Година прође, седмица никад!

Мирјана Кусмук

Као на крају сваке и на крају ове године медији праве ретроспективу догађаја који су обиљежили 2015. из свог угла. Баш зато покушала сам да неколико догађаја из протекле седмице пратим цитатима из колумни објављених у овој години. И све су биле комплементарне актуелном догађају. Да ли је то дијагноза или стање? Просудите сами.

Вијест 1.

У акцији "Рез" у Сарајеву је ухапшено 11 лица, припадника селефијског покрета, који су, како се сумња, припремали терористички напад.

Тужилаштво БиХ подигло је оптужницу против Сакиба Махмуљина, команданта Трећег корпуса Армије РБиХ, због злочина јединице исламских бораца "Ел муџахедин", који су убили 50 ратних заробљеника српске националности, а некима од њих одсјекли главе.

Јануар 2015.

Директну одговорност за имиџ са којим живимо сносе политика и институције које нису урадиле ништа да се дистанцирају од тероризма, терориста и још давно обрачунају са ратним насљеђем "светих ратника".

Да није тако, давно би било завршено процесуирање злочина муџахедина у посљедњем рату, који су управо овдје извјежбали бојево гађање и одсијецање глава.

Да није тако, давно би били пресуђени они који су у име ислама овдје довукли и дали пасоше ратницима за џихад.

Да није тако, у војсци Исламске државе данас не би било "босанске чете".

Ништа од тога не би било тако да су институције радиле свој посао. Посебно не би да су Суд и Тужилаштво БиХ својим акцијама, радом и пресудама оправдали постојање, заштитили правну државу и све њене грађане.

Вијест 2.

Старлета Мими Оро обзнанила је да је дипломирала на смјеру рачуноводство и ревизија чистом десетком. Мими је диплому стекла на Алфа универзитету, а како је изјавила, жели да постане ревизор, јер је "занимају корупције у фирмама".

 

Фебруар 2015.

Ето, то смо ми оставили свој дјеци, драги Драјфусе. То нудимо револуционарима који имају 17, 18, 20 и жељни су знања, спремни да промијене свијет и помјере границе. Признаћеш, сасвим довољно да побјегну што даље од нас. И да у коферу понесу омиљену "Химну маршала Мита" као опомену да тамо далеко морају да успију, исто као што су стари у Херцеговини некада у свијет слали своју дјецу дајући им камен који их је опомињао шта их чека ако не заврше посао због којег су отишли од куће.

"Химна маршала Мита": Купи је, покажи је, маши њоме, хвали се/ док будала учи, имам начине другачије/ овде влада маршал Мито, узми лепо плати је/ Купи је, плати је, урами је, окачи је/ купи себи, брату, сестри, узми и за свастике/ и не штеди амбицију, немој да си шкрт/ после обичне дипломе, купи себи Др...

 

Вијест 3.

"Ја људи више немам снаге за плаћање инструкција поред дјететовог уредног похађања основне школе! Коју вражју матер онда плаћамо наставни кадар - да се иживљавају појединци на њима!? Нити је дијете глупо, нити је тупо! Шта се ово до врага дешава да поред педофила и терориста морамо чувати дјецу и од бескрупулозних и искомплексираних приучених ликова!? Питам се само како их сачувати од овога свега? И докле ће се више ћутати о овој теми из бојазни да наводни "просвјетари и педагози" не узму пик на њих? Огорчена мајка", написала је једна огорчена Бањалучанка на друштвеним мрежама.

 

Март 2015.

У цијелој овој причи најзначајније је чему је то проф. Вујић учио славну генерацију генијалаца. Учио их је најважнијој лекцији, слободи и како се она осваја. Учио их најзначајнију ствар, а то је да бриљантни ученици не знају све, али једно знају - знају да мисле. И 100 година касније долазимо до суштинског питања шта смо данас оставили својој дјеци? И суштинског разлога због чега једва чекамо да они које највише на свијету волимо што прије оду што даље одавде и да се више никада не врате.

Да оду тамо гдје су климоглавци и медиокритети санкционисани презиром и подсмијехом друштва као паразити од којих заједница нема никакве користи. Тамо гдје ће моћи да искажу своју критичку мисао и гдје ће за то добити награду. Тамо гдје се неморал не пакује у лажну слику праведности. Тамо гдје се труд и лијепо васпитање не кажњава, него награђује. Тамо гдје неће морати да сипају уље и масте чисту косу, јер имају час код професорке која мрзи лијепе дјевојке, јер има фрустрације из младости. Тамо гдје је улагање у људски капитал суштина.

 

 

Вијест 4.

Министарство спољних послова БиХ склопило је уговор са ауто-кућом "Порше БХ" о куповини пет лимузина, које су плаћене око 250.000 КМ.

Држава БиХ посланике Мирсада Мешића и Нику Лозанчића "части" с 50.000 КМ колико ће 1. јануара добити на име отпремнине за пензију. Мешић ће искористити право да се као изабрани званичник (посланик) врати у парламентарне клупе и настави да прима плату.

 

Април 2015.

Веома цитирана изјава некадашњег предсједника САД Џона Кенедија гласи: "Не питајте шта држава може да уради за вас, него шта ви можете да урадите за њу". Зоран Ђинђић ту изјаву модификовао је овако: "Не питај шта твоја земља може да уради за тебе, питај шта ти можеш да урадиш за себе"?

Али девиза армије већине државних чиновника и није опште добро и јавни интерес, него "моје добро и мој интерес". Емпатија према заједници и одговорност према њеном бољитку су прича за наивне и "неспособне будале које се нису снашле". Или су у погрешној земљи и у погрешно вријеме слиједиле поруку: "Не питај шта твоја земља може да уради за тебе, питај шта ти можеш да урадиш за њу и за себе".

 

Вијест 5.

Подлост, лицемјерство, корупција, неморал, лаж и неправда описани у Аристофановим комедијама "Птица" и "Жаба", насталим у петом вијеку прије нове ере, послужили су као мотив за представу "Сродне душе" изведену у Народном позоришту РС у режији Дине Мустафића. Глумци су у комаду директно реферирали о скорашњим стварним догађајима и поремећеном систему вриједности.

 

Мај 2015.

С временом смо схватили да наш крај у ствари и не припада никоме. Ми смо се ту нашли просто случајно. Сваким даном у сваком погледу постајали смо другачији, малчице подређени, малчице необразовани, малчице сиромашног духа. Наши главни јунаци су аутохтони примјерци своје врсте и све су само нису фенси. Они су углавном били сиромашни лузери и од Бога и народа маргинализовани папци (у међувремену у новом рјечнику "папак" је најскупља ријеч). До нас и даље као ехо са закашњењем и невјерицом тек у траговима допиру свјетски трендови.

 

 

Вијест 6.

Становници БиХ и Црногорци су у овој години највише гуглали Цецу, Хрвати Северину, Срби Андрију и Анђелку. Ријалити програми су такође заузели високо мјесто у сфери најтраженијих вијести на интернету, као и стриминг сервиси за филмове.

 

 

Јул 2015.

Тачно је да држава мора градити образовну, културну стратегију у којој ће вриједности и моралне и сваке друге бити рангиране на начин да се друштво развија у свим својим сегментима. Али како?

Како ће држава у којој се културом баве полуписмени партијски намјештеници то урадити? Како ће држава у којој је човјек који "дрма" културом и стотинама хиљада за културне пројекте до данас непознатог звања и образовања и сумњиве биографије? Како ће држава у којој се позориштем бави металостругар или металоглодач? Како ће држава у којој бик Рудоња добија већу награду од пјесника побједника? Како ће држава која нема ниједан документарни филм о својим великим сликарима, пјесницима, научницима? Како ће држава у којој је лакше постати професор универзитета, него се запослити? Како ће? С чим ће? С ким ће?

Вијест 10.

Ријалити програми и псеудоријалити програми моћи ће се емитовати на малим екранима у БиХ само иза поноћи па до шест часова ујутро, одлучио је Савјет Регулаторне агенције за комуникације БиХ.

Октобар 2015.

А онда је дошла транзиција. Основни задатак и смисао постојања медија се промијенио. Маргиналци су постали елита, а елита је емигрирала или се затворила у четири зида. Учесник ријалитија дочекао је 12 академика у родном селу великог књижевника, а старлета је постала секретар Академије наука. Прво је критичка свијест народа отупљена институционализовањем лажи, сплетки, трача и интриге, као предуслов стварања свјетине која ужива у борби гладијатора.

Вијест 11.

Скуп "Новинари не клече/Председниче Владе, одржите обећање" одржан је широм Србије због изјаве министра одбране Братислава Гашића да "воли новинарке које лако клекну". Гашић је изјаву дао када је видио како дописница Б92 чучи да не би била снимљена у кадру док министар говори. Премијер Србије најавио је његову смјену, али то се није догодило.

Новембар 2015.

Суштина новинарске професије требало би да је нераскидиво везана са друштвеним добром као врховним идеалом новинарства. По дефиницији, која би требало да је темељ професије новинар (исто колико је Хипократова заклетва темељ професије љекар) новинар би требало да је онај који преноси истину до грађанина који нема други начин да је сазна. Новинар је ту да омогући грађанину да зна, да у његово име надзире власт, политику, бизнис, носиоце јавних функција. Па и краљицу иако је њена титула насљедна.

СРЕЋНА НОВА, 2016.

Шта човјек може промијенити онда када не може промијенити ништа? Како год контам двије ствари: да уради оно што је до њега, што га не кошта, а помаже другом човјеку и чини га срећним. И да не престане да се зајебава, на свој и туђи рачун. Јер, дух је једини ефикасан начин самоодбране у злим временима и коректив у најбољим. Дух је нешто што човјек, али и град, има или нема. Не купује се, не увози се, не види се, али се осјети. Дух је виц, а гдје нема вица, нема ничега. Зато: Разговарају двије плавуше, па ће прва: "Знаш да ове године Нова година стиже у петак"? Друга се забрине: "Ех, само да не буде 13".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана