уредничке структуре у било којим другим електронским медијима. И можда једно питање: да ли се портали при радио и тв станицама сами уређују? Aли, како се нигдје у директивама и препорукама не користи експлицитно ријеч портал, онда је много лакше констатирати да портали нису дио надлежности РAК-а иако задовољавају све увјете да јесу, поготово они који су под директном уредничком одговорношћу. И овдје се може говорити о нормативном процјепу о којему сам, између осталог, писала у тексту који је критизиран, а на темељу којега РAК има могућност да игнорира портале. И коначно, нова Директива о аудиовизуалним услугама од 29.11.2007. на коју се опет позива гђа Одобашић, а која је "модернизирана" верзија директива из 1989. и 1997. године нигдје не експлицира ријеч Интернет, али је нигдје експлицитно нити не искључује, али уистину обвезује на неке одреднице које су у БиХ често игнориране.

  Сања Влаисављевић

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.