Европска унија, пут или циљ?
БиХ је на дугом путу у Европску унију и не назире се година када ће постати њен пуноправни члан. На основу посљедњег истраживања Дирекције за европске интеграције 73,3 одсто испитаника подржало је улазак БиХ у ЕУ. Улазак у ЕУ подржало је 50,6 одсто испитаника из Републике Српске. У ФБиХ улазак је подржало 86 одсто испитаника. Стиче се утисак да половина грађана Републике Српске са сумњом гледа на евроинтеграциони процес.
У медијима се могу чути или видјети углавном општепознате чињенице о путу ка Унији. Стручних расправа о предностима и манама чланства је мало. Медије то не интересује у мјери да би о томе редовно информисали становништво. Нема разговора о досадашњем току и искуствима из процеса евроинтеграција. Недовољно је чињеница у јавном медијском простору о томе у којем обиму се усклађујемо са правном тековином Уније и какву ће то промјену донијети у свакодневном животу. Локалне (дневно)политичке теме више интересују популацију од других догађаја. Овој статус кво ситуацији доприноси нејединствен и нејасан став чланица Европске уније о примању држава са тзв. западног Балкана у Унију.
Лутање
Претпоставка је да је главни разлог, за наше “лутање” у томе који су бенефити од уласка у Европску унију, непознавање стварног функционисања односа између држава у ЕУ и начином живота њихових грађана. Из информација које добијамо не можемо сазнати много о проблемима са којима се државе чланице сусрећу у испуњавању захтјева ЕУ, као што такође не сазнајемо на које одлуке из Брисела становништво негодује или на чему су захвални Унији.
Споразум о стабилизацији и придруживању БиХ је потписала 2008. године. У међувремену смо стекли статус кандидата. Услови који су постављени пред државе овог региона су и тежи у односу на оне којима су се земље са “Истока” прилагођавале прије него што су ушле у ЕУ. Дати услови, међутим, нису нужно лоши. Већина њих је корисна за функционисање модерне државе.
Унија захтијева безбједност хране у свим степенима производње и транспорта па до потрошача. Њени прописи олакшавају препознавање органских производа. Заштита потрошача је на високом нивоу. Информације о предностима одређених састојака у храни за здравље корисника које произвођачи маркетиншки истичу, дозвољене су само уколико су исте на научној основи. Велика пажња се даје заштити личних података. Заштита животне средине је такође битан дио ЕУ политике развоја. Европска унија даје помоћ државама чланицама у очувању своје културне баштине и традиције, а тиме и идентитета.
Примарно, чланство доноси равноправно учешће на тржишту ЕУ, мање бирократских препрека за пословање, потпуна транспарентност прописа који регулишу привредне дјелатности, развој дигитализације у услугама, већа пажња посвећена малим и средњим предузећима. Европска унија такође даје могућност да се забрани узгој ГМО култура, а уколико се ГМО производи пуштају на тржиште, исти морају бити законски јасно обиљежени.
Едукација
Уласком у ЕУ не искључују се процјене прописа у којој мјери су они корисни или штетни за интересе грађана и привредника. Уосталом држава наставља да се брине о интересима својих грађана и након уласка у Унију. Суштина је да уласком у ову европску заједницу можемо утицати на креирање закона Европске уније који и у овом тренутку утичу на нас.
Уласком у ЕУ и даље ће постојати препреке. Новац из фондова постаје још приступачнији, али за којег се углавном конкурише пројектима што је нашем поимању планирања и организовања пословања прилично страно.
Поједине земље чланице су утицајније од других. Лобирање и тражење истомишљеника у институцијама Уније биће неопходно. Константно повећање већ опширног законодавства захтијева повећање административног особља. Домаћи произвођачи се и сад сусрећу са јаким увозом конкурентних производа.
Многи од произвођача су због неприпремљености тржишту ЕУ вјероватно угасили пословање уласком у Унију. То се десило великом броју пољопривредника у Новим земљама чланицама како се називају земље из некадашњег Источног блока. Стога сматрам да уколико би у овом тренутку добили чланство у ЕУ не би се много тога промијенило. Улазак у Унију дао би наду у бржи развој првих пар година, али вјерујем да би се опет вратили у “старо” (не)расположење.
Зато је важно сваким даном се прилагођавати том тржишту и већу пажњу усмјерити ка сопственом развоју. То би укључило и редовно информисање становништва и његову едукацију кроз образовни систем и медије. Пут је у овом случају важнији од циља. У међувремену потребно је радити на унутрашњим реформама па и на оним локалним. Једноставно, потребно је мијењати ствари уз сагледавање наших интереса, потреба и могућности. Вјерујем да ћемо на тај начин бити ближи Европској унији, али и способни заштитити интересе својих грађана и привреде.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
