Гласање за националну реторику
Национална реторика је погубна за ову земљу, њен интегритет и грађански поредак.
Овако ће радо рећи сви они који се залажу за грађанина прије неголи за национално освијештеног појединца. Звучи племенито и у складу је са демократским начелима, али да ли је то уистину БиХ какву данас имамо? Да ли то представља вољу грађана? Не треба много размишљати, одговор је не. Земља састављена од три конститутивна народа прије свега почива на националној реторици, па тек онда на неким другим причама. Да ли то доводи до стагнације у развоју земље? Не доводи. Уколико реторика почива на одбрани оног народа у име којега је пласирана, онда је треба саслушати и уважити у њеној аргументацији. Неће она увијек бити идентична (а нити треба) реторици која се односи на друга два народа, али уколико за истим столом сједе истински заговорници добробити народа којега представљају, онда ће неспоразуми бити сведени на минимум, јер они унапријед имају довољно разумијевања за идеју одбране "националних потреба и националне воље".
Већ чујем приговор да ова земља није састављена само од конститутивних народа. Да, тако је. Ко би требало да се бори за статус грађана који немају национално опредјељење, који не желе да су национално изјашњавају или су напросто припадници мањине? Управо оне политичке партије које заступају виђење БиХ као искључиво грађанске земље у којој нема "пребројавања крвних зрнаца". Баш они, прије свих они. Како? Не, напросто реторички оптужујући национално опредијељене партије и њихове сљедбенике да су националисти, него показујући примјером шта значи истинска борба за грађанску БиХ. Инсистирајући на препознатљивим позицијама мањинских скупина у првим редовима својих партија, залажући се за њихова мјеста на челним мјестима државе, не награђујући, на примјер, подобне и украсне сарајевске Хрвате амбасадорским фотељама тек што су освојили гласове бирача, него шаљући на ту позицију некога ко је истинска мањина. Не говорећи грађанима да су партија "за све" него истурајући "све" у први план јавног дјеловања како би примјером показали да није ријеч о празној реторици. Нажалост, примјер постављања мањине у врх оне политичке партије која се гнуша националних опредјељења је непознат, а то значи да је још непозната и идеја грађанства у својој суштини.
Могли смо ових дана прочитати у сарајевским дневним новинама да "У РС и даље преовладава гласање по националној матрици". Могли смо такођер прочитати и да БиХ, да би била европска, "мора бити рационално организирана и имати уставну једнакост свих конститутивних народа". Читали смо и о могућим посљедицама "националистичко-сецесионистичких потеза" извјесних политичких кругова, те како би то одвело "у већи хаос од онога којег смо имали од 1992. до 1995." Да, у РС превладава гласање по националној матрици и то је несумњива ствар. Но, да ли треба унапријед оптужити или осудити партије у РС што је национално испред било чега другога? Могли бисмо и обрнути тезу, па поставити питање: Зашто грађани РС не вјерују у реторику партија које се диче грађанштином и мултикултуром? Неће бити да су грађани РС у највећем броју националисти који немају ама баш никакав однос према другима? Није ли нешто погрешно управо у реторици ових других партија? Нису ли грађани РС препознали сву лицемјерност реторике ових других партија и недостатак сензибилитета за њих и дио земље у којем они живе? Које су то велики скупове организирали борци за грађанску БиХ у Бањалуци са жељом да задобију повјерење бирача у том граду? Ни један једини. Па зашто онда приговарати грађанима РС да никако да се одвоје од националне матрице, јер бирају искључиво националне лидере, када им једино они гарантују националну безбједност? Исто је и са Хрватима који су највећим бројем дали повјерење својој најстаријој националној партији. Да ли је то разлог да одмах и Хрвати буди обиљежени као националисти? Ни говора, посебно не након крајње неувиђавне политике извјесне "грађанске" политичке партије према вољи хрватскога народа. Оног тренутка када грађани барем она четири кантона са доминантно хрватским становништвом повјерују у реторику најстарије грађанске партије, биће то велика побједа њихове политике. Aли док год ти грађани буду искључиво гласали за своје националне партије, треба под велики знак питања ставити вјеродостојност реторике ових других партија. Док год на сваком кораку Хрвати буду гледани искључиво очима из Сарајева и док у име њих буду главну ријеч водили они "којима није битно ко је које нације", Хрвати ће и те како бити уз своје националне партије, јер једино тамо уистину осјећају и чују њихове захтјеве за уважавањем.
И на крају, док нам из грађанских партија поручују да ће бити већи хаос него за вријеме рата, не будемо ли управо њихову политику слушали, треба рећи да нећемо морати чекати тај хаос, јер хаос је већ ту. Зар заиста неко данас може помислити да ће неуважавањем воље читавих народа и пријетњама ратом успјети очувати грађанску БиХ? Код сваког таквог агресивног залагања за добробит свих грађана треба се увијек осврнути на то колико се при томе фактички уважава равноправност свих грађана.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
