Добровољачка и остали случајеви

Отишли су тако далеко да посљедњих дана тврде како није постојао споразум између тадашње Југославије и БиХ о мирном повлачењу војника ЈНA, тврде да су ненаоружани голобради младићи у камионима, у ствари, били агресори, а евидентно је да је нападнут неборбени дио команде који се повлачио према Лукавици.

Док Сарајево демантује све у вези са злочинима у Добровољачкој, Република Српска доноси доказе, изјаве стотина свједока, наређење МУП-а РБиХ од 29. априла 1992. године о спровођењу одлуке тадашњег Предсједништва РБиХ, као и снимке који доказују улогу Ејупа Ганића у тим догађајима.

Сарајево безочно настоји да "спасе" Илију Јуришића из српског затвора, који је правоснажно осуђен за злочин почињен над "Тузланском колоном".

Када би се Сарајево мало више бавило правом и правдом, а мање манипулацијама и политиканством, прије би били процесуирани сви ратни злочинци, правда била задовољена на све три стране, а не само на бошњачкој и затворили бисмо једно болно поглавље у заједничкој историји.

Међутим, на тај начин Бошњаци би остали без средства за манипулацију, доказало би се да и нису тако невини изашли из рата и опао би им углед у очима међународне заједнице.

Српска страна се узда да ће злочини кад-тад бити процесуирани, у Сарајеву или Београду, свеједно је. Са друге стране, политичко Сарајево лицемјерно негодује када у Србији на дневни ред дође оптужница против Ејупа Ганића, а ћутали су када су процесуиране "жуте осе" и "црвене беретке" за злочине над Бошњацима.

Републици Српској одузета је могућност да процесуира налогодавце злочина у Добровољачкој улици и тако јој је одузета и могућност да свијету каже да су младићи у овој колони били ненаоружани и никако нису могли да буду агресори на бошњачке снаге које су их држале на нишану са околних зграда. И то је чињеница за коју постоје и бројни свједоци и докази.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.