Дужност као срећа

Мухарем Баздуљ
Дужност као срећа

Новинске агенције широм свијета ових дана преносе да се у неколико посљедњих недјеља и мјесеци, не само у Француској, интензивно прославља осамдесетогодишњица култног романа “Мали принц” Антоана де Сент Егзиперија.

Роман о дјечаку из свемира који напушта своју планету и црвену ружу, свог јединог пријатеља, први пут је објављен 1943. године у Њујорку, истовремено на енглеском и француском језику. Од тада је продато више од 150 милиона примјерака ове књижице широм бијелог свијета у преводу на 270 језика и дијалеката. Међу земљама које ову годишњицу обиљежавају на најбољи могући начин - новим издањима књиге - је и Србија. Чак двије издавачке куће, једна из Београда, друга из Чачка, најавиле су јубиларна издања. Уредница једног од наведених издања каже овако: “Овај роман је више од књижевног ремек-дјела. Мало је књига попут ове, које подједнако задовољавају пажњу читалаца свих узраста које ова прича води на занимљиво путовање универзумом, што резултује невјероватним открићима и помаже им да спознају праве вриједности”. Популарност ове књиге одавно је надрасла књижевност као такву. Није случајно да се и једна бањалучка предшколска установа зове “Мали принц”.

Пилот

Почетком 2000. године марсељски ронилац Лик Ванрел пронашао је у дубинама Средоземља олупину авиона Lockheed Lighting P38, авиона којим је пилотирао Егзипери кад се сурвао у смрт тридесет и првог јула 1944. године. Његова је смрт увијек била обавијена велом мистерије што га је повезало са једним понешто другачијим писцем - Емброузом Бирсом у још једном симболичном вјенчању патетике и ироније. Треба рећи да егзиперијевска патетика није нипошто нешто негативно; не, то је она лијепа изворна људска емоција коју је наше цинично доба скоро прогласило анахроном, фина је то и скоро чипкаста ганутљивост миљама далеко од кича. Симболична је такође и чињеница да је олупина Егзиперијевог авиона пронађена тек један мјесец пред стоту годишњицу његова рођења. А та је годишњица заиста била пажње вриједан догађај. У Лиону (граду у којем се Егзипери родио 29.6.1900) аеродром “Сатолас” добио је ново име: “Лион-Сент Егзипери”. На тргу Белкор крај пишчеве родне куће хор од хиљаду и пет стотина дјеце из цијеле Европе отпјевао је Пјесму за Малог принца, пјесму коју су написали Жилбер Беко и Пјер Делано. На крају јуна 2000. Лион је живио за Егзиперија. Овај је писац то и заслужио. Светац из његовог презимена (Saint Exupery) потврда је оног латинског номен ест омен.

Роже Кајоа употријебио је једанпут у контексту Егзиперија фразу одговорност писца. Егзипери је заиста добар примјер такве одговорности. Био је понешто синтеза Камија и Малроа: осим ест-етичке сродности Камију је сличан и физичким ликом, а попут Малроа био је писац и пилот. Два цитата Малроа и Егзиперија што спадају међу њихове најзнаменитије исказе такође су знаковито слични. Малро каже понешто оскарвајлдовски: Живот не вриједи ништа, али ништа није вриједно једног живота. Егзипери своју поруку изриче без Малроове афористичности, но смисао је исти: Иако ништа не вриједи колико људски живот, ми вјечно поступамо тако као да постоји нешто што га превазилази по вриједности.

Тумачења

Ипак и поред добро познате “Земље људи” или “Ноћног лета” (за који је предговор написао Андре Жид, предговор у којем захваљује Егзиперију јер му је - како каже - расвијетлио парадоксалну истину: да људска срећа није у слободи него у преузимању неке дужности) Егзипери је првенствено “Мали принц”. Култна је то књига свих нараштаја и меридијана преведена на више од двије стотине језика. Разноразни Алхемичари и Галеби -Џонатан-Ливингстони нису јој ни до чланака. Привидно дјечија књига она се обраћа и дјеци и одраслом човјеку који је остао дијете - како би казао Луис Керол. Осим Толкина ваљда једини човјек који је у двадесетом вијеку написао истинску бајку био је Егзипери. (Толкинова сага је епска, Егзиперијева поема - поема у гогољевском смислу - лирска.) Ко не зна за ову књигу, ко не зна за ону славну слику змијског цара који вари слона за коју одрасли мисле да је шешир? Лисица и ружа, уображенко и свјетионичар живе у срцима милиона. Ова књига колико год била масовно обљубљена изазвала је мноштво разноликих тумачења, готово као Кафкина дјела. За Ренеа Зелера то је религиозна парабола, за Пјер-Анрија Симона морални трактат, за Рожеа Кајоа пјесма о дјетињству. Кајоино објашњење допало би се Егзиперију који је своје дјетињство сматрао властитом домовином. Ипак “Мали принц” је првенствено књига о љубави и смрти попут “Енциклопедије мртвих” коју је тако аутопоетички описао Данило Киш. Сабрана дјела Данила Киша садрже и пјесму коју је он написао двадесет четвртог јуна 1966. године у Будимпешти – “Ружа: Сент Егзипери”. Много је доброг инспирисано “Малим принцем”. А лисицина поука Малом принцу једна је од оних вјечних порука сваком разумљивих: “Праве ствари се виде само срцем. Битно је очима невидљиво”.

Музеј

Међу књигама на које се у Француској о овој годишњици обраћа посебна пажња је и Егзиперијева биографија, чији је аутор Виржил Таназ, као и нешто старија биографска књига о истом аутору “Сент Егзипери, арханђео и писац” ауторке Натали де Валијер. Ту су и разна илустрована издања у ограниченом тиражу, као и ЦД са аудио-снимком романа из 1954, у којем је наратор славни француски глумац Жерар Филип.

Стигле су вијести и о томе како је поводом осам деценија “Малог принца” први пут на фрацуском језику објављен “Живот Антоана де Сент-Егзита” у манги. Ријеч је о оригиналној креацији сценаристе Тетсуја Куросаве и илустратора Осаме Хираматсуа. Прича о пилоту, авантуристи, пиониру авио-модног дизајна, новинару, пјеснику, филозофу, писцу, карикатуристи има 160 страна, а објављена је и на енглеском језику. Ту су и фигуре јунака из “Малог принца”, као и постери у колекционарским тиражима са нумерисаним и потписаним примјерцима познатих издавача. Међународни дан “Малог принца” обиљежен је као и до сада 29. јуна на Сент-Египеријев рођендан. Баш на тај дан “Мали принц” је добио је свој музеј на острву Јеју у Јужној Кореји. Истог дана свечано је отворена и радионица за наставнике и дјецу у Нарбону на југу Француске на тему: “Од школског дворишта до ивице галаксије, еп под знаком радости и авантуре!” И баш тај лук од далеке Јужне Кореје до Егзиперијеве домовине Француске добар је симбол глобалне славе и омиљености овог писца и његове најславније књиге.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана