Дух нацизма

Суочавање

У Београду је било много организација које су се врло систематично суочавале са тим и таквим злочином, па је самим тим посјета била садржајнија. Иницијатива младих за људска права, Хелсиншки одбор, Тужилаштво за ратне злочине, Канцеларија за сарадњу са Хашким трибуналом, коју је водио Расим Љајић, биле су неке од дестинација новинарске експедиције.

Потом разговор са Љубицом Гојгић на ТВ Б92, као првим извјештачем из Хашког трибунала.

Једна колегиница из Сарајева, сада уредница једног недјељника, за све њих од тужиоца за ратне злочине Вукчевића, преко Љајића до Љубице имала је једно једино питање: Како и зашто је Србија оптужила Рамиза Делалића Ћелу за убиство српског свата на Башчаршији јер на то нема право!

И док је у одбрани Ћелиних људских права била веома агресивна сви су јој сталожено давали стручно правне одговоре, изузев Љубице, која је покушала, али тај излив агресије није могла да отрпи па је узвратила:

Шта ви од нас хоћете? Србија је у Хаг испоручила цијели свој политички, војни и полицијски врх из тог времена. И ви сте сада дошли да мени држите лекције и да у Србији браните криминалца и убицу! Ви немате снаге ни са таквима да рашчистите! Срамота.

Послије Србије тако суочене са злочином почињеним у име властитог народа, експедиција је кренула за Хрватску. Тамо нису имали баш много дестинација на које су могли да нас одведу. Није било Тужилаштва за ратне злочине, ни Канцеларије за сарадњу са Хашким трибуналом. Јер побједници у ратовима се не суочавају са злочинима. Побједници у ратовима не чине злочине. То су херојске битке за домовину.

Истина, била је једна НВО која је требало да се бави тим питањем. Хелсиншки одбор за људска права Хрватске. Ушли смо у повелики стан који су користили као канцеларије у то вријеме. На свим рачунарима у Хелсиншком одбору биле су налијепљене слављеничке фотке Хрватске војске на тенковима и са заставама. Изнад је писало "Олуја - Побједа" или тако некако.

Потом је правница Хелсиншког одбора, предсједник није имао времена да нас прими, објашњавала како су Србима у Хрватској с правом одузети станови, јер нису бранили домовину. И како не могу да имају станове они који су побјегли и нису учествовали у домовинском рату. Рекла је још хиљаду глупости. О погрому крајишких Срба и егзодусу више од 200.000 људи ни слова.

- Како вас није срамота? Шта је са 200.000 људи који су напустили Хрватску бјежећи да спасу животе - принципијелно је полудјела једна друга колегиница из једног сарајевског недјељника.

Није било одговора. А тих 200.000 цивила све до села Сводна код Новог Града у Републици Српској бомбардовали су авиони Хрватске војске.

У Дому новинара о ратним злочинима причали смо са малим бројем оних, тада углавном незапослених, који су покушавали да пишу о ратним злочинима или о убиству једног од ријетких свједока ратног злочина у Госпићу Милана Левара.

И са неколико НВО, као што је Центар за суочавање са прошлошћу "Документа", које су покушавале да ово питање покрену са мртве тачке, али слабашних снага и са слабом подршком јавности.

Разлика у суочавању између Београда и Загреба била је велика. Била је видљива голим оком.

Нацизам

Много година послије Томпсонових "Јасеновац и Градишка Стара" и хистерије по концертима, из Вуковара је протјерана ћирилица. Хрватски фудбалер Јосип Шимунић потом је на утакмици Хрватска - Исланд с подигнутом љевицом са терена маси на трибинама узвикнуо усташки поздрав "За дом". Око 30.000 људи у трансу је клицало "Спремни".

- То сам увијек желио да урадим и баш ме брига да ли ће неко да ме казни. Немам се због чега стидјети. Играо сам за свој дом, а они којима сметају ти повици могли би проучити историју - поручио је те ноћи Шимунић, дијете имиграната из БиХ, рођен у Канбери.

За само три дана на "Фејсбуку" група "Потпора Јосипу Шимунићу" добила је подршку више од 150.000 људи.

Епидемија НДХ почела је да се шири Хрватском. На утакмици између Хајдука и Осијека (у давно некада "црвеном" Сплиту) са сјеверне трибине навијачка група "Торцида" кренула је: "За дом!". Са истока су одговарали: "Спремни!". Са запада: "Ајмо, ајмо усташе..." А онда сви углас: "У бој, у бој!".

Потом је директор Канцеларије за југоисточну Европу у Стејт департменту Џонатан Мур рекао да су САД шокиране и разочаране због усташких поздрава у Хрватској.

- Посебно запањујуће што је и играч на терену то узвикивао. Изгледа да је он неко ко не зна историју своје земље - додао је Мур.

Огласила се и шокирана ЕУ, а на сајту Организације за образовање о холокаусту и геноциду Нефесх Хаџа покренула је интернет петицију за избацивање фудбалске репрезентације Хрватске са Свјетског првенства у Бразилу због Шимунића и затражила његово драстично кажњавање.

А шта је са 30.000 гледалаца и са више од 150.000 људи "потпоре" на ФБ? Знају ли они историју фашистичке Хрватске? Знају ли нешто о Јасеновцу, о Јадовну, о погромима стотина хиљада Срба, Јевреја и Рома у Другом свјетском рату. О убиствима и ратним злочинима у овом рату. Сада је јасно да не знају, јер побједници се не "суочавају са злочинима почињеним у име властитог народа".

Велики италијански писац Умберто Еко фашизам је дефинисао као зло у десет тачака. По њему прво обиљежје је култ традиције. Људима који осјећају да им је отет властити социјални идентитет фашизам додјељује као једину привилегију да су рођени у некој земљи. То је извор и национализма. А једна нација долази до сопственог идентитета само преко макар и измишљеног непријатеља.

- Фашизам говори новоговором. Орвел је у "1984" измислио новоговор као службени језик Англосоца. Сви нацистички или фашистички школски уџбеници послужили су се осиромашеним вокабуларом и елементарном синтаксом како би у клици затрли инструменте комплексног и критичког мишљења - каже Умберто Еко.

Све ово, ипак, на крају ће се обити новопримљеној чланици ЕУ - Хрватској о главу. Цијену ће платити, прије свих, њени грађани.

Између скандирања хулигана у Србији "Убиј, убиј усташу" и усташких поздрава на хрватским стадионима ипак ће тешко моћи да се стави знак једнакости, како данас Хрватска покушава. Хулигани и нацизам су два различита феномена. Два пара опанака.

Вјероватно је ово посљедњи час да Хрватска надокнади пропуштено и суочи се за злочином почињеним у име властитог народа. То су схватили и ЕУ и САД, али хрватска јавност, на њену жалост, још није. И то је велики проблем, прије свега, за нову чланицу ЕУ, којој је у овом тренутку најмање потребан нацистички имиџ који упорно гради. Дух нацизма је давно пуштен из боце. Хоће ли бити снаге да се врати? Нажалост, то је веома, веома тешко питање.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.