Држава да, али човјек и не за човјека

Јутрос, док је Владика Григорије, у мантији и са владичанским шеширом ишао према мостарској медреси, није било камера Федералне телевизије да то сниме. Ни Оца Радивоја Круља нису снимили, био је с њим. На страну што мене нису снимили, јер и ја сам ишао с њима. Владика воли читати оно што напишем, па рекох себи, зашто ја не бих послушао оно што ће Владика у Медреси рећи? Обраћа се човјек муслиманима, људима као што смо нас тројица, Божјим креацијама ништа мање вриједним него нас три, њих два духовника и ја - тежак грешник. Прво што би зачудило "заговараче суживота" с Федералне ТВ, био би начин на који се муслимани оног што у Сарајеву зову "Источни Мостар", обраћају Владици. Неко каже "Добар дан Владико". A неко и "Помаже Бог", иако му то није у муслиманском "адету". Чудно, пречудно, превише чудно за Федералну ТВ и колажни програм за СДП Бошњаке и покоју "муртад" улизицу из "оазе мултикултуре", из Града над Градовима, столног града Федералне и Државне ТВ, из мултикултиватора Босне, из Сарајева..

Чудо у медреси

Испред медресе нас дочека Ефендија, познам га из виђења. Видјех да га Владика и Парох знају боље од мене. Уведоше нас у салу. Кад уђосмо у салу медресе, дочекаше нас средњошколци. Дјечаци и дјевојчице. Сједох и растужих се мало. Присјетих се свог дјетињства, свих оних дивних сунчаних сати које су ми отели апостоли самоуправног социјализма, испирачи мозга типа партијског пјесника Мише Марића и понеког народног хероја - паразита још од II свјетског рата, неког типа попут Јуре Галића. Помислих како бих дао дане за те сате које сам провео чекајући да полупјесник или сумњив "ратни херој" заврши с модрењем младих вратова жељних прољетног сунца и држања за руку. И љубљења, наравно. Ко ће мени вратити те сате? Мишо Марић? Неће, на томе је изградио каријеру соц - пјесника. Јуре Галић, првоборац из 1945.? Кажу да је барут омирисао тек на свадби, послије рата. Неће ни он, херојски нам је сате нечијег дјетињства а мени младост у рату. Борио се, чини се, да бих се ја и ви морали борити.

Либанке, у мајке најљепше...

Поспано сједох, спреман на оковратно плавило и мишљу на протраћених стотине сати стотина младих душа које на сунчан дан морају слушати свештенике. Ефендија као ефендија, има увод као ефендија, а како би другојаче? И професор - модератор за којег основано сумњам да је муслиман, јер предаје у медреси, рече нешто. Па Владика узе ријеч. Назва "Селам алејкум", што ме мало помјери из комунистичко - давитељских размишљања и, да не лажем, мало ме и успаничи. Па се сјетих хришћана и кршћана из Либана, оних који су долазили у Међугорје док сам у једном жешћем недостатку пара, радио за извјесног Ирца који се бавио некретнинама. Људи моји, што су те Либанке лијепе...!!! Кунем се да љепших и профињенијих жена у животу нисам видио. Да нисам био ожењен, отишао бих с неком од њих, бих, нека ме овај компјутер спржи док ово пишем ако не бих. Хм, гдје оно стадох? Aх, да, ти хришћани и хришћанке из Либана, поздрављали су се са "Селам елејкум", као што Владика поздрави данас. Добро је, помислих тада. Није Владика прешао на ислам. То је ствар језика, не вјере. Кад знам ја, што не би и Владика знао да се тако негдје поздрављају и хришћани и муслимани?

Без Федералне и без тензија

Није било Федералне ТВ да забиљежи предавање. Мени пуно новог и није ушло у ухо, Владика је говорио што говори за столом и у цркви, ни за "Јоту" другојаче. Спустио је регистар и дискурс, избјегао је ријечи које би биле ван терминологије средњошколаца, то је била једина разлика. Успио свашта рећи, о духовности и Богу, о разлици између вјере, повјерења, увјерења и вјеровања, о разлици између симбола и идола. Чак сам и ја, овако грешан и алергичан на придике и подуке, понешто записао на рачуну од струје, да не заборавим. И одосмо и на ручак, на Ефендијин трошак и на терет Исламске заједнице, на терасу ресторана у дијелу града који у Сарајеву, Београду и Бањалуци, зову "Источни Мостар". Ја се трудим избјећи ту терминологију пред Владиком и Парохом, чисто да избјегнем предавање о томе како је за нас, Србе, Мостар један. Шта ће они мене учит' какав је Мостар, молићу лијепо? Три духовника, професор и грешни раб Божји Веселин, за једним столом, јели су што рибу - што месо, што салату - што супицу. Владика није јео супицу, рече да није болестан. Па је пио чај. Не рекох ништа на то, ипак је Владика.

Екуменизам без Златка

Док су они расправљали о екуменизму и духовности, ја сам мислио на свјетовни живот и медије. И о људима и њиховом карактеру. Људи се не мијењају. Aко мислимо да се неко промијенио, значи да га нисмо познавали како треба. Понашање се мијења, карактер не. Сјетим се и како је Слободан Васковић, дојучерашњи "нормалан Србин" и понос и дика Федералне телевизије, приказивао Владику Григорија са кукастим крстом и називао га погрдним именима, показивао га као синоним за национализам и вјерску нетрпељивост, звао га шпанским инквизитором. A Владика је тај који је рекао да се Караџић и Младић требају предати Хагу, за добро властитог народа, да се народу не настави судити у свијету и да се Срби престану уцјењивати њима. Јавно рекао, српским медијима. Добро, руку на срце, схватио сам, баш као и ви, да је та Телевизија ишчашена до те мјере да то све боље виде и они којима подилазе. Мислим да је и Златку Лагумџији јасно шта је та ТВ учинила његовом, Злајином лику и дјелу. Поштен Србин и Хрват то одавно не гледају, све је више поштених Бошњака који виде шта им та ТВ чини и куда их води.

Владика и прикљученија

Да не претјерујем, ипак, морам вам рећи пар ствари. Владика је поприлично нетактичан човјек. Кад увиди да му неко лаже, каже "Ја ти не вјерујем". Тад се веселник окане ћорава посла и почне говорити истину. Не може то тако, не ваља човјеку рећи да лаже. Нека лаже, сви то раде, забога! Губи вријеме са онима које сви сматрају неважним људима, којекаквим старцима, сељацима и просјацима, обичним и припростим свијетом, умјесто да се дружи искључиво с поповима и политичарима. Постоје индиције да, не само да типично невладичански подржава спорт, њиме се и бави! Нема осјећај за појам "неважни људи", а требао би, високи је вјерски званичник, можда највиши у Херцеговини (не разумијем се баш у остале његовог ранга). Безобразно се лијепо облачи. Рећи ћете, па Владика је, зар не? Па шта ако је Владика, није рецимо... рецимо... Неко ко није Владика. Носи одијело од италијанског штофа, скројено по мјери. Безобразно хода без тјелохранитеља, по Мостару, граду у којем нема улице у којој није заклан Србин (или неки други Божји роб друге вјероисповијести), поп или свјетовни човјек, што у прошлом - што у овом задњем рату. A ко је он да се не боји? Шта се прави храбрији од Реиса или Бискупа!? Они ходају с тјелохранитељима. Откуд му право и да се жене окрећу за њим, као да, Боже ми опрости, и није монах? Хода Мостаром, онако сређен и углађен, с типом који у прољеће откине рукаве кошуље и тако хода градом, типом који обуче одијело само кад му суде за увреду части. То што је тај без рукава писац, не оправдава га, ипак је он Владика. Некад чак и сједне у кола тог без рукава, у црвени форд који изгледа као прљав згужван фишек. Да, да, не лажем вас. Знам о чему говорим, та кошуља без рукава и тај форд, моји су... A и шта ће Владика у Мостару, тамо су Срби од којих су и Република Српска и Србија већ добрано дигли руке?

Док је пара има и другара

Све је мање нормалних Срба, оних по мјери Златка Лагумџије и осталих сарајевских заговарача суживота по мјери Златкових Бошњака. Суживот није, како паметан човјек рече, кад неко неком скаче по глави у име толеранције. Слобода једног, како често цитирам, не смије ући у слободу другог. A све већи Бог нашег друштва, господин новац, учинио је да пукне тиква између Бакира Хаџиомеровића - уредника колажног програма за наивне Бошње и Слободана Васковића, узор Србина (скоро таквог какав је Жељко Комшић Хрват) и новинара по мјери сарајевске чаршије. Та два генијалца плус Златко Л; сваки у свом домену, додатно су хомогенизовали народе и учинили ситуацију у којој Владика држи предавање у Медреси, наизглед немогућом. Срећом, Мостар није Сарајево, не ради се у мом граду о простом утјеривању своје памети у главу других, ради се овдје још увијек, барем понекад, о истинском дијалогу и уважавању. Па се сад питам, који је то град - случај? Мултиетични Мостар или једнонационално Сарајево?

Дош'о и отиш'о

Да, пуно се тога промијенило у задње вријеме. Владика живи у Мостару, већ одавно. Не колико ја, али доста дуго да Срби опет почну себе поштовати. Ја сам неки дан дао оставку на чланство у СНСД-у, "мухајем" зато и дошао. Припремили ми још били и неку функцију, обавезу, шта ли... Aли, шта ће човјеку - писцу партија? Ионако ни на изборе не излазим. Не знам ни шта ћу ја партији, додуше. Ионако кажем шта мислим и кад не треба, не би политика имала никакве користи од мене. Овако добијамо и партија и ја. Благо партији у којој нисам. Aли, нека, барем сам се опрао од оних који би ме мултикултивисали и свели под категорију "добар Србин", да не помисли неко да сам као Слободан Васковић. Слагах још и да ме могу добит на телефон ако им нешто треба, па разгулих о'тале.

Слободан Васковић и суживот пред камерама

Чемерни Слободан је, одједном, виђен у Сребреници 1995., како устрашеном муслиману - Бошњаку из Сребренице говори шта ће рећи у микрофон и камеру. Ни по' јада да је виђен, него и снимљен. И како се вози на борном ауту, тромитраљезном, и то не новинарском, већ војном. Виђен је на снимку, чим се око пара (паре су, како рекох, бог за оне који не вјерују ни у шта друго) спорјечкао са Хаџиомеровићем, својим уредником и уредником љубљених им "60 минута", емисијом за рекет СДП-а и сатанизацију непослушних Срба, понекад и Хрвата. Да подсјетимо, Васковића су, по ријечима Федералне ТВ, сви који имало држе до себе у РС, хтјели убити. Кад сам чуо да и уредница новина које управо читате, Мирјана Кусмук, хоће да га убије, ужаснуо сам се! Ко би поднио напад жене од 45 кила!? Чемерни Васковић. Одједном је од "доброг" постао "геноцидни" Србин, у року експресно. Од нападаног и храброг борца за људска права и суживот, за државу по мјери човјека, до обер - четника и великосрпског геноцидног фашистичког агресорског и... и... свашта нешто. Васковића не могах назвати, али сам питао Владику Григорија, оног који, баш као Они који су ходали земљом некад, прича с простим пуком и одрпанцима, и којег је Васковић укомпоновао уз кукасти крст, шта мисли о овом и оваквом Васковићу. Рече само, иритантно клеросваштанешто, "Ма, пусти, несретник...".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.