Добро дошо предсједниче
Велики Међународни сајам господарства Мостар 2010. је већ добио похвале за беспријекорну организацију. Међутим, судећи по ономе што се чуло за сајамском говорницом, у једном тренутку се над цијелим догађајем надвила сјена некултуре дијалога. Стари људи кажу да домаћини треба да што боље дочекају госте.
Дакле, оне људе које примају у своју кућу. Кажу још и да су посјете знаци добре воље и пријатељства. Доћи некоме у посјету, значи уважити га. Модерним бх. политичким језиком речено, то би значило "доћи на ноге", те тиме посјета добива још више на значају. Још посебно уколико нетко дође док се кућа гради, непристојно је спомињати несугласја њихових обитељи, јер то неће допринијети никаквом побољшању међусобних односа. Нису ти стари људи били никакви ни професори, још мање доктори знаности, али су били људи од свакога реда и треба се увијек присјетити њихових мудрости. Тако је, ето, у посјети БиХ био србијански предсједник Борис Тадић и то као партнер домаћинима у организирању Сајма. Опет би стари људи рекли: "Баш честит гост и широке руке. Не само да је дошао него и дарове донио". Aли нажалост, ови данашњи модерни људи не хају баш много за обичаје старих људи. Тако је главни Тадићев домаћин Харис Силајџић рекао: "То неће помоћи нашим односима (хапшења бх. грађана изван БиХ; оп.а). Чуо сам господина Тадића да то није у интересу Србије, а која Србија то онда ради? Дакле, ако се не можемо етнички чистити овдје, онда нас могу пресретати по Лондону, Београду. То ће морати престати..." A Борис Тадић је узвратио..."Стабилна БиХ је у најдубљем националном интересу Србије. Желимо да економске везе БиХ и Србије буду кудикамо веће него што су оне сада. Што се тиче изјава о прошлости, мислим да политичари немају право да јавно исказују своја осјећања..." (Дневни аваз, 14.4.2010.) Скоро па све новине су писале о овој изнимно значајној посјети. Погледајмо само:
Независне новине, 14.4.2010.
"... Говор Тадића награђен је бурним пљеском, док су многи обраћање Силајџића оцијенили као политички скандал. Наиме, Силајџић је на почетку сајма одржао говор тијеком којег је односе са Хрватском окарактеризирао као прилично добрима, а односе са Србијом лошима, премда је управо Србија овогодишњи партнер мостарског сајма..."
Ослобођење, 14.10.2010.
"У говору приликом отварања Сајма, предсједавајући Предсједништва БиХ Харис Силајџић је рекао како је у односима са Србијом било охрабрујућих помака, али како неке чињенице 'уносе зебњу у срце грађана БиХ'..."
Тадић: "Жао ми је што се нисам састао с чланом Предсједништва БиХ и не знам због чега је тај сусрет отказан. Изнимно ми је жао што до тога није дошло. Спреман сам у свако доба посјетити Сарајево и у формалној и у неформалној посјети..."
"Инзко је напоменуо како су политичка и национална питања важна, али да су економска најважнија те да она највише занимају грађане..."
Вечерњи лист, 14.4.2010.
Тадић: ..."Нитко неће инвестирати у земље прошлости него у земље које су окренуте будућности и то је тако..."
"...Високи представник Валентин Инзко... је избјегао изравни одговор о Силајџићевом иступу казавши како сајамске приредбе требају послужити за приближавање народа и простора..."
Дневни лист, 14.10.2010.
"...Харис Силајџић јучер је с говорнице Мостарског сајма умјесто руке помирења, како се то очекивало, упутио низ оптужаба на рачун Србије и србијанског предсједника Бориса Тадића, оптуживши их за прогон бх. држављана и етничко чишћење..."
Слободна Босна, 15.4.2010.
"Отварање сјајно организираног Мостарског велесајма протекло је у сјени дипломатског гафа предсједавајућег Предсједништва БиХ Хариса Силајџића који је сајамску говорницу 'помијешао' с политичком трибином..."
Вратимо се поново обичајима старих људи. Питање части и образа домаћинскога је добро дочекати госта. Показати му ред и обичај на сваки начин. Aли и сувремени демократски свијет није отишао далеко од древних обичаја. Уљудна политичка дебата је постала образац јавног саобраћања. Отишло се чак и корак даље па се посвуда чује тврдња да не смије бити граница доброј вољи када се тежи успостављању стабилног и трајног мира. Поука о томе је записана у повељи UNESCO-а: ако се рат свагда зачиње у главама људи, онда се једино тамо може стварно и завршити. Кому је у интересу данас да тако и не буде? Зар има још оних којима није стало до мира и сигурности?
+++++++++++++++++++++++++++++
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
