Државни празници

Бећировић предлаже да државни празници, између осталих, буду 1. март - дан независности БиХ, 11. јул као дан сјећања на сребреничке жртве и 25. новембар као дан државности БиХ.

Прецизније, Бећировић и СДП Србима желе да наметну прослављање датума које они не признају и не прослављају као државне празнике.

Тачније, желе да сви у БиХ славе државне празнике који су искључиво по вољи Бошњацима и тако покажу да су Бошњаци главни у овој земљи.

Посланици странака из РС очекивано су гласали против или су били уздржани приликом гласања о овом приједлогу закона, а током расправе оштро су му се супротставили, али су га други посланици ипак подржали.

Да овакво законско рјешење нема никаквог смисла, показује чињеница да Срби, који су конститутиван народ БиХ, те датуме нити славе, нити то желе, нити ће жељети, упркос томе што се Бошњаци упорно труде да их наметну свим становницима ове земље.

Да ли се ико упитао како ће овакав закон, ако и ступи на снагу, бити спроведен? Да ли то значи да ће Срби на силу морати да славе датуме које не желе?

Нарочито је за Србе споран 1. март, који Бошњаци желе да наметну као дан независности БиХ.

На тај датум, прије 18 година, на референдуму на који Срби нису хтјели и на који нису изашли, донесена је одлука да се БиХ отцијепи од Југославије, што Срби такође нису хтјели.

Мишљење српског народа је да тај датум не може бити дан независности, јер је ријеч о датуму који је БиХ увео у рат.

Посланици из РС су и против приједлога да 11. јул буде државни празник, јер се истиче једна трагедија, док се друге које су се десиле у БиХ уопштавају.

Нико не спори то да закон о празницима БиХ јесте потребан и он кад-тад треба да буде усвојен, али не против воље једног конститутивног народа и мимо договора.

Јер, ваљда о стварима које су битне за ову земљу треба да се питају сви њени становници, а не само Бошњаци и СДП. A и Срби су становници БиХ и њих треба неко нешто да пита.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.