Голубови и јастребови

- То значи да је једна од суштинских тачака којима морамо да се позабавимо, као што је председник Владимир Путин увек говорио, страх да ће НАТО доћи пред његова врата и распоређивање оружја које би могло да угрози Русију - рекао је Макрон.

Макронова изјава је имала смисла: стрепња Русије да ће НАТО доћи до своје рањиве југозападне границе у самом је средишту рата, који је могао бити избјегнут да су САД пристале да Украјина постане неутрални тампон између западне алијансе и Руске Федерације. Ипак, његова изјава изазвала је хор критика оних који верују да Русија може и треба да буде поражена и да Москви не треба нудити никакве уступке. Макрон је, такође, био критикован због тога што је рекао да Русију не треба понижавати, те како би се, када борбе престану, могло пронаћи дипломатско решење.

Блокаде

Од већег значаја за рат био је састанак министара финансија и привреде ЕУ у Бриселу 6. децембра, када је Мађарска блокирала пакет кредита, вредан 18 милијарди евра за Украјину. Мађарски премијер Виктор Орбан је инсистирао да “нема вета, нема уцене”, али се тај потез нашироко сматра делом покушаја владе у Будимпешти да одмрзне 7,5 и 5,8 милијарди евра који су блокирани због наводних кршења владавине права од стране Мађарске и њеног неуспјеха да се ухвати у коштац с корупцијом.

Спор одражава већ постојеће разлике између Орбана и неких његових партнера око подршке Украјини. Мађарска од 2018. блокира политичке састанке на министарском нивоу између НАТО-а и Украјине у знак протеста због кршења права етничких мањина од стране Кијева, посебно због ограничавања њиховог права да се образују на свом матерњем језику.

Став Мађарске о самом рату сажео је Орбан прошлог јула: фокус Запада “не би требало да буде на победи у рату, већ на преговорима о миру и давању добре мировне понуде”. Задатак ЕУ није да стане уз бок ни Русима ни Украјинцима, наставио је, већ да стане између Русије и Украјине. “Санкције и испоруке оружја неће довести до резултата”, поновио је Орбан у августу. “Када неко пожури да гаси ватру, не носи са собом бацач пламена”.

Такве ставове доминантни политички естаблишмент у Европи сматра јеретичким. Данијел Фреунд, њемачки посланик Зелених у Европском парламенту, рекао је да мађарски вето на пакет зајма за Украјину представља “потпуну ескалацију” од стране Орбана и позвао је да се средства ЕУ за Мађарску укину. Међутим, мало је вероватно да ће се то догодити, јер Немачка неће бити вољна да иде тако далеко у супротстављању важном економском партнеру. Мађарска и остале три земље Вишеградске групе (Пољска, Чешка и Словачка) представљају једно од главних немачких извозних тржишта и производних центара у Европи. Немачка има додатни мотив да смири Орбана и тако брзо обезбеди пакет помоћи Украјини. Он се огледа у избегавању незадовољства Вашингтона због континуираног неуспеха Немачке да достигне два одсто БДП-а за одбрану.

Санкције и мете

Док енергетска криза наставља да онеспособљава европске економије, ЕУ, Г7 и Аустралија објавили су да намећу ограничење цене руске нафте од 60 долара по барелу. Ограничење би требало да се спроведе тако што ће западне осигуравајуће компаније учинити незаконитим да осигуравају танкере који превозе руску нафту ако је продата за више од 60 долара по барелу, што је око 25 долара испод тренутних глобалних цена. Као одговор на маневар повећања цена, Москва је одмах објавила да неће продавати нафту испод тржишне цене. У међувремену, Кина и Индија игноришу ова ограничења и развијају нове аранжмане осигурања који ће само додатно нарушити западну доминацију над глобалном поморском индустријом.

У наредним месецима тржишна цена ће остати знатно изнад 60 долара по барелу. Русија ће одбити да продаје своју нафту земљама које подржавају ова ограничења, а ЕУ ће бити присиљена да је набавља из других извора, вероватно по много вишим ценама. С обзиром на то да Саудијци подржавају Русију и одбијају повећати производњу, може доћи до несташице нафте и повећаних инфлаторних притисака унутар ЕУ. Увођење горње границе цене још је једна мера коју је усвојила ЕУ која ће више наштетити њеним земљама него Русији. Спровођењем санкција које су имале минималан ефекат на њихову мету, Европљани настављају да уништавају себе.

Војни комплекс

Питање када и како притиснути Украјину да оконча рат може створити одређене разлике у мишљењу и унутар Бајденове администрације. Генерал Марк Мајли изразио је сумњу да ли Украјина може повратити контролу над територијама које је изгубила након 24. фебруара. Наводи се и да амерички саветник за националну безбедност подржава споразум с Москвом који не би нужно подразумевао враћање целе територије под руском контролом под власт Кијева.

Важност одржавања директних канала комуникације са Москвом постала је евидентна прошлог месеца, када је кијевски режим тврдоглаво одбацио доказе да пројектил који је пао у источну Пољску и убио два човека није испалила Русија, већ украјинска војска. Зеленски је заправо позвао на потпуну ескалацију описујући инцидент као “руски напад на колективну безбедност у евроатлантском региону”.

Вашингтон, међутим, ипак остаје и даље ратоборан, а Бела кућа тражи од Конгреса додатних 38 милијарди долара помоћи Украјини. Војна компонента овог пакета би више него удвостручила целокупну америчку потрошњу од почетка сукоба пре десет месеци. Што је још важније, у октобру је сенатски одбор за оружане снаге поднео свој измењени нацрт Закона о одобрењу националне одбране за 2023. којим би се успоставио “хитни” вишегодишњи план за доделу великих уговора за “Локид Мартин”, “БАЕ системс” и друге компаније, које треба да производе оружје за Украјину, али и попуну америчких и залиха “страних савезника и партнера”. Амандман на закон би омогућио Пентагону да додели неконкурентне уговоре без понуда произвођачима оружја. Може се готов са сигурношћу предвидети да ће, суочен с перспективом бескрајних милијарди неконкурентних уговора без понуда, војно-индустријски-конгресни комплекс превладати Макроновим здравим разумом, Орбановим сумњама, Мајлијевим реализмом и америчким интересима. Тај комплекс ће бити више него задовољан да настави борбу против Русије до последњег украјинског војника и до последњег Европљанина економски.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.