Додик и члан 10. Европске конвенције о људским правима

Тужио извјесни Витомир Поповић извјесног Дамира Калетовића због "наводног неовлаштеног прислушкивања и тонског снимања". A Витомир Поповић је човјек чијом биографијом су се "позабавили" новинари "политичког магазина". Овај бивши омбудсман за људска права у БиХ је власник веома "сумњиве, муњевите и надасве брилијантне правничке каријере". То су предано истраживали и доказивали неовисни новинари који су хтјели, како правила професионалног новинарства налажу, обавити свој посао. Хтјели су они снимити и Поповића, као другу страну истраживачке приче и запутили се у Бањалуку. Иако је човјек пристао само на неформалан разговор са новинаром, камера је "(срећом!) остала укључена, па је тако настао снимак у којем омбудсман за људска права БиХ из фотеље плаћене парама пореских обвезника ове земље новинару ФТВ-а каже 'заслужујете метак у чело'." Пошто је камера срећом снимила неформални разговор, новинар је застрашен изјавом и објавио цијели разговор. Након двије-три године Поповић у договору са Милорадом Додиком одлучује, како нас увјеравају, направити одмазду и тужи пред Основним судом у Бањалуци новинара који је пустио тај нелегални, пардон случајни снимак. Зашто у договору са Додиком? О па већ смо научили да нико и ништа у Бањалуци не ради ако то Додик не нареди или не одобри. Тако је у ствари Додик схватио колика је штета нанесена Поповићу, наговорио га да подигне оптужницу, а овај је то учинио пар мјесеци пред опће изборе у БиХ и тако извршио атак на слободно новинарство, по ко зна који пут. Ех, тим поводом се огласио ко-је-ко од заштитника људских права, политичких и медијских слобода са оптужбама на рачун Поповића, Додика, правосуђа у РС и шире. Најватреније саопштење издало је оно удружење што у свим оваквим приликама има одговарајуће текстове, посебно онда када су "згрожени над чињеницом да једна важна правосудна институција као што је Окружно тужилаштво Бањалука потпуно занемарује европске стандарде и праксу заштите права на слободу изражавања и не уважава значај слободног истраживачког новинарства за демократски развој Босне и Херцеговине". Том приликом су се позвали на члан. 10, образлажући да цијели тај поступак "озбиљно доводи у питање технологије тв новинарства" (сиц!). Дакле, иако цитирани члан 10. искључује образложење овог удружења и указује на механизме државе у циљу заштите разних права подједнако као и на неовисно судство. Aли судство у РС није неовисно и док је Додика то не може ни бити, а на то нас подсјећа једна демократска партија из Сарајева у свом саопштењу овим поводом, па нам веле: "Нема никакве сумње да се и у овом случају ради о обрачуну Милорада Додика и његовог режима са непослушним медијима". Ех, дакле не само што од њих сазнајемо да Додик стоји иза свега, сазнајемо и да је јавни сервис непослушан медиј. Можда би му се и могло да буде сасвим непослушан, као што је уосталом непослушан и члан Предсједништва БиХ које долази из ове партије, па у име нас грађана које представља прича све што и како му падне напамет, али он као и ови медијски непослушници са "модерним технологијама" све то раде са грбаче грађана, исто онако као што је описан положај тадашњег омбудсмана који је из "фотеље плаћене парама пореских обвезника пријетио новинару". Aко је тако, онда још више забрињава чињеница да у име некакве одбране људских права сугерирамо акције типа Великог Брата. Чак их бранимо у јавном простору, као што је то овим поводом учинио други члан Предсједништва БиХ, наводећи "да је и он сам као и чланови његовог кабинета био тајно сниман", али ето они нису помислили никада да покрећу било какав процес против новинара, зато што такве поступке могу радити само у "најригиднијим диктаторским режимима". Само сви ови јавни заштитници људских права заборављају да се управо у диктаторским режимима све, на сваки начин и у сваком тренутку снима и да је граница приватног и јавног сасвим укинута. Неформална посјета и неформални разговор тајно снимљен засигурно нису примјер употребе савремених технологија, него елементарно нарушавање људских права. За овај текст је сасвим небитно да ли је то био Поповић или Калетовић, битан је принцип и поимање људских права и слобода у јавном простору. Aко је појам слободног новинарства упадање у канцеларије и насилно снимање или, још горе, потајно снимање у име јавног сервиса и пласирање таквих снимака као узора истраживачког новинарства, онда овој земљи не требају неовисни судови, још мање омбудсмани, а понајмање правна држава јер је на дјелу суд Великог брата који очима скривених камера све види и све чује. И да, застрашујућа је пријетња метком у чело једног правника и заговорника за људска права, али колико је таквих метака испаљено управо оваквим истраживачким новинарством и колико је непоправљивих штета нанесено убијањем достојанства свих оних неистомишљеника који су се нашли на путу разним слободарским и истраживачким гурууима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.